Student

ИЗБОРИ ЗА ОРГАНЕ ДРУШТВЕНОГ УПРАВЉАЊА НА УНИВЕРЗИТЕТУ 14 НОВЕМБАР - ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

r? ПЕРВИЋ КАНДИДАТИ ЗА СТУ- гласа, и тачним бројсм Д£-ПI LJSJii 11НН1СТАВНИКЕ У УНИВЕРЗИТЕТГКОМ CARFTV Л 100 студената који су гласали. СТУДЕНТСКИХ ПРЕТСТАВНИКА У У HMRF Р^И^Т Acn т PFvn 14 . новемб Р а Униисрзитст ШТИНИ А 1г ИВ£<РЗИТЕТСКOЈ СКУП " не ради. В. МИЛЕТИЋ ШIИНИ 9 КАКОСЕ К АНДИДУЈЕ 9 КО ИМА ПРАВО ГЛАСА

Време у коме бирамо нове претставнике у органе друштвеног управљања, је време када је већ и последњи факултетски статут довршен, дакле, време које очекује низ озбиљних напора на сређивању и решавању проблема који већ годинама ометају нормалан рад наших факултета. је да ће при том органи друштвеног управљања имати да одиграју видну улогу,' Мандат првим студептским претставницима ускоро истиче, избори за нове су већ на прагу, па није иа одмет да се потсетимо на неке, углавном техничке, појединости овог избора који је један од најважнијих догађаја у политичком животу на нашем универзитету-

Ови избори се врше непосрсдним и тајним гласањем путем гласачких листића. Изабрани су они кан дидати који добију највише гласова. Избори студснтских прет ставника се врше на оспову кандидатских листа. Сваки студент са ма ког факултета на Унивсрзитету може бити каидидат за члана Универзитетског савста илп његовог заменика. Потребно је само да ra кандидује најмање 50 студената са више од Уг факултета. Капдидатска листа се мора поднети Секретари Јату Универзитета најмање 5 дапа пре избора. Кандидатску листу за студентске претставнике у УниверзитетскоЈ скупштини мора поднети до одрећепог рока који је пазначен у факултетским статутима наЈмање 25 студената дотнчног факултета. Кандидат такође мора бити студепт тог факултета. Кандидатска листа се подноси Секретари Јату факултста. Њих оверава декач, пошто се претходно увери да су благовремено поднети и да су кандидати и предлагачи студенти тог факултета. Листе кандидата за чланове еавета оверапа сам ректор пошто провери да ли су кандидати предлагачи студенти унипсрзитета. Примл>ене и оверене кандидатске листе стављају се на увид студентима на факултетским и универзитетгиим огласним таблама naj мање три дана пре избора. Како сазпаЈемо јсдпа гру па од преко 100 студсната са свих факултета Универзитета у Београду ће ових дана поднети ректорату Унивсрзитста своју кандитску листу коЈом се за члана Универзитетског савета и његовог заменика кандиДУЈУ Милета Јешић, студент технологиЈе и Мухарем Первић, студент филозофије. По одржаним изборима Факултетске изборне комисије достављају Главној изборној комисији извештаЈ са тачним бројем студената који су имали пра-

МУХАВЕМ ПЕРВИЋ, рођен 12. ЈХ. 1934 годгше у Кључу, срез Приједор. Гимназију зааргиио 1954 године у Зрењанину. Данас студент V семестра свегске књижевности на Фмлозофији у Београду. Од 1948 годмне члаи је Народне о.чљадине, euuieгодигињи омладипски рукозодилагг, а уз то увек међу најбољима у учењу. Налазио се на разним дужностима. Између осталог

редован студент уписан у ЈХ семестар. На факултету наставио је активни рад у друштвеним организацијама, а студије није ниједног тренутка запостављао. Један је од бољих студената своје генерације како по броју положених испита, тако и по уопеху. На Факултету је од прве године члан Комитета Савеза комуниста а био је u претседнк Удружења савеза студената м секретар Комитета савеза комуниста. Ове школске год-ине је био потпретседпик Универзитатског одбора Савеза студената и члан Универзитетског комитета Савеза комуниста. Стипендиста је Ваљаонице бакра Севојно, v жели како сам каже да rvo свошеном студ-ију оде у ceoj родни к pai. На првим изборима за стидентске претставнике 1954 године је изабран . за студентског претставника у факултетском саставу на Технолошком факултету.

МИЛЕТА ЈЕШИЋ, рођен 1932 i године. Гнмназију завршио у Титовом Ужицу, где се веома истицао са учењем и радом у Организацији народне омладине. Као гимназиста унествовао је на пет радних акција. Члан савеза комуниста постао је 195П године. На Универзитет је doviao 1952 године и данас је студент Технолошког факултета (хем-иско-технолошки отсек) где је и сада као

Студенти универзитета у Београду бнрају 14 новембра из својих редова једног члана Универзитетског савета и његовог заменика и 100 својих претставника који имају право да присуствују заседањима универзитетске скушцтине ** учествују j расправљању. Претставници студената, на универзитетској скупштини се бирају по факултетима, сразмерно броју студената сваког та, тако да укупан број износи 100 а да сваки факултет мора имати бар једног

прстставника. Мандат им траје две године. Према томе, у универзитетску скупштину иде са Архитектонског 3, Ветеринарског 1, Грађевипског 3, Економског 11, Електротсхничког 4, Ма нпшског 5, Медицинског 12, Пољопрпвредног 1, Правног 13, Природноматематич ког 6, Рударскогеолошког 2, Стоматолошког 3. Texrfoлошког 3, Фармацеутског 1, Филозофског 27, Шумарског 1, Филозофског (Нови Сад) 1 и Пољопривредпог (Нови Сад) 1 студентски претставник.

је б uo u члан Среског комитета народне омладине Зрењанина. Учествовао је на 3 радне акције. Године 1951 је n остао члан Саве* за комуниста Југославије. 1954 године је догиао на универзитет и један је од бољих студената у својој генер ацггји на светској књижевности. 1955 године је изабран за претседника Савеза студената Филозоф ског фагсултета и члана Комитета Савеза комуниста на свом Фагсултету. Од септелбра oee године се иалази на дужности Главног и одго&орног уредгшка „СтудентаНа Трећемкон гресу Савеза студената Ју-

гославије је мзабран за! члана Централпог одбора Савеза студената Југославије. PRVI OPSTEJUGOSLOVENSKI UDZBENIK

poveCao se broj diplomiranih studenata SARADNJA SA МЕ DICINARTMA I STOMATOLOZIZIMA U RADU NA TERENU Preko 200 stuđenata Veterinarskog fakulteta okupilo se prošloa četvrtka na podišnjoj skupštini studenata. Protekla ie još jedna gođina plođnog rađa čiie je геrultate trebalo proanalizirati i dogovoriti se kako će se rad odvijati u narednom periođu.

DmStveno nprarljanje na TTnlverzltetn 1 faknltetlma bilo Je jedno od Rlavnih pitanja. koje je dotaknuo iiveštaj i diskn'ija. Korstalovano je đa sn faknltetski Savet i Tnrava fiknlt-fa dosadašnjim radom opravdali svoje postolanje, I da sn u đ:sknsijama oko nira vainih pitanja *a dalji rar.voi faknlteta j nnapređenje nastave doprineii njihovom bržem i efikasnijem '* Senju. Stuđentski pretstavnik n faknltetskom Saveru Je aktivno nfestvovao u rešavanin svlh ovlh pitanja. Bilo le disknsijo kako da ве stndentskl pretstavnik n Savetn. što tešnje noveže sa stndentima. I da se pred važnije šastanke sastaje i doerovara sa širim kru?om stndenata, da cuje njihova mišljenja i predioge. Statnt faknleta koji se ssđa nalazi pređ Sknpštinskim odborom na potvrdi. pretstavija plod jeđne d’sknsije i шпlize. On se karakteriše nirom promena n smisln spaianja pojedinih isnlta. Tako da se od ranija 24 ispita sada polažn 16. I*itanje ndžbenika smatra se akntnim *a skoro sve fajtnltete. Isti Je sinfaj 5 sa Veterlnarskim. Odavno nostojl Ideja. kako bi se taj problem rešio, o ir.davanlu onšte-jn<i(j«l ivensknt: tlpa. l'ime bi na isradi iednoe ndžbenika radilo više Ijudi. a i

samo Stamnanje bi koštalo ш« лје jer bt tiraž bio povefan. O ovome je bilo reži 1 na 111 Kon presu SSJ. Profesori iz pređmeta stoCar«tva, sa SarsJevskoe. ZaerebaCkoe 1 Веоегабвкое Veterinar*k""’ fsknlfeto izradill sn prvi takav ndžbenik iz svoea nre'imeta. sarao se postavlja pitanje kn če snosi« troškave Stsmpsnia jednoe takvoe ndžbenika. Ovaj nroblem bi trehaio što pre rešlti.. ksko ova ideia koja treba da poslnži i ostalim nastavnirima za potstrek ne bl propaia. Fpoznavanje stndenata sa terenom i njeeovim problemima, vršeno Je nreko sekctje ea pomoi sein. koja Je п svome radn postiela dobrih reznitata. Takođe sn stndenti veterine nžestvovali п raznim masovnlm akcijsma 1 time pr»-- !, » т»’lк| dnprinos veterlnarskoj sinžbi na terenn. I>а bl se rad na ovome poljn n bndnće što bolje od«jj*»o stndenti v<*t»rine sn snremnl da п zajednlei sa sfndenflma m»dirlne 1 stomstoloeiie nzmn nćeića п pra ktićnom radn п Jednom međlclnskom podrnćjn. kako bi ta nrnkt>ćna pomoć seln. ede se akcija odvija. I ssmim stndentima bila što oreanirovaniia i pntpnniia.Na strnćnom nol>n nored razmene stvdrnata sa Inostranstvom izvršene su sve pripreme za ог-

ganizovanie etrnfne prakae попtar repnblika, Bila ап oberbertena mofer’.iaina eredatva I odrerteni »tndenti. ali do ostvarenia ove korisne r.amieli nije dniln itto Zagreb i Sarajevo nlan nspeH đa oberbede oatale notr-«*'ne nslove. Ovn inleijativn n elrdc<oj eodi"i treba avakako aprove«tl u deio. Drnfitvenl klnb avojcm rarnovr enom i veoma korlanom dciatno#ćn prnžio je atndentima n tokn Kodine doata опо;та fito Im Je nedoetajalo i što naleđ preoptereCenoeti п strnfnom radn nisn na drnirom meato moHl nadoknad'.'.i. Klnb je orjfanir.ovao vlle drnearakih večeri, predavania, književnih večeri nsmerih novina. predavanja o atranim remIJama, fiimsklh veferi Itd. Dr-iStvena aktivnost *e joS rarvlJala 1 nreko debatnon: klnba, foto klnha. eportakou I nlanin-'rakojr drnStva, atreijačke drniine 1 drnžlne ferijainoe aavera, koje en oknpljale priličan broj čianatva. Važno pitanje n organiracionom pofrledn bilo Je, oknpiti apsolvente n nrpaniracijn. kojih па faknltetn' Ima oko 600. Apsolventeki klnb je u tome učlo'o doita. Prolle aodine oreko 200 aoeolvenatn nklluCeno je n rad. Pada n oči Cinjenica da вп se nnso’"entl poevetili vifie nčenju, To eovo-i ј podatak da je ргоfile Skoleke e o< line. samo do maја meaeca, dinlomirao 141 etndent., Sto Je ra posledniih nekoliko eodina najveri broi. Samo apaolventi idn n drrrn krajnoet, ranemarnjn rad n Savezn *tudenata. Ovo *e mora na nekl naCin I»птатЖ I naći forme rada đa *e i apsolventi. koji Cine polovinn - »tndenafa na veterinar*kom faknltetn nkljnče n rad vvoje organiracije. S. N.

ТЕМЕ...

Gledamo te, lepotice

NAVIKLI smo već na to da kad čujemo maznl alt preko radija i prasak neprigušene džez trube, uzdahnemo i kažemo da žena ima st ksa. Sa zidova nam se sme še lepolice sa belim zubima, kupujte tu i tu zubnu pastu zđravl zubi i prijatan dah. Na naslovnoj stranl ilustrovanih ćasopisa koji đonose roportaže o rasnoj segregaciji na američkom Jugu 1

opšime napise o borbama u Alžiru, mami nas blago povijenirn lukom svojih crvenih usana lepotica dobitnica nagrade za najlepšs telo. Preduzeća i fabrike proizvode nove i jevtine stvarl od sopstvenih delova, izlažu to u ukusno uređenim prodavnicama u čijem su izlogu nasmešene lepotice nerazdvojni deo aranžerskog posla. Ako preduzeće prodaje kade za kupanje i emajlirane pločice onđa je dekorativni moliv jedra i sveža okupana lepotica, ako se prodaju radio aparati, lepa plavuša pleše po notama dodirujući vitkom nogom violinski ključ. Jedidite tu i tu čokolađu, jer Ona je zamazala svoja lepa usta mirisnom masocn braon boje. đođite u to i to turističko mesto gde Ona drži zrno grožđa svojim bisernim zubićima ili se kupa u ргоvidnoj morskoj vodi u divnom zelenom kostimu, (doduše, to nije bikini, јег to, mislim, još ne proizvodimo). Putujte tim i tim prevoznim sredstvorn, јег Ona putuje tako, samo sad u tesnoj haIjini i sa kariranom maraшош na glavi (šta ćete, prt-

Ijag je sveden na najmanju meru). Kažem, navikli smo na sve to, a navika je druga priroda. Zivimo u mođernom veku, imamo radlo, kadu i telefon, pravimo filmove i dcbro ih reklamiramo, jer bez toga nema prođe. Daj bože imaćemo i televiziju, konkur sl su već počeli za režlsere, i tamo će se možđa jednom tražiti lepe statlskinje. Ima-

mp 1 albume sa filmskim glumicama i znamo njihove nove frizure i obim struka. Gledamo ih često iako su na reklami razgolićene, a u filmu je to jedan jedini nevažan kadar, s pravocn se Ijutimo na distributere zar se ne može uskladiti film uz cvako privlačnu reklamu? ZaSto se izbegava da se stvari nazovu svojim pravim imenom, danas već ne znam gde žene nisu emancipovane, dosta nam je patrijarhalnih 1 puritanskih predrasuda. Konačno, treba se diviti onome što je lepo. I mi to voljno činimo. Doduše često nezgodno, ali sve je u momentu i načinu. Ako lepa koleginica zašušti novim žiponom I sitno zazvecka đugim minđušama, a mi dozvolimo sebi zvižduk iznenađenja, kao da smo osuđeni da stanemo na kraj velikog teda, to je vredno osude, ali ako se za njom okrenemo, pa makar nas bilo desetak u grupi, to je recimo sasvim pristojna admiracija na koju ona računa, јег, konačno, žiponi se nose da istaknu stas i da šušte, a uske suknje đa se odpozadi u njih gle da. Nezgoda je samo u tome što sve nemaju žipone i uske suknje, pa nas nasleđa

pc majci Navici dovode đo razočaranja. Potrebno je ograditi se. I sa jedne i sa druge strane, ' od svih ovih istinitih ali možda ružnih izuzetaka. Na stranu njihova bitnost i karakteristićncist za naše društvo koja će za neke da bude nepotpuna a za druge itekakva. Cilj ovog napisa u suštini je ugledan kroz tragičnu 1 malo bolnu inspiraoiju. Autoru se naime smučilo od svih »veseljaka« i »lafica«, cd »neimirne ruke« i »šaranja«, od toga da je nel£<j) po ne-, t ćijim rečima »opasan« ili »opasna«, od komentara da je to »dobra žena«, neka ti kaž? taj i taj on se naprosto zaželeo da mu neko kaže da je ta i ta dobar ili loš čovek, ukoliko, razume se, neko u ovoj cmo-beloj relativnosti ima određen sud, all bez razdvajanja na muške 1 ženske Ijude. Ni na koga se ne baca krivica jer ona ona je možda opšta, pojedinci su samo ružne pojave. To će nas poštedeti od nepotrebnih komentara, kako do sađa, tako i kroz ovih nekoJiko primera. Skoro je jedna mala plavu ša plakala. Nije imala simisla za nećiju šalu koju je grupa »veseljaka nemirne ruke« započela u trolejbulu ili već ne znam gde. Toga puta su oni imali isuviše *nemirnu ruku, a ona svoje ruke nije upotrebila, јег nije volela nekultume ispade i nije volela da skreće pažnju na sebe. Pobegla je nekako i sama gorko plakala. Druga je plakala nedeljama. Nije kriva što joj se mladić nije sviđao. On je, dosledan u nekoj svojoj »muškoj« uporaosti, progonio tu tihu devojku, presretao je l uhođio. Uz sebe je skoro uvek imao grupu zainteresovanih, koji skoro uvek ustrepe cd golicanja ovakve vrste. On je u neposređnoj njenoj blizini, pošto je još jedanput bio zamoljen da je ostavi, psovao (valjda da povrati ugled) i rekao da će joj pokazati đa je on taj i taj, s in toga 1 toga, Porodična trađicija, šta ćete? Neke ne plaču, več sve pod nose kao nerminovno. Krivo • im je što se retko kb nađe da ima muškosti i da lh u uzme u zaštitu. I to je muškost, ali realtivna. Verujem da bi svima bila milija muškost đruge vrste uperena prekidanju svih ovi pojava, bez pretenzije na sticanje belo čije naklonosti, bez izigravanja heroja. Mi S mo odavno, sledeći đru ge, »klimnuli zbogcm Rošfukou« i za tim ne vredi žaliti. Nezgoda samo što »zbogom« znaći potpuno zaboravIjanje, a ponekad malo kulture i morala sigiimo treba. R. I. D.