Student
DO SARKAZMA I NATRAG
r PAVXE KOVACEVIC: DO SARKAZMA I NATRAG ZAHVALJUJUCI SAVREMENIM SREDSTVIMA, I JEDAN MUĆITELJ JE DOVOUAN. SUDARIO SAM SE SA SLEPIM. JA SAM KRIV.
VEBER U PROLAZU
Posle višemesecnog lutanja po pustinji, narod beše iznemogao, izgladneo i timoran. Uveče, pri svetlosti sveća, vx>3a leduči ovnujski batak upita zadužene za red i mir: Kako je narod? i ovako i onako. Drastično kažnjavamo grupašenje i pobune odgovoriše mu. Naročito one koji tvrde da ne znamo kuda idemo. Šta je tom narodu? Neka gleda svoja posla, neka ne skreće s puta reče vođa, obrisa usta i leže. Išli su još neko vreme. Bile su ih nepogode, šator vođin odnese oluja i jedne večeru, opet prilikom jela, vođa upita: Šta ima za večeru? Samo pasulj. Klot pasulj, —Pa dobro nastavi vođa nije loš ni pasuij, šta je ovom narodu te stalno mumla? Boji se da ndsmo zalutali u ovoj pustinji. Dugo već putujemo a nema rezultata. . . . Neka narod gleda svoja posla odbrusd vođa odgurnu nedojeden klot pasulj i leže. Posle nekoliko dana, nisu imali šta đa mu ponude za večeru. Ima li bar mleka? Nema vođo, Nema ni mleka, ni butera, ni sira. Nema više ničega. Dobro dajte mi bar hleba strvog. Nema vođo. Nema ni kore, ni mrve hleba. Davno smo već pokupili posleđnje zaL'he iz naroda. Ničega više nema. A narod? šta jede narod?. Korenje. Retko korenje i to ako ga nađe. A kako se ponaša? Miran je narod vođb. Svi ćute. Niko se više ne buni. Dobro je. zaključi v r ođa, Celu tu noć nije mogao da spava. Glad ga je užasno mučila. Ujutro, sazva svoje pristalice i naredi da se narod okupi, da bi mu ođržao govor. I onako gladan, neispavan i izmoren, vođa održa kratak, jasan i nedvosmislen govor. Samo reče: »Tek sada smo zalutali«.
LISICA I MAČKA
Sreli se lisdca i mačka. Ljudi su zaista glupi, reče joj lisica. Hrane te i neguju da th štitiš od miševa, a oni se ipak šetaju po zgradi. Ja mogu deset puta više da radim od tebe. Za nekoliko dana ne bi bilo ni jednog miša u okolinii, a oni me smatraju neprijateljem. Svi pričaju da si ti jako mudra i lukava, odvrati joj mačka, ali nisi. I ja bih mogla da uništim sve miševe, ali Ijudima više ne bih bila potrebna. Onda bi me jednostavno oterali.
MILORAD KNEZEVIĆ
PAMETNIJE JE
Pametnije je ćutati kažu .... pred pesmom reči čuvaju stražu MIUENKO ŽVBORSKI
MIUENKO ŽUBORSKI mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmtmmmmmmmmmmmt
Konkurs
lUNIVERZITET U BEOGRADU raspisuje
za prijem studenata u studentske domove za školsku 1968/69. godinu Pravo učešća na konkursu imaju svi redovni studenti fakulteta, akademija, visoklh škola svih stepena studija kao i studenti viših škola, čije je mesto stanovanja van Beograda. Prijave za konkurs podnose se sekretarijatu fakulteta, akademija, visokih i viših škola, taksirane sa 0,30 dinara državne takse. Uz prijavu kandidati treba da podnesu i uverenje uprave prihoda o imovnom stanju koje treba da sadrži: a) broj članova kućne zajednice, njihovc godine starosti i zanimanje; b) dohodak od zemljišta, zgrada, zanatske delatnosti i dr. c) visinu prinadležnosti kućne zajednice (plate, penzije, invalidnine i drugo). Konkurs traje do 24. aprila 1968. godine i važi za sve do sada upisane studente. Mole se studenti koji nameravaju da konkurišu za đom da to obavezno učine do predviđenog roka, jer će se posle toga, na osnovu podnesenih molbi, izvršiti prva raspodela mesta po fakultetima. Pod istim uslovima konkurisaće za dom I studenti koji upisuju prvu godinu stuđija l tn istovreirier*" kada vrše upis.
osnovi savremenog filma
Ima smisla da se o savremenom ftlanu govori utoliko više što se film sve uspešnije oslobađa svojih proizvodjK>-traavackih svojstava i što prestaje da biide roba, To ie izmenilo kinematografiju i izaz\’alo zanimIjiva strujanja u umetničkom filmu. Ovo oslobađanje čini film sve prirodnaijim. Fikn se danas razvija na mnogim poljima koja su mu nekad bila nedostupna i u stanju je da bude beskompromisan i neposredan u svojim zahtevima, a da ga to ne košta života. POJAVE KOJE CINE SAVREMENI FILM Bilo bi pretenciozno i verovatno besmisleno pokušavatd da se savremeni film definiše jednoznačno u trenutku svog najsnažniijeg uspona, kada mnoga svojstva i težnje još nisu jasne. Jedno se odmah uočava: različito poreklo filmova. Danas su značajna dela gotovo bez izuzetka stvorena u kinematografijama malih zemalja, lokalndm nacionalnim kulturama, ili u »pođzemnim« pokretima kulturnih koncema kao što je SAD, Franouska, Engleska. Ovo osilobađanje od monopola svetsfcih metropola, donelo je filmu svojevrsnu lokalnu boju i »činjeničnu« zasnovanost delima. Glavna dobit je, pored živopisnosti vizuelnost materd jala, rađanje jednog novog realističkog pristupa zbivaniiu, pristupa suprotnog naivnosti i bukvalnosti izmisljenih priča iz atcIjea, u kojima svemoćne glumačke zvezde na francuskom ili engleskom, pod debelim naslagama šminke i sa lažnim bradama, igraju Ijubavne jade ruskih mužika. Italijanska, poljska i češka kinematografija bile su dragocena prethodnica naglog razvoja mađarske, rumunske, jugoslovenske i brazilske. Več se govori o mnogim pokretima u syetu koji obečavaju nove fiilmske centre u narednim godinama. Na terenu velikih filmskih sila rađaju se pokreti koji se uspešno suiprotstavIjaju standardnoj prozvodpji. Pored več klasičnog francuskog »novog talasa« i engleskog novog filma (kojem do danas niije posvećena dovolina pažnja istoričara i teoretičara), iavio se neobično snažan pokret »slobodnog ifilma« u SAD. Ovde treba da se übroje i nove struje koje se javljaju u Sovjetskom Savezu, Nemackoj, Japanu i švedskoj. Borba sa filraskim gigantima nema izgleda na skori završetak. pošto je jedan uvezeni film još uvek višestruko je’tiniji nego sopstveni proizvod. Osim toga, go tov proizvod proveren na tržištima širom sveta garantuje zaradu, dok ulaganje u pionirsku proizvodnju uvek ostaje poslo\Tii rizik. ZanimIjivo je da i u toj slobodnoj proizvodnji filmova krupni proizvođači zadržavaju vrlo značajnu ulogu ulaganiem svog novca i übiiranjem profita od distribucije. Osim novih kinematografija i pofcreta. mogućnost da se film pravi s malim sredsitvima t na sopstveni rizik donela je autorima ppvećanu slobodu i odgovomost. Autori se ponašaju siobodno u odnosu na film i traže sadržaje za koje su lično vezani, a ne povode se za sklonostima publike. Chaj lični pristup prilično objašnjava Leluša. Mencla, Parađanova i oitav niz drugih, najznačajnijih rediitolja našeg vremena. Biti reditelj filma danas pretpostavlja pre svsga bogatu ličnost i visoku filmsku kuilturu, a sve manje savladan zanat rada sa glumcem, montažnog razlaganja zbivanja, ookreta kamere i pripovedanja pomoću slika. Reditelj je danas glavni i često jedini autor filma. Danas postaje prirodno da reditelj može đa bude i sasvim mlad čoVek, mlađ kao najmlađi slikari illi pesnici. Ta sasvim prirodna pojava bila je sputana visokom speciializacijom rediteljskog posla i roladi stvaralac bio je bacan na put dugogodišnjeg besplodnog asistentskog staža, kojd sa umetničkom delatnošću nema nikakve veze. FILM SECIRA SVE Reditelji sve češće govore o društvennm tabuima: religiji, seksu, zločinu. Upuštaju se putem filma u društvene i političke rasprave na provokativan način, ostajući vemi svojoj astraživačkoj nepristrasnosti. Poznat je veliki broj amerdčkih filmova protiv rata u Vijetnamu, francuski »Lep život« i Rozijev »Zbogom Fili-
pini« neposredno se obračunavaju s vojskora, a Košoov »Deset hiljada sunaca« brižljivo secira društveno stanje u Mađarskoj od rata do danas. Reditelji se ne plaše da im se zabrani fUm ili da izgube posao, što se po delima-jasno poznaje. Sloboda filma poznaje se i po tome što on izmiče državnoj kontroli i sve je manje dela pravljenih p>o porudžbinč. Ima amaterskih nekonvencionalnih filmova koji svoju poetiku izgrađuju na doskora zabranjenim granicama pomografije, bmtalnosti i anarhije (Karpo Aćimović —. Godina)' i dokazuju da su ta pitanja prividna: postoje dok postoje zabrane; čim se one ukione sve stvari postaju piirodne i ostaju u granicama smisla i ukusa. UKIDAJU SE GRANICE IZMEĐU AMATERSKOG I PROFESIONALNOG FILMA Slribljenje trgovačkih monopola ukida lažne granice između amaterskog i profesionalnog filma; danas sve više amatera počinje da radi profesionalno, ne menjajući svoj pristup filmu. Ograničenja formata i dužine filma, kao i ranogi tehničkd standardi jednostavno se gube i primećuje se da su služili samo da obezbeđe neprikosnovenost fabričke proizvodnje. šta više, oslobađanje od tih ograničenja đonelo je neslućene tehničke mogućnosti izražavanja, naroći'to na osmomilimetarskoj tehnici. One su već vidljive u mnogim kratkim filmovima, žanr io je izraz koii se u savremenom filmu izgovara s podsmehom. Ima smisla da se govori o stilu autora ili pravca, ali o komediji, kriminalističkom filmu, socijalnoj drami ili Ijubavnoj melodrami više niko ne govori kađ je u pitanju ozbiljan autorski film. Sve ove pojave, koje dosta precizno ukazuju na značenje i obim pojma filma, jasno su uslovljene promenama u drustvenom i proizvodnom mehanizmu. Koren im se može tražiti i u znatnom tehničkom napretku filma posle rata, naročito poslednjih godina. Kamera sve više postaje olovka i time prestaje da bude zavisna, postaje neobavezna i lična, u stanju je da otvori slobodno sav potencija! svojih izražajnih i istraživačkih mogućnosti. Bez tih osnovnib okolnosti današnji fi!m ne bi postojao. NEKI UTICAJI Na oslobađanje filma od holivudskih dramaturških kanona narocito je uticala televizija. Prava, kontinuirana, dokumentarna televizijska emisija gotovo je potpuno slobodna od uslovnosti razvoja radnje, početka i kraja i neumi'tne logike krajnjeg ishoda priče: ona deluje kao sitov materijal. To se naročito oseća kad
se gleda u bloku, među dnigim emisijama. Bila je jedan od glavnih p>otstrekača filmu da se oslobođi pripovedačke strukture, kcja je u savremenom filmu gotovo bez izuzetka sved» na na najmanju meru. Otuda se rađa i plodru teza da se filmska slika doživljava, a ne da ss objašnjava ili prevodi. Film sve više postaje materijal, a sve teže podnosi nametnutu štrukturu događaja. Savremene dramatunlke tehnike ,u pozoii štu uticale su na film prilično direktno. Pinie, i Olbi izlažu svoje lićposti bez postupnog p. : kazivanja osobina, dok se štzgejl gotovo potpu. no odriče iziaganja ličnpsti, ostavljajuči po stupciraa da je~iskažu koliko je neophodno. To ie podstaklo film da ode još dalje: savremeni film je čiisto ponašanje, neopterećeno psihc’o škim anaiizama. Teatar apsurda je slobodom svojih situacija neposredno inspirisao mnoge reditelje (Roman Polanski, na primer). Istraživanja u muzici uticala su na fjlm više nego što se misli. Osim pokreta eksperimentalnih filmova po muzici, koji su kompozitor konkretne muzike stvorili u Parizu, postoji i jedna značajnija implicitna veza. Svaka ,orke stracija realnih šumova na tonskoj traci filnia u suštini je delo konkretne muzike i tim po slom se često bave isti Ijudi. Veze sa slikarstvom su sasvim jasne i neposredne. U eksperiiraentalnom i amaterskom filmu ima mnogo reditelja koji su slikari i sjai no spajaju svoja interesovanja. Dovoljno j.e da ss pomene Vorhol ili Brekidž, pa da ta vcza bude jasna. Tstraživanja slike kao plošne kon strukcije kod apstraktnih slikara odvijala su se istovremeno kad i oslobađan.ie kadra ou golog prikazivanja prizora. Estetika »več do vršenog« u neposrednoj je vezi sa oslanjanjem filma na strukturu realnog prizora pred kanicrom. Američki nekonvencionalni film mnogo duguje grupi oko Alena Kaproua, tvorca »hepeninga«. čak i kad su neposredne, ove veze nisu presudne. Uostalom, to su nicđusobni uticaji, Jcod kojih nije jasno šta čemu prethodi i teško d.i se to uopšte može utvrditi. Bilno je da postoje. Ono što je ključna veza, to je neka vrsta zajedničkog imenitelja ovih delatnosti ili mo žda zajedničke klime kojoj svi pojedinačno duprinose. Nešto što .je teško imenovati, a sastci : se od plakata, putovanja, ratnih pretnji, novih estetika društvenih zabrana, standarda i novca, seksa, tradicije. To neposredno određuje primenjenu umetnost, sugeriše jednu no\u likovnost i možđa se najjasnije ispoljava na filmu. Biitno je da đanas nestaju granioe među delatnostima, ne zna se gde prestaje naučni eksperiment a gde počinje umetničko delo. (U idućim brojevima »Student« će objaviti nekoliko napisa o pojedinim strujanjima u savremenom filmu.
LAZAR STOJANOVIC
INTERPETACIJE
MILAN ZEC
Student pokušava da po Ijubi devojku sa kojom je prvi put izašao. Devojka ga odbija s motivacijom da neće dozvoliti da je mu škarac poljubi dok ne bude verena. Onda zapišite raoju adresu, pa mi se javite čim budete vereni reče student. * * * Studentkinja Vesna ponudi svog novopečenog poznanika da odu na kafu. Ovaj odgovori: Znate, koleginice, ka fa podstiče na razmišljanje, a ja samo kad ne mislim mogu poći sa vama. LUDI PITAJU Jedan student očaran lepotom devojke koja prolazi pored njega glasno se upita: Ko li Ijubi ovo divno stvorenje? Devojka se okrenu i reče: Pametni Ijudi, “uđi pitaju.
U menzi razgovaraju dve studentkinje: A bi li se ti udala za njega da si na mom raestu? Koleginica joj odgovori; Da sam na tvom raestu, udala bih se za bilo koga.
Na ispitu student ne zna da odgovori na sva pitanja. Profesor mu pomaže Kolega, tražim minimum, samo 60 posto ođ o* noga što treba da znatc. Izvinite, ali pitali ste me onih 40 posto što ne znam.
KAKIKATVItE:
U IDUCEM BROJU »STUDENT« CE DONETI DETAUNA OBAVEŠTENJA O VELIKOM NAGRADNOM KONKURSU ZA ČITAOCE.
STUDEKT H H Z 2 W iZLAZI UTORKO.M tf o o CENA 50 PARA 53 P POŠTANSKI FAH Cl) BROJ 692 Cft STUDEKT UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM BORISAV DZUVEROVIC, ALEKSANDAR ILIC, KEM' 1 KURSPAHIC, BRANKA OTASEVIC, MILISAV SAM 1 GRAFICKI UREDNIK FLORIJAN HAJDU GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVIC IZDAVAĆ UNIVERZITETSKI ODBOR. UREDNIsTV 0 1 ADMINISTRACIJA BEOGRAD, SVETOZARA KOVICA BROJ 79/11. TELEFON 645-894. - TEKl cl RACUN 608-8-1291-2. GODISNJA PRETPLATA 8 01 NARA; ZA INOSTRANSTVO 18 DINARA. STA-M p »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVICEVA 8.