Student
MORA NA NEĆIJE GLAVE S. T. zemljoradnik, 39 godina. Ja tu nisam mnogo neki pesimista, jer politika je politika, danas jedno sutra drugo. Svi ti ugovori su za tri dana, pa ne važe ništa. Sve dok ne dođe u celom svetu do nekog smirivanja, a kako će to doći Bog sveti bi znao. Mnogo se pravi naoružanja, to mora negde da se plasira. Bacrli ga u mrtvo gvožđe, to apsolutno ni za jednu državu nije tako ekonomski opravdano. Mora đa se na nečije glave baci. Toliko ima tog nagomilanog materijala, da ja sam ne znam šta bi mogli da porade drugo, ukoliko ne dođe đo svetskog zbivanja.
Tako glcdam da Amerikanci moraju da sc negde prazne. Zato je Vijetnam i bio meta, To je'samo za svet bilo dobro, ali ne kažem da je ’ onom narodu tamo bilo dobro. Ja hc'ću humanizam, ali je to nespojivo sa zbivanjima. K.oliko je Džonson uradio po volji svih nas, toliko on i nije uradio ništa. Sutra ce opet negde. Takve namere se javljaju kod Ijudi Hitlera. Ja mislim đa su ovde ujednaćene snage, Tempo je takav da u sukobu uopšte ne bi bilo pobeđenog. Rezultat toga može da bude i nerešen. Bez obzira kakva je želja zaraćenih slranki, a i svetskc publike. A kako mi gledamo i vidimo, i jedm i dmgi se dobro slažu, ali slaba vajdica. I jedni i dmgi vide slab rezul.',-jat Tuče se tu u politicj. i često ne valja ni šta. To se uvek prebaci. Ako nešto dobro i kažeš, neko registruje. Treba se dobro postaviti Takođe treba kratko odgovarati, i ne verovati nikome.
OVO JE NEKA MUĆKA L. M. domaćica, 45 godina. Mislim da je ovo stvarno neka mućka. Ja politiku ne umem da pratim, ali gledajući iz aspekla majke ja sam kategcrično protiv rata. A mislim da rat dolazi baš od Amerikanaca najviše u ovom mcmentu. Čini mi sc da su oni i suviše silm jer imaju puno novca i misle sve sa novccm da reše. Takav narod ja nc podnosim. Nerado gledam i njihove filmovc; nije mi lo blisko. Bilo bi dobro da se nešto postigne Džonsonovim povlačenjem, ali se nc veruje u to mnogo, nego će ovo biti pre neki manevar Zbog cnih predizbormh stvari. Ne znam kako, iiiti umem to da objasnim pošto sam domaćica, ali mi žene imamo jednu intuiciju i tako to do ncklc znamo. Ne mogu mnogo da povorim da li Kenedi ima nekc šansc na izborima, samo nekc podsvesne simpatije imam prema tom čoveku. To je kao tradicija. Njegov je brat bio mnogo više za Ruse, a ja sam žena domaćica, imam dva sina koja treba da pošaljem na front, i ja gledam sve iz top aspekta. Ako bi slučajno i došlo do sukoba između sila, ja bih mogla da poželim da pobede samo Rusi. NE SMIJE SE PREKIDATI V. R. student ckonomijc, 23 godine. Mi smo uvjek kategorički za mir. Ne vjerujem u takav mir koji napravi Džonson. Ho Ši Min se nc bi trebao dati lako. Sad je čas da se gurnu Amerikanci u more. Ako treba. mogli bi se i Kinezi pozvati. Džonson jc krivac. On se sad gradi nevješt, ali mu se nc smije zabcraviti šlo jc činio. Ne snilje se prekidati s borbom za oslobođcnje. Bilo bi to opasno. To bi Džonson htio. JEDAN TAKTIĆKI POTEZ M. P. inženjer, 37 godina. Ovo je jedan taktički potez koji ncće doći do tako jcdnog zamišljenog cilja, kako se svi u svetu nadaju. Ne može đa se to obustavi, jer iza Vijetnama stoji Kina u svakom pogledu. Oni bi davno bili likvidirani, ali iz Kine stiže ratna sprema i sve to što se vidi. I druge zemIje pomažu, kako ja gledam, u odeći i novcu. Sad, svako ima svoju politiku, ja baš ne mogu da sve razumem.
DŽONSONOV NIR
Obustavljanje rata nema nikakve veze sa Rusijom. Ko zna da tu nije neki sporazum, koji mi još nismo u stanju da shvatimo. Prestali su ida bombarduju jer je to samo jedan jedini potez koji neće da ostane tako kakav je. Ne mora da sc Džonson kandiduje, ali će imati svog čoveka. U svakom slučaju koji će da nastavi možda još gore. Radi se tu o Kini. Ništa tu ne mogu ni Rusija ni Amerika da učine dok je Kina, jc li, baš između njih.
Ne mogu nikako du zamisliirj da će lo da dođe do kraja, i da se učini nešlo. U svakom slučaju su porasle šanse Robcrtu Kenediju na izborima i on je u ovim prilikama jako snažan i može da izađe na kraj sa ostalima. Mcne lično intcresuje to da pobedi slranka Niksonm'a. To je najsnažnija fipura u njihovim redovima. On bi vodio politiku. Ja ne verujem da bi on išao ka tome da srlja u neki sukob. On bi sprovco nešto snažno. Sa koliko jc on volje i sposobnosti jednog đržavnika mogao u Sovjetskom savezu da parira tim političarima. Dešavalo se da mu nisu mogli da ođgovore na neka pitanja. Ako se budc nešto promenilo neće biti loše. ali ne treba mnogo očckivati. Tp su sve delimične frazc jedne, neosporno. vitalne zemlje. KAD BI SE UOZBILJILI AMERIKANCI Ž. V. preduzimač, 41 godina. Dobro je Sto se završilo. Oću da ka/em, nisam očekivao. Tako je moralo biti. Nisu oni tu mogli ništa da dobiju. Ne znam što su ratovali. Nisu oni sračunali kako treba. Samo bačene pare. Ima jedan vic, ali nije to za ovde.
Stvar je ozbiljna i svih se to nas tice. Sad, kad bi se uozbiljili Amerikanci, đa nfl ratiiju nego đa kupuju zlato, to bi im bilo pametno. Ja verujem Džonsonu. On je sklopio mir, on će cla sredi banku. Na njega svi rarze a nije on ki'iv. Rat je kriv! ON JE, TOBOŽ, NAIVAN Cika Mane penzioner, 68 godina. On je sad upotrebio svu živu silu u Americi da razreši ratnu situaciju po Vijetnarr/i. On je, tobož, reorganizovao svoju politiku, pa će sad da popravi preko noći ono što je kao krvnik i zao duh posligao. E, neće! To je moje predubeđenje. On će, tobož, da se sa onim narodom nomiri, i da ih pomaže u obnovi kao posle rata što oni imaju kao dužnost prema poštenum čovečanstvu, On je, tobož, uaivan čovek, pa će sa Rusima da se sprijatelji, kako je red među kultumim Ijudima. Već će on sve po starom đa tera.., On sad, tobož, odustaje od mesta predsednh ka Amerike. A ja ga pitam koji bi to čovek, makar bio najveća dobričina na svetu tako olako i bez uzrujavanja napustio primat u jed noj svetskoj sili? Svi sc drže da im vlada. ne padne i sve lepo oko naroda da ih štiti oc mogućnosli, a on se odriče gotovinc. On je tobož, hteo da se žrtvom nekako opravda za sve što je nostiaao, i ko zna da i njemu nekc nije zapretio. Or< ie gnevan čovek i što on naumi ne može biti da ndje bez posledica za buđućnost. Sad ima svetska situacija da krene naopako. Silni ima da se, tobož, držc kao izmiritelii zalegnutih odnosa, međutim mir je samo taktika prcd rat. Ta taktika, istina traje du/.c nego rat. ali je to zato da se soreme vojske i narod malo ekonomski i u Ijudstvu ojača. Tu miroIjubiva sila ncma Sta d« traži pošto jc na udaru. Džonson zna da svet srlja u propast, i to je njegovo zaduženje. POsTENO JE DA SE TUKU SAMI K. T. učitelj, 38 godina, Hm! Džonson tvrdi kako se poviači. Dobro. On je rat izgubio. Sad je postigao da ga hvale. Dobro. važno da je sklopljen mir. Kad bi se pitali ko je svc zapetljao. bio bi Džonson. Ovako. On kaže da ne zna šta se radi. Onda neka da drugima da budu predsednici koji znaju. Sad je d*o, znam. Dobro. Zna se svc kako je išlo po redu. Ovako. Bio je kralj Bao Daj i njegovi revolucionari u šumi. Sad je trebalo oni sami među soboni da rcše kako će dalje. Oni su svoji i poštcno ie da se tuku sami da se vidi ko će da pobedi. Krali je zvao Amerikance. Dobro, samo kažem da nije pošteno. Mogli su i gerilci cla zovu Kineze pa nisu. Ovako. Kad je kralj pao, ostali su Amerikanci i generali. Sve je dotle kako treba. Sad kad su videli kako generali ne mogu da se đrže, trebali su Amerikanci da puste tu zemIju. Sta je sad radio Džonson? Prvo, on je napao i drugu zemlju, Sevemi Vijetnam. Drugo, on je poslao vojsku u Južni Vijetnam i mnogo mu je vpjske poginulo. I treće, on je potrošio zlato na vojsku i ostavio zemlju bez para. Treba da se Amerikanci ovako dogovore: da Džonson javno prizna da je kriv; da se diugi neko izabere Ko će sve to da popravi; da se Vijetnamu uputi pomoć u hrani i lekovima.
MILIVOJE MAJSTOROVIC I
LAZAR STOJANOVIC
„VRELO“ LETO U ZAPADNOM BERLINU
Delegati Slobodnog univerziteta iz Zapaclnog Berlina, DOROTHEA DANE i GUNTER MAYER, nosili su na seminaru znaćke sa likom Če Gevare, koje su prvi put viđene na velikoj studentskoj Konferenciji održanoj pre nekoliko meseci u Zapadnom Berlinu. To je bio povod da ih zapitamo za neke detalje o Konferenciji i demonstracijama održanim posle nje o kojim je, inače, naša štampa dosta opširno pisala. Glavni organizator Konferencije o Vijetnamu bila je partija Socijalističkih nemačkih sluđenata. Ona ima oko pet hiljada simpatizera i ovo je bila jedna od najvećih njenih akcija. Organizatori su do poslednjeg trenutka biii u neizvesnosti gde će se Konferencija odiržati. Rektor je nagovestio da neće dozvoliti da se takva manifestacija održi u prostorijama Univcrziteta i zabranio da se na njemu održavaju cak i pripremni sastanci. Gradska administracija, koja inače ostavlja priličnu slobodu univefzitetskim vlastima, umešala se u ovaj spor da bi sprečila događaje koji su opasni za dobre odnose između Berlinaca i Amerikanaca, a ministar unutrašnjih poslova doneo je neke slične odluke ne konsultujuči Univerzitet, Tako su Grad i Univerzitet došli u sukob i situacija se iskompiikovala. Dozvola je ipak dobijena i Konferenclju smo održali u prostorijama Tehničkog umverziteta uz prisuslvo oko pet hiijada studenata, uključujuči i studente iz Italije, Španije, Francuske, Latinske Amerikc. Utesnici su se podelili u tri grupe kojc su vaspravljale o problemima »trečeg sveta«, o odnosu izmedu njega i kapitalističkih zeraalja i o đruštveno-poliličkoj situaciji u tim zemijaNa Konferenciji su donete rezolucije o pokretanju kampanje za osudu američklh oficira u Zapadnoj Nemačkoj i fabrika koje proizvode napaim i drugo oružjc. CRVENA ZASTAVA PRVI PUT U ZAPADNOM BERLINU Demonstracije koje je trebalo da se održe posle Konferencije gradske vlasti zabranile su obrazloženjem da prilikom njih uvek dođe do nereda i sukoba sa policijom. Međutim, studenti su odlučih da ih održe po svaku cenu. Uveravali smo gradskc oce da će divlje dciuonstracije iinati teže poslcđice, da će poh-aia bili brutainija i da će biti više povrcđen,J* Zabrinuti za sudbinu stranih studenata »'-esnika za k»je smo bili odgovomi, zatražili smo intervenciju suda i istovremeno uzeli ad' (| kala. Nckoliko časova pre početka demons 1 acijo obaveštcni smo da na njih imamo ustavno pravo i da je Gradska uprava obavezna da ih odobri. b dernorist raci jama je učestvovalo oko dva(,JSe - hiljada studenata. Glavne parole bile su:
»Pobeda Frontu nacionalnog oslobođenja« i Cc Gevarine reči: »Treba stvoriti dva, tri, četiri Vijelnama«. Demonstranti su nosiii slike Ce Gevare, Marksa, Engelsa, Lenjlna, Roze Luksemburg, a Berlinom je prvi put javno pronešena crvena zastava. Pored trga na korac se posle demonstracija održavao miting, na jednom gradilištu, stajaie su dve visoke dizalice. Dva studenta popela su se do vrha i zakačila na njih crvene zastave. Zaprepašćeni i ne manje uplašeni Berlinci odahnuli su kada su dva radnika skinuli i pocepali zastave. HER ŠPRINGER I NJEGOVA PUBLIKA lako je izgubila polltičku bitku, Gradska uprava htela je da pokaže svoju nadmoć organizujući antidemonstracije sa oko 50 hiljada učesnika. Svim zaposlenim dat je slobodan dan, a gradonačelnik je nekoliko puta u toku dana preko radija upućivao građanima ovakve pozive: »Pođimo na demonstracije i pokažimo svetu đa ovaj građ ne predstavljaju ekstremne grupice študenata i da su Berlinci pravi prijatelji Amcrikanaca«. Svešču naših sugrađana gospodari poznati izdavač Špriuger koji ima u svojlm rukama sedamdeset odsto zapadnoberlinskih i trideset odsto svih novina koje izlaze « Zapadnoj Nemačkoj. Ovaj konzervativac i reakcionar smišijeno stvara atmosferu netrpeljivosti prema studentima i prcdstavlja ih javnostl kao kriminalce, ekstremiste i anarhiste. U takvoj situaciji studentske demonstraci; je ne mogu brzo da donesu velike promene i rezultate. Njihov cilj je upravo buđenje svcsti građana, paročito studenata među kojima ima dosta apolitičnih. Do pre dve tri godine Nemci su misliii đa su SAD najbolja i najdemokratskija zemIja na svetu. Oni su joj bili istinski odani i zahvalni za svoj udoban život. Trebalo je tim Ijudima pokazati da su zlocini SAD i Vijelnama jednaki sa onim fašističkim iz drugog svetskog rata, ukazali im na protivrečnosti u SAD i u čitavom kapitalističkom svetu. Trebalo je pokazati Nemcima da su pod pritiskom kapitalističkih i imperijalističklh interesa 1 da svoju perspektivu treba da traže u povezivanju sa »trećim svetom«. »CRVENI« RUDI TENDENCIOZNO POPULARISAN U Berlinu ima oko 25 hiljada studcnata i veliki broj njih doskora je bio bez ikakvog pohličkog opredelienja. Na poslednjim izbonma za studentski Parlament došlo je do vrlo jasne polarizacije između levičara i desmcaia. Na Slobodnom univcrzitetu, na pnmer, levo krilo (socijalistički nemački studenti, socijaldemokrati i liberali) dobilo je 40, a desno
RAZGOVOR SA DELEGATIMA V »APRILSKOG SUSRETA«
(demohrišćani i tzv. nezavisni) 36 mesta. U izvršnim organima Parlamenta dominiraju levičari i to se vidi po sve većem broju značajnijih političkih akcija. Najaktivniji su, naravno, studenti socijalisti koji su bili dovoljno glasni ne samo za granice Neraačke, već i za širu svetsku javnost. Da li je Rudi Dučke, zvani »crveni« Rudi, njihov najtipičniji predstavnik? Rudi je dobar, übedljiv govornik, a sva ka revolucionarna situacija traži čoveka koji najbdlje izražava mišljenje i potrebe grupe. Međutim, njega štampa tendenciozno populariše da bi übedila čitaoce kako »nerede« prave samo neposiušni, buntovni pojedinci. U Berlinu očekuju da će ovo leto u njihovpm gradu biti »vruće«. Već ovog meseca održava se »Vijetnamska nedelja« u kojoj će se,
između ostalog, prikupiti novac za FNO i održati premijera Vajsovog komada »Vijetnam«. U toku je kampanja za organizovanje kurseva za seksualno prosvećdvanje. Kritika đečjih vrtiča u kojima se deca drže pod strogom disciplinom i vaspitavaju u nesocijalističkom duhu, dovela je do ideje da studenti sami organizuju ustanove. U planu je osnivanje informativnih centara koji će pokušati da građanima Berlina pruže istinske podatke o događajima u zemlji i svetu. Podneli smo vlastiina zahtev da se fakul telska veća u kojima su dosad bili većinom prufesori reorganizuju tako da u njima bude jeđnak broj profesoia, asistenata i studenata. Ako do određenog roka ne dobijemo odgovor, pozvaćemo sve nemačke studente na generaini §trajk. BRANKA OTASEVIC
BRANKA OTASEVIĆ
Studentski pokret i savremeni društveno polilički proces u svetu
Počeo je V međunarodni studentski seminar Aprllski susret
Tema prve radne sednice seminara bila je »Studentski pokret i savremeni društveno-politički procesi u svetu«. Razmatrajući ovo pitanje, posebno s osvrtom na karakteristične situacije u određenim zemljama, referent KOSTA ČAVOSKI izneo je nekoliko osnovnih ideja za koje je smatrao da su karakteristične za studentski pokret, odnosno za mladu generaciju uopšte. Tvrdeći da borba mladih za mir i međunarodnu saradnju proizilazl iz opšteg humanističkog opredeljenja mlade generacije, dakle, da nlje posledica straha od rata, već težnja da se u miru nađe osnova za najsvestraniju Ijudsku aktivnost usmerenu u pozjtivnom smislu, i izražavajući želju da mladi intelektualac postane čovek sadašnjice. što znači da njemu treba da pripadne odlučna reč u stvaranju čovekove budućnosti, Kosta Čavoški je podstakao izlaganja drugih delegata. Večlna učesnika diskusije složila se da studenti kao savest svoje nacije (što im namećc velike obaveze) moraju da delaju u zajednici sa radničkom klasom, u cilju ostvarivanja osnovnih zajedničkih interesa. Na taj način, stuđentl če izbeći opasnost izolacije i uvek nastupati kao avangarda u pravom smislu rečl. Sa ovakvim mišljenjem nije se složlo iedlno delcgat iz Amsterdama, koji smatra da je revolucionarni pokret blizak isključivo studentima. Naime. radnička klasa u vecim zcmalja danas nema potrebe da bude revolucionarna jer jc njen materijalni položaj vrlo đoha»*. Ako neki radnik ima dovolino novca ćak i da kupi koia, sigumo jc da će podržavatt one kojj mu to omogućuju. Otuda u
Americi, na primer, velikl broj radničkih sindikata stoji uz Džonsona i slaže se sa njegovom politlkom. Svakako najzanimljivije bilo je izlaganje delegata iz Helsinkija, koji je, između oslalog rekao: »Mi treba da shvatimo i priznamo osnovne principe imperijalizma u svetu danas. Jer, nije više reč o malom broju vlasnika sredstava za proizvodnju, kojima ovakav sistem odgovara. Sve zapadne zemlje, kojima je osnovni cilj što veća materijalna dobit, imaju nesumnjive koristl od ovakvog društveno-politićkog sistema. A kako je cilj mođemog sveta u krajnjoj liniji isti osnovne težnje se poklapaju.« Delegat iz Helsinkija se založio za obaveznu korekciju sistema obrazovanja najmlađih dece ispod deset godina. On Čak smatra da je od najvećeg značaja za studentski pokret da se deci omogući produktivno saznavanje sveta, jer je sada na Zapadu kod većine dece mišljenje mehanizovano. Za to se zala/e tzv. »Frojdovski proletarijat«, hipici, koji se u tom smislu moraju priznati kao vrlo progresivni. Delegat iz Moskve takođe se složio da su osnovni zadaci studenata težnja ka revolucionamosti i borba za socijalizam i mir. On je naglasio đa je zato neophodno negovati konstruktivnu kritiku, jer »pre no što rušimo, treba da znamo šta želimo da izgradimo«. Svi učesnici seminara založili su se za slohodu ttudentske štampe i stvaranje uslova za studiranje u smislu krltičkog, ali nc i skeptičkog saznavanja stvamosti. B. L.
1?M IJ
STUDENT
9.