Student

MEĐU NAJBOLJIMA NA SVETU

HOR KUD-a »BRANKO KRSMANOVIC« VRATIO SE IZ SAD

Unedelju, i 4. aprila, glavna železnička sta nica u Bcogradu bila je pomalo tesna za sve koji su želeli da saćekaju i da prvi pozdrave Akademski hor »Branka Krsmanovića«. koji se Vratio sa tromesečne tumeje po SAD-u. Sada pošto se radost zbog povratka stišala. ostaje da se srede utisci sa puta i zabeleže reziiltati, tim pre što je ova turneja Akademskog hora oslala pomalo nczapažena u našoj štampi. A bilo jc to, ako bi sudili po oduševljenju i pohvainlm kritikama objavljenlm u američkoj štainpl, retko uspešno gostovanje uvek pune dvorane, dugi aplauzi na svih 69 koncerata, pozivl za ponovne susrete i svuda srdačni dočeci hora za koji kritičari nedvosmisleno kažu da )e jeđan od najboljih na svetu. Postalo nam je skoro neprijatno, kažu članovi hora, da čltamo sve te napise, toiiko su nas hvalili. Za te strane, Akademski hor i njegov dirigent Bogdan Babić, mogu da budu sasvim zadovoljni. Međutlm, ono što na prvi noglcd nr.faje u senci ovog zapaženog umetničkog uspeha j bujice pohvalnih recenzija, a što je isto toliko značajno, jeste uspešno obavljena misija upoznavanja američke koncertne publike sa nacionalnim muzičkim bogatstvom jugoslovenskih naroda. Pored horske muzike starih majstora i pcsama dmgih naroda, kojc su ispunjavale prva dva đela koncerta, treći deo bio jc posvećen isključivo nacionalnoj muzici. »Ovaj ansambl je najbolji ambasador kulture koga Je Jugoslavija mogla da po.šalje!« napisao je jedan od kritičara. Uostalom KUD »Branko Krsmanović« odavno uživa epitet »ambasadora kulture«.

Izvanredno smo zadovoljni rezultatima turneje, гекао nam je Kolja Cajkanović, vođa puta. Srdačan prijem kod publike, strućna kritika i iz.jave kompetentnih ličnosti nedvosmislcno potvrđuju visoki renome hora stećen na ranijim tmnejama a konačna ocena je da je ovo bila najuspcšnija turncja i da jc hor jedan od najboljih na svetu. možda i najbolji. Stampa je veoma čcsto isticala da је naš hor sa Bcogradskog univerziteta, Osim toga, bilo je i više susreta sa američkim studentskim horovima, kojih tamo ima dosta, pa smo turneju iskoristili i za upoznavanje i stvaranje prijateljstva sa američkim stuđentima. Culi smo da je vaš koncert м Vašingtonu bio otkazon. Možete li da nam kažete zašto? upitali smo Zorana Stefanovlća, člana hora, Kao i na ranije tri turneje po ovoi zeinIji koncert u »Konstiljušen holu« u Vašingtonu trebalo je da bude jedan od najznačajnijih na lurneji. Za nas $u koncerti u Vašingtonu uvek bili posebno značajni jer su održavani u glavnom gradu SAD i jer su nam omogućavali susrcte sa ćlanovima tamošnje jugoslovenske kolonije i sa najznačajnijim kritičarima. Međutim, dan pre našeg vašingtonskog konccrta odigrao se događaj koji jc potresao sve napredne Ijude, übijen je dr Martin Luter King. Razumljivo je da 7. aprila, koji je proglašcn za dan žalosti, a kada ie trebalo da se održi naš koncert, nismo ni želeli na mogli da nastupimo, Osim toaa, zbog nereda i demonstracija, u Vašingtonu smo proveli svega nekoliko Časova i odmah smo otputovali u Džeksenvil, gde su nas očekivali sledeći koncerti.

М. MARINOVIC

»GODINA ZA GODINU«—PRESTROG ZAHTEV

Ukoliko Fakultetsko veće Tehnološkog fakulteta i ovog puta odbije »korekturu« sadašnjeg Statuta, 160 studenata treće godine biće prinuđeno da podnese peticiju Rektoru Beogradskog univerziteta dr Dragiši Ivanoviću. Sve zbog toga što su oni jedini studenti tehničkih fakulteta kojima nije dozvoljeno da u četvrtu godinu prenesu jedan ispit i to im stvara velike teškoće. Mi smo u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale studente tehnike, dižu glas tehnolozi. Od nas se traži »godina za godinu« mada је na svim tehničkim fakultetima poštovanje ovog principa gotovo nemogućt, јег je svuda treća godina najteža. GUBE SVE POVLASTICE Studenti tehnologije koji izgube treću godinu zbog jednog zaostalog ispita iz trećc godine mogu da dobiju jedino povlasticu za GSP i da eventualno odlože vojsku, ali to ni izdaleka nije ravno onome što gube kredit, stipendiju, dotacije za ishranu, dom itd. U isto vreme njihove kolege sa Mašinskog ili Građevinskog fakulteta, ako nisu položili čak i dva ispita sa treće godine. mogu mirno cla studiraju uz sve povlastice koji im pripađaju. Tchnolozi su zapazili ovu neravnoprav-

NA TEHNOLOSKOM, 160 STUDENATA PODNELO PETICIJU DEKANU

nost i to da je jedan od njihovih argumenata u peticiji podnetoj dekanu. Sem ovoga, studenti treće godinc navodc i sledeće argumente: princip »godina za godinu« specijaino na trećoj godini prudužio je studije umesto da ih skrati. Tako, navode studentl, oko 30 odsto studenata izgubi godinu zhog jednog Isplta. Istl prlndp negativno utlče i na prosck ocena jer upućuje ла površnost pri učenju. MENJATI STATUT Ukoliko bi im se omogućilo prenošenje jednog ispita sa treće u četvrtu godinu postojala bi mogućnost đa polažu zaostali ispit već u januaru i da redovno prate nastavm na četvrtoj godini. Pretpostavlja se da bi se prosek ocena poboljšao ukoliko bi se ova želja stadenata ostvarila. Studenti su nedvosmisleno najavili da će ovom priiikom ići do kraja. Na zbom treće godine održanom 11. aprila o.g. odlučeno je da sc dckanu preda peticija i tom prUikom ostavljen mu jc rok od 8 dana da izvestl studente o preduzetim merama. Međuthn, stav fakulteta još nije poznat. šta će se odlučiti, biće poznato tek posle sednice fakultetskog Već?

MILUTIN NICIFOROVIC

ODLIČNI STUDENTI NA BELOM HLEBU

Svake godine Univerzitet u Beogradu izdvaja iz svog budžeta izvesna sredstva u fonđ za stipcndiranje najboljih studenata. Univerzitetsku stipendiju mogu da dobiju syi studenti koji imaju prosečnu ocenu 8,5 i više. Međutim, u poslednje vreme učcstali su razgovori o kriterijumima za dodelu stipendije. Postoje mišljenja da bi ncŠto trcbalo menjati, jer prosečna occna kao jedini uslov, ошоgućava da za stipendiju s podjednakim izglcdima konkurišu i najsiromašniji i malerijalno dobrostojeći sutdenti. Predlog da imovno stanje studcnata trcba da bude odlučujući faktor za dodelu stipendi јс. dalo je Večr Filozofskog fakulteta i uputilo ga Savetu Univerzileta. VEĆE PREDLAŽE; POSTAVITI GRANICU Razmotrivši probleme koji su nastali oko kriterijuma za dodelu univerzitetskih stipendila Vece Filozofskog fakultcta predložilo je da univerzitctske stipendijc dobijaju samo studenti koji imaju visok prosek ocena i nevelikn Primanja po članu porodice. Mi smatramo da je neobično važno da univerzltetske slipcndije i daljc postojc, rcпаш je prodckan Filozofskog fakultcta dr Jadran Ferluga. Odlični studentl zaslužuju da Se na neki način stimullšu za rezultatc koje Postižu. Ali, trebalo bi postaviti granicu; Btudenti koji imain nreko 50 h s ljad;i star.h d.lnara Po članu porodice ne bi mogli dobijati stipen*ЈЧи« Materijalna situacija studenta jc usiov za dodelu doma, kredita, dotacija, đečieg dodat*а > na zašto da sc to nc uvede i kao kritcrijum 23 dodelu univerzitetskc stipendije? No, ni u кош slućaju ne bi trebalo zapostaviti odličnc dobroštojece studente. Oni bi m ogU dobijati nagrade na neki drugi način. fccimo u vidu knjiga ili điploma, a novčane n agrade mogle bi da budu jcdnokratne. Takve studente Univerzitet bi nagrađivao jednom di&nje određenom sumom novca. desetke u diplomi, perspektiva VAZDUHU Odlični studenti koji kao stipcndisti uni'erziteta završe fakultcte nađu sc pred velikim Problemom. Oni bi želeli da dobiju rađna mcbaš na svom fakultetu, kao asisten-

ZATO STO FAKULTETI NEMAJU SREDSTAVA

ti ili naučnl radnici, ali za to nemaju skoro nikakvih šansi, kaže dekan Filozofskog fakulteta dr Jovan Kovačevlć. Cini mi se, te stipendijc dobijaju puni smisao tck kad stvaraju perspektivu mladim Ijudima, a ona nije ni malo ružičasta. Fakulteti, u prvom redu mislim na Filozofski, skoro i da ne mogu primiti studente koji ispunjavaju uslove da budu asistenti na fakultctu. Zajednica nam to ne dozvoljava, posebno od kako je uveden novi način finansiranja. Univerzitet je kao živi organizam, njemu je potrebna sveža krv a to su upravo mladi Ijudi odlični studenti koji predstavljaju izvanredan polencijal za buduči profesorski kadar. Lično ne znam kako blh pomogao dvojlci studenata *а trcćeg stepena, koji su više nego odlični student! I zaista perspektivni. nastavlja dekan Kovačević. U sadašnjoj situaciji, za njih Je nemoguće nači radna mesta na rakultetu, jer za to nemamo sredstava. Nckako smo suviše sputani u dovođenju mladih Ijudl na fakultet. Po mom mišljenju svake godinc trebalo bl otvorltf tri đo četiri nova radna mesta na fakultetu. oogotovn kada asislenti prelaze u đocente, a njihova mesta ostaju upražnjena. Nedavno smo, da bi povećali plate asistentima. snizili plate profesorima, јег drugog izlaza nlle bllo. Postoji potreba za novim radnim mcstlma, a još Jednom da ponovlm: za to nema skoro nikakvih sredstava. PRIHVATITI odlicne studente Mislim da bi trebalo naći neko rešenje /а ovc probleme. kažc prodekan Ferluga. I to što pre. Trebalo bi iči za tim da šc studcnti koji se odličnim uspehom završe fakultet po završetku studija primaju kao asistetni na fakultete. Time bi se rešila dva problema; na jednoj strani odlični studenti bili bi zapošljavani na fakultetima, a s druge, bio bi üblažen nedostatak stručnih kadrova. Potrebc kadrovima i dalje su velike, posebno u sadašnjoi situaciji kad u okviru samo jednog predmeta nostoji više disciplina, a nauka se sve više i brže razvija. Ostaje da se razmisli o našem predlogu, јег no mom mišljenju talentovane mlade Ijude trcba blagovremeno prihvatiti i pomoči im da se što pre snađu. završio je prodekan Ferluga.

MILAN ANĐIf'

DOBILI SMO ŽULJEVE ALI SE VOLIMO

SUSRET TEHNOLOGA I MASINACA SA BRIGADISTIMA SA NOVOG BEOGRADA

Studenti Mašinskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta, koji pripremaju 2Kijedničku brigadu za radnu akciju »Novi Beograd 68«, Oi'ganizovali su ncdavno drugarsko vcče budućih brigadista. Prvi deo ove priredbe, koji je zavrŠen sa nekoliko pngodnih filmova, održan je u velikom amfiteatru Tehnološkometalurškog fakulteta, a zatim su, uz muziku za igru skromnu zakusku, sadašnji i budući ak cijaši, mašinci i tehnolozi, nastavili da se zabavljaju u auli fakulteta. U programu su, pored recitatora i pesnika studenata, učestvovali, kao gosti, 1 brigadisti iz Novog Beograda. Sa nekoliko pesama, melodija i recitacija, kofe su Izvell nred preponim amfltearom, oni su među prisutne uneli nešto zaista origlnalno, vedro i Jednostavno deo valjda onog raspoloženja koje su poneli iz naselja. Zamolili smo ih na kraju programa da nam iznesu svoje prve utiskc sa radilišta i iz bvigadirskog života. lako su žurili da na vreme stignu u naselje, evo šfa su, onako usput, rekli. Mića Živković (brigada »Branko Perišić-Badža« iz Kruševca) jeđini je od njih petoro sa koiima stro razcovarali st»r? akciiaš. Na radnof akcljl prvi put je bio 1964. godine, na izgradnji magistrale. On kaže: »Velika je razlika između ove i prve akcije na kojoj sam učestvovao. Pre svega mislim na smeštaj u naselju i na uslove pod koiima radimo. Zaista sam prijatno iznenađen! Kad samo pomislim da tamo, na magistrali, ponekad nismo imali ni dovoljno vode za piće...« Mada smo tek nekoliko dana u naselfu, kod nas su već gostovala dva kulturno-umetnička društva i umetnlc! iz Beograda l Zagreba. Ne znam kako je bilo na ranijim akcijaша, јег ovo je prva na kojof učestvujem, ali ako ovako bude do kraia, mi.slim da ću se boМс zabavliati n**go kod kućc kaže Lfuhica Đorđević, inače Beograđanka, iz brigade »Zaga Mallvuk« sa Zvezdarc. I Lfubl Tomiću (brigada »Boško Buha« iz Zvomika) ovo je prva akcija: Ranije sam mnogo slušao o prijateljstvima koja nastaju i učvršćuju se na akcijama ali tek sada sam se u lo i uverio. U novi Beograd stigli smo tek pre nekoliko dana, iz Voivodine, sa Kosmeta, iz šapca, Bajine Bašte. Zvornika i Kruševca, a kao da se svi već godinama poznajemo! Zar postoji još neko mesto gde mladi tako br/o mogu da se upoznaju izbiže?« Miodrag Filipović (brigada »Zaga Malivuk« iz Beograda) ispričao nam je: »Pošto naša brlgada, koja je sastavljena od učcnika Medicinsko-tehničke škole iz Beograda, ima više devojaka nego sve ostale zajedno. mi smo već prvlh dana akcije »zamenili« naše devojke, naravno ne sve, sa mladićlma iz drugih brigada, tako da smo sada svi zadovoljni: i mi posfižemo bolje rezultate u radu, јег možemo da radimo I teže poslove, I raspoloženje u ostalim brlgadama je veđrlle od kako su im došle devojke. Mislim da je to i najbolji dokaz kako su sve brigade, koje su ovde došle iz raznlh krajeva, začas postale fedna vcllka brigada sa zajedničkim cilfem ...« U pro Slom broju »Studenta« pozvali ашо Oltaocc da nam pomogmi da prlkuplmo podatkc za napise o uzroclma I posledicama .studcntske dellkvencije. Javilo nani »e vile Oltalaca; njlliova pomoć prilikom piaanja prvog nastavka scrlje o studcntskoj dellkvencijl blla Jc veoma dragocenn 1 mi Ih I ovom prlllkom poHvamo da nam se jave. Možda bi najboljc bilo, kada je reč o kriminalnoj delatnosti studenata, početi od pitanja kako i zašto sc zancmarujc knjiga. Takav prilaz problemu studentske deiikvencije nametnuo narn se već nakon prvih razgovora sa studentima kojima je kriminal »hleb«. Kada su dola/.ili na fakultet, većina njih imalo jc određen koncept ličnog uspcha koji je bio u tesnoj vczi sa stuđijama. Takva predubcđenja pokazala su im se uskoro, kada su se suočili sa stvarnošću, nedovoljno racionalna i iluzorna. Tada fe nastao vakuum kofi je trebalo nečim popuniti. Tako otprilikc izgleda ispovest svakog drugog studenta iz griipe onih koji su se i pre prvih ispita odali nedozvoljenim poslovima... ZA TRI DANA PO 100 DNEVNICA! Kako se najčešce dospeva na stranputicu? Nc treba biti mnogo dosetljiv da bi se shvatilo kako se u okviru studentskog života pružaju mnogc »Šanse« za bavljenjc crnim posiovima. Poćinje se obično falsifikovanjem raznih potvrda; za dečji dodatak, za regulisanfe vojne obaveze i dobijanje stiidentskih povlastica, a nastavlja se »ispravkama« vrednosnih i novčanih uputnica, Gfavnu ulogu u formiranju budućlh delikvenata u mnogo slučajeva odlgralo Je statiranje u filmovima. Ono se pokazalo kao gotovo idealno sredstvo za laku zaradu. Filmovl »Hanibal«, »Cml kopljanici«, »Ognjem i mačem« i »Vikinzi«, po rnogućnostima koje su pružali statistima i šansama koje su iskorišćene, nazvani su Eloradom »lakih para«. 8110 je slučajcva da su studenti vođe pojedinlh grupa, tuđim Ilčnim kartema, falsifikovanim potvrdama Ш unošenfem lažnih imena u platne spiskove, za samo tri dana statiranfa naplacivali i po 100 dncvnica! Mnogi su, okuslvšl tako »hleb bez motikc«, nastavili da sc bave takvim »poslovima« i uvuk i su u svoje rahole I mnoge kofl o fomc nisu ni sanfali.

Na pitanje kako su već mogli da napuste školu, Miodrag je dodao: Ova akcija računa nam sc kao postdiplomska praksa. Za nas je nastava završena 30. marta, a već 2. aprila svi smo bili na Novom Beogradu. Do 6. aprila, kada su stigle i ostalc brigade, radili smo na/uređenju naselja i na pripremnim radovima za početak ovako obimne akcijc. Inače, ovde ćemo završiti i naše diplomske radove, koje treba da predamo do 1. maja ~. Na kraju, svi su se složili da ih je ovakav početak akcije zaista oduševio. Sve je nekako lepše i bolje nego što su kod kuće zamišljali. Prvi žuljevi, istina još uvek bole, ali svc ćc brzo prooi. MUan Beločanin (brigada »Branko Perišić-Badža« izKruševca) kaže: »Mi Kruševljani prošli smo ovde bolje nego ostali, pošto jc cela naša brigada, pre dolaska na Novi Beograd, bila na petodnevnom »zagrevanju« na Jastrepcu, gdc smo pošumljavali golet. Sada gotovo niko od nas ne oseća tegobe zbog žuljeva...« PETAR DAMJANOV SNIMIO; SV. SUTIC

PRVE ŽRTVE SU OBIČNO CIMERI

KAKO STUDENTI POSTAJU KRIMINALCI

• Najpre falsifikatori raznih uverenja, kockari »u sitno« i prikupljači tuđih honorara, a zatim kriminalci koji ne §tede ni svog cimera KOCKARSKE »TROJKE« PROTIV KOLEGIJALNOSTI činjenica da se mlad čovek, do skora abonent studentskih restorana, odjcdmm obogaćuje toliko da može da kupi rnnogo šta štornu legalni prihodi nisu dozvoljavali. povečava žeIju takvih studenata da ponovc svoj pođvig kako bi ostali na nivou visokih troškova. Kao uzgredni način pribavljanja sredstava za to pojavljuje se ućestalo kockanje po studentskim sobama u svim domovima. Nije to višc kockanje iz dokolice, »u sitno«. Sada se već formiraju stalne kockarske »đvojke« ili »trojke« koje lutaju u potrazl za žrtvom. Polako išćezavaju oni lepi međustudentski pa čak i međucimerski maniri i odnosi. Organizovani i dobro uigrani kockari kreću se od jednog do drugog »kolege« i koliko god je to moguće olakšavaju jm i onako mršav studentski budžet. D. V.

Spremaju diplomski u 10 učionica

NEVOUE APSOLVENATA RGF-a

Рге pet-šest dana postojalc su na Rudarsko-geološkom fakultetu dve »diplomsko šalc«, jedna za »rudarc« a druga za geologe, u kojima su apsblventi ovog fakulteta шоgli da spremaju diplomskc radovc. Postojanje ovih sala u mnogome im је olakšavalo »posao« јег, zbog ncdostataka stolova /а crtanje i nepovoljnih uslova /а koncenfraciju, oni nisu mogli da sprcmaju diplomski u čitaonicama i bibliotekama, a još manjc u studentskim sobama. Sada takve sale ne postoje, pa su apsol-

venli RGF-a prinudeni da traže bilo kakav slobodan kutak na fakultetu pri čemu шоraju da prornene dnevno i po deset prostorija ili da uče u hodniku! Apsolventi su nekoliko puta tražili ođ lakultetskih vlasti da reše ovaj problem, ali uvek su dobijali samo obećanja. A u шеđuvremenu. za razliku od svojih kolega na svim drugim fakultetima, prinuđeni su da spremaju diplomski ispit «u prolazu«.

н. z

3TUDENT

9.