Student

o primitivnom komunizmu

Na privrednom reformom naša revolucija je ponovo došla na jednu raskrsnicu koja može biti opasna (bitno je da budemo svesni koji sve putevi vode sa te raskrsnicc). Toj Činjenici odgovara i svojevrsna kriza društvene svesti: jedan broj pripadnika revolucionarnog pokreta u izvesnom smislu ideološki je ošamučen i dezorijentisan, јег rau izgleda da raora da bira između koi privredne refomnc. Zato sio.;oo razočarava i pasivfzira ili ideološki izlaz iz te krize traži unazad, u obnavljanju onoga Što ja, koristeči Marksov termin, ali u primeni na naše uslove, nazivan primtivnim komunizmom. Mislim da se kod nas, pored ostalih ideologija u ovom trenutku, na ovoj raskrsnici, sukobljavaju jedan primitivni i jedan razvijeni komunizam. To je sukob koji svaki od nas može u sebi da oseti. Sta je to primitivni komunizam? Jedna faza naše revolucije temeljila se na principu nivelatorskog egalitarizma, asketizma, i kolektivizma. Taj tip komunizma bio je, po mom mišljenju, najadekvatniji i najprogresivniji u periodu oružane revolucije i obnove zemljc. On je predstavljao izraz i istovremenu idealizaciju nevolja које je revolucionami pokret imao u borbi protiv starog sveta. U celini, on је imao pozitivnu integrativnu, revolucionarau funkciju. To je vreme stvarne uravnilovke. Ako su se tada među revolucionarima pojavljivale socijalne razlike, one su već blle seme kasnije birokratske hijerarhije i privilcgija- Međutim, te fantastične napore oružane revolucije, obnove i izgradnje zemlje može dobrovoljno do podnosi jedan relativno raaii broj Ijudi. To je avangarda. Ako se navedeni principi apsolutizuju, ako se žele zadržati kao rcgulativni i istovremeno konstitutivni principi za oitav period socijalizma, onda dolazi do krizc, Tada principi pritimivnog komunizma dolaze u sukob sa nekim drugim težnjama, mogućnostima i sklonistima Ijudske prirode: sa težnjom ka ličnom razlikovanju i incijaitivi, odgovarajučoj - materijalnoj nagradi, normalnijem i udobnijem životu. Ako se komunistička koncepcija u toj prelomnoi fazi ne prilagodi tim-zahtevima Ijudske prirode, onda dolazi do osvete Ijudske prirode; do sveopšte indiferentnosti u radu, niske produktivnosti, materijalnog siromaštva i đuhovnog .sivila. Sve se to pokušava iluzorno neutrajisati primitivnim takmičenjima i primitivnim priznanjima. Ako ne može da odgovori tira zahtevima I judske prirodc, revolucije počinje da se birokratizuje. Birokratija i dalje istupa sa principima primitvnog kartninizma: egalitarizitiom, asketizmom i kolektivizmom, ali sama živi drugačije. Ona nc živi po principu uravmiovkc, asketizma i kolektivima, nego upravo po principu privilegija, vulgarpog hedonizma i partikularizma. Mnogim Ijudima u našem društvu u ovom trenutku se čini čla je u tom periodu revolucije sve bilo u redu, da jc gotovo sve bilo idilično, da srao svi bili jednaki. Kao da bi izlaz bio u vraćanju tog vremena. Ali lo je optrčka varka. Dok svi pripadnici revolucionarnog pokreta u jednom periodu stvarno žive po tim principinia, dotle birokratija propoveda iste principe, ali višc tako nc živi. Ona sebe dobro nagrađuje da bi ostale držala u položaju jednakih u siromaštvu. Mislim da daljem razvoju socijalizma zaisla može da odgovori samo jedan raz\'ijeniji i modernije koncipirani komunizam, koji sc bazira na rcalističkijoj i svestranijoj oceni mogučnosti Ijudske prirođe. Istovremeno sa lim sukobljavanjem primitivnog i razvijenog komunizma па našoj ideloškoi sceni sađa se pojavljuje i jedna tre-

са struja која se takođe pokriva kao modernizacija komunističke koncepcije. Mislim da se etički smisao dobro shvaćene društvene i privredne reforme inože nači u toj razvijeniioj komunističkpj koncepciji. Međutim, sa paroiom reformc nc istupaju samo oni koji su ла modcmizaciju, ali na komunističkim osnovama, ncgo i oni koji su u stvari za praktičпо likvidiranje komunističkih principa. Naravno, kad govorimo o razvijenom komunizmu, treba znati da između njega i primitivnog komunizma ne postoji samo diskontmuitet, nego i kontinuitet, da u primitivnom komunizmu postoji jedno humanističko i etičko jezgro, koje razvijeniji komunizam mora da sačuva i preuzme .U stvari, najteži problem, sa etičkog i. fhumanističkog stanovišta jeste: kako izgraditi jedno moderno, visokoproduktivno i ргеша svetu otvoreno društvo, a istovremeno sačuvati i dalje razvijati to humanističko i etičko jezgro. Bume i brojne moralne reakcije naše javnosti na izrazito masovne patološke društvene pojave izražavaju snažan potencijal revolucionarne svesti koja oseča da je to jezgro u opasnosti. Najprogresivnije snage u našem društvu morale bi se više osloniti na tu spontanost revolucionarne svesti. JEDNOSTRANO SHVATANJE JEDNAKOSTI

0 jednakosti se, naravno, može govoriti na različitie načine: o političkoj, pravnoj, ekonomskoj itd. Ako već hoćemo da se zadržimo na proizv-odnji i raspodeli. mislim da treba skrenuti pažnju na činjenicu da sc kod nas vrlo jednostrano govori o jednakosti kao o podjednakoj šansi da se za jednake rezultate ciobija podjednako. Jo je, sigumo, jedan elemenat socijalne jednakosti, pa i u okviru modemije shvačene komunističke koncepcije. Međutim, kad se razgovara o jednakosti, ne sme se zaboraviti sve ono što prethodi toj fazi u kojoj za jednake rezultate treba da se dobije i jednaka nagrada, a to je ona faza kojoj treba težiti (iako to idealno, naravno, nije moguče ostvariti) Izjednačavanju šansi da sc izabere zanirnanje, šansi da se osposobi za tako izabrani rad, da sc dobije odgovarajuče zaposlenje i radi pod približno jednakim usiovima. Tek onda, kao završna poenta. dolazi jednakost šansi da se za jednake rezultate dobija podjednako. Kod nas se često govori samo o ovom poslednjem momentu i to mnogo liči na formalno-pravnu »izjednačenost šansi u raspodeli dohodka«. Princip nagrade prema radu nije ni teorijski ni praktično sporan za komuniste i marksistc. Ali uporedo sa njegovim oživotvorenjem i sa materijalnim bogadenjem treba razvijati začetke raspodele prema potrebama. Besplatпо školovanje, dečja, medicnska i socijaina zaštita itd., u slvari nisu zasnovani na raspodeli ргеша radu, ncgo na principu raspodele prema potrebama, na solidarističkom, komunističkom principu. Naravno, začeci raspodeje prema potrebama moraju se striktno vezati za rnaterijalne mogućnosti društva. Ako se u tome zaostaje iza realnih mogućnosti društva, onda se napušta komunistička koncepcija. A ako se ide ispred materijalnih mogućnosti, onda se pokušava stvoriti jedna primitivna komunistička utopija, koja se, po ргаvilu, završava u birokratizmu i etatizmu.

Mislim da se potreba za uvođenjem komunističkog koi«ktha u socijalističku raspodelu može etički opravdati pojmorn revolucionarne pravde, koja u sebi mora da nosi jedan elemenat tzv. rcdistributivne pravde. Zapravo, socijalistička ivvolucija ee i izvodila za to da ] bi se redistribuirala moč i bogatstvo. Prema tome, taj elemenat redistributivne pravde moj ra biti stalno prisutan i u jednoj modernoj i komunističkoj koncepciji. Ona se ne može za- ] snivati samo na tzv. komunitativnoj pravdi: 1 svi se pojavljujemo na tržištu na kome se л pravda uspostavlja ako dobijamo stvarni ek- i vivalenat ako niko ne može da nas prevari, da паш zakine. Ovo je, sigurno, jcdan eleme- £ nat pravde. Ali, monrienat redistributivne pra- i Ade шога biti prisutan u svakoj komunistič- c koj konccpciji. Kod nas je pojam redistribu- z cijc postao skoro isključivo pežorativan. Ra- i zumc se, redistribucija može biti birokratska I drušrv’eni redistributivni fondovi mogu se ko- fc ristiti za stimuliranjc parazitizma, rasipniš- j tva i birokratskih privilegija. Tada se redi- r stributivna pravda pretvara u redistributivnu j' nepravdu. Međutim, u jednom samoupravnom P društvu, ako ga zamisHmo kao integralni si- i stem samoupravljanja, moguće je da tim redistributivnim fondovima upravljaju demokrat- s ski izabrani samoupravni organi. o h PRINCIP RASPOĐELF. PREMA REZULTATI- p MA RADA NI.IE NAJVAŽNIJI KOMUNI- k STICKI PRINCIP k P' Socijalistićkom karakteru raspodcle protivreči ne samo uravnilovka nego i preterano R vclike socijalne razlike, čak i kad bi se svc s ‘ one zasnivale na raspodeli prema radu. Zato što princip raspodele prema rezultatima rada nije ni jeđini ni najvažniji komunistički prin- Г г cip: Postoje i drugi principi; humanosti, so ■ lidarnosti, pravednosti, principi jodnakosti. Ni 511 jcđan ođ ov’ih principa nije moguće razma-

trati nezavisno od ostalih. Mi smo videli do čega dovodi princip jednakosti ako ga izvučemo iz celokupnog konteksta i apsolutizujeшо. On dovodi do uravriilovke koja ugrožava ostale principe, na primer princip individualnosti, individualnog rada i individualne stimulacije. Ali, isto tako, ako samo princip individualne stimulacije izvučemo iz celog ovog konteksta, pa ga razmotrimo nezavisno na primer od principa jednakosti, onda to takođe dovodi do deformacija.

Kad govorimo o socijalnim razlikama, glah vna opasnost jeste tendencija formiranja jedne nove bogataške elite koja bi se čitavim e stilom života bitno razlikovala od masa. NaI ravno, svaki će postaviti pitanj’e: šta to znah či kad se kaže preterane socijalne razlike«. j Ako zamislimo integralno samoupravno dru, štvo, onda možemo da zamislimo i situaciju u j kojoj se ono demokratski, dogovora, pa i o do. zvoljenim razlikama. Pitanje razlika je empi. rijsko pitanje. Preterane razlike mogu da budu onemogućene različitim merama. između . ostalih i oštrim progresivnim oporezivanjem, , i to baziranim na ukupnom prihodu porodice. J OPASNOST OD STVARANJA NOVE ; : BOGATAŠKE ELITE S jedne strane, u mnogim sredinama kod nas način nagrađivanja ne stiumliše dovoljno individualne sposobnosti, sklonosti, talenat, produktivnost. S druge strane, u pojedinim sredinama snažna tendencija formiranja nove bogataške elite. Pošto je naša ideologija komunistička, mnogi kad to primete osećaju potrebu da lošu savest nekako i terminološki umire. Tako se, na primer, ne govori o bogatim i siromašnim, nego o Ijudima sa visokim i sa niskim ličnim dohocima. Zatim se ne govori o zaposlenim i nezaposlenim, nego vrlo često o Ijudima u radnom odnosu i ijudima privremeno van radnog odnosa.

STA ZNACT POJAM »RADNI NAROD« Svaki folozof kad govori o ovim problemi« ma oseća nedostatke naše sociologije. Mi nemamo realnu sociološku sliku naše postojeće strukture, pa se onda mnogi služe raznim poštapalicama, Neke od njih su čisto ideološke prirode i mogle bi da budu korisne, ali samo kao ideal. Na primer, pojam »radni narod«. Neki Ijudi imaju idiličnu sliku o radnom narodu koji se deli samo na profesije. Međutim, ako bismo sebi postavili pitanje, recimo, ko nosi teret privredne reforme, mi ne bismo mogli da kažemo radni narod, nego bismo morali da upotrebimo jedan mnogo uži i precizniji pojam: radnička klasa. Posmatrajmo odnose između dohodaka u privredi i van privrede, raspone u privredi i vanprivrede, pitajmo se gde se govori o likvidacijama radnih organizacija. Uglavnom u privredi. Gde se govoni o otpuštanju? Opet u privrednim organizacijama, a ne u institucijama van privrede. Još nisam čuo ni za jednu radnu organizaciju van privrede gde je uvedena kolektivna ishrana zbog sasvim minimalnih ličnih dohodaka, ali znam za takve privredne radne organizacije. Tu mora da se obnavlja primitivni komunizam. Oft je u takvoj situaciji jedino moguć i ispravan ako se ne nađu druga rešenja.

nocu aa Kazem aa хегег pnvreone reiorme u ovom trenutku snose radnici u najstriktnijem smislu te reči, da se na našu radničku klasu navalila jedna džinovska admmistrativno-birokratska, u mnogome neproduktivna i parazitska struktura. Po mom mišljenju, neće biti rešenja ako se u strukturi društvene moći proporcije ne poremete, ako se ргеко sindikata (ja znam da će vam hiti smešno kad pominjem sindikat, aii ja govorim o sindikatu kakav bi trebalo da bude), radnićka klasa ne iziede na političku scenu da postavi pitanje ne samo sitne raspodele u raalim grupama gde ona radi, nego raspodele ćitavog nacionalnog dohotka. tj. raspodelc tereta u vrednoj reformi. A mi privrednu reformu moramo sprovesti ako ne želimo da se vraćamo na primitivni komunizam. Ako_sistem samoupravljanja ne bude omogućio razvoj visoko-produktivne pnivrede, zasnovane na najmodernijoj tchnici, njega će istorija odbaciti. To je u stvari ključno pitanje. Prem'a tome, ncma pcrfidnijeg načina da se blckira razvoj samoupravnog sistema nego što je nastojanje da se on zasniva na primitivizmu, na niskoj tehnici, niskoj produktivnostd itd. Ako jc tip proizvodnih odnosa takav da koči razvoj proizvodnih snaga, Ijudi će ga skršiti .slomiti i tražiti drugi sistem. Prevazilazeći primtivnu koncepcdju, komunistička avangarda se i u pogledu sastava шота opredeljivati sve više prema kvalifikovanim i visokokvalifikovanim radnicima, tehničarima, inženjerima i uopšte visokoproduktivnim Ijudima. Pa ipak, ona ne sme izgubiti kontakt ni sa nekvalifikovanim i siromašnim delom radničke klase. Ali, ne samo zato što bi on verovatno, posle izvesnog vremena težio stvaranju svoje separatne partije, nego i zbog toga što između , primtivnog i razvijenog komumzma ne postoji ' samo diskontinuitet nego i kontinuitet. Drugim rećima, komunistička avangarda mora shavtiti J primtivno-komunistiČke impulse jednog dela radničke klase ne samo kao breme nego i kao koristan pritisak da ne popusti stihiji stvaranja novc

SVETOZAR STOJANOVIC

U OVOM BROJU NASTAVUAMO DA OBJAVUUJEMO IZLAGANJA O PROBLEMIMA NEJ EDNAKOSTI U SOCIJALIZMU ISTOVREMENO 03AVESTAVAM0 DA CE SE DISKUSIJA, ZAPOCETA NA PRAVNOM FAKULTETU 26. APRILA, NASTAVITI 14 MAJA NA FILOLOSKOM FAKULTETU (SALA 11. POČETAK U 19 CASOVA).

prava dilema nije: ili apsolutna svemoć države ili potpuna autonomnost radnih organizacija

Na prvi pogled, tema naše diskusije izgleda da sadrži protivrečnosti u sefei. Socijalizam nastaje, istorijski, kao društvesni siistem koji teži da ukine društvene ukoliko ih još ima, one su navodho samo »ostav. ; j, ; tak ranijih klasmh formacija ili nerazvij'enih' г . socijalističkih odnosa. Dakle, svaka društvena e nejednakost, koja ne proizilazi iz prirodno ncj jeđnakih Ijudskih sposobnosti, suprotna je du%. hu socijalizma kao sistemu bitno novih di'ušj. tvenih odnosa. Takvo slcdište. kao iđeoloŠkox. -politička doktrina, formiralo se decemj.ama, da n ne kažem vekovima, i ono jc, no тот mišljei- п Ј и - . sadržano delimično i u Marksovoj koni cepciji naučnog socjjalizma, sudcći po tomc kae ko se ona interpretirala n praksi. i[i POSTOJE LI SOCIJALISTICKE I* DRUŠTVENE NEJEĐNAKOSTI k.ao fundamentalni problem ne samo naše 1 današnje diskusije nego i razvoja socijalizma h uopšte postavlja se. dakle, pitanie: da li su sve f* društvene nejednakosti posledica nedovoi јлс f" izgrađenosti socijalističkih đnjštvenih odnosa L * ili postoje i socijalističke društvene neiednako% sti, takve koje rađa samo sociiaJističko dru-1 štvo, koje nisu dakle izarv'ane' nejednakim dru-1 štvenim radom ili različitim Ijuđskim sposob-1 nostima. Рге nego što pokušhm da odgovorim na ovo , osnovno pitanje, hteo bih da dam jednu. bar i provizornu sociološku defihiciju pojma »dru- štvene jednakosti«. Taj se ројаш možo defini- s . a ti ? a v^e različitih gledišta. ekonomski, poi litički, pravno, kulturno, pa.i socvoloski, U ovom t poslednjem smislu čini mi se da se može reći, . da društvena jednakost znači prk ustvo jedna. kih društvenih uslova za razvoj, rad i žlvot svih i Ijpdi u društvu kao pojedlnaca (Hčnosti) i кзо pripadnika pojedinih grupa. Prema tcms, našc i pitanje može da se formuliše ovako: da li rar . У°Ј socijalizma istorijski nužno sri'ara samo jednake društvene uslove za razvoj, rad i život svihljudi kao pojedinaca i kao pripadnika smpa, ih nužno toleriše pa čak i rađa nejednokost ovih uslova. Pitanje nije lako, ali nije ni toliko teško da sene može ođgovoriti. Da bi se poŠIo dobnm putem, treba idcazati pre svega na neke društvene stereotrpe koji predstarijaju višc jluziju nego izražavaju stvarno stanje. Jedan od tih fundamentalnih stereotipa jc i kategonja društvene svojine. Naime, verovalo se. pa i danas se tiveliko veruje (mislim na vecinu socijalistickih zemalja) da ukidanje privatne svojme i uvođenje društvene svojine kao pravne mstitucije znaČi u praksi ostvarivaiije druчЛ\епе jednakosti svih građana u ođnosu na srcdstva za pronrvodnju, u odnosu na upravijanje proizvođnjom i raspodelu. Mi sada znamo.da u tzv- etatističkom Ш administrativnom socijahzma društvena svojina je bila u državna svoiina, tj. državna ađminiracija raspoiagala je kcmpletnom đruštirraspodelf 1 1 sаШа °d lučivala o proizvodnji i P B .. 1 ’ se sa da, u fazi razvitka samoupravnog socijalizma. zatsta stvaraju usiovi za uvođenj« drui , tvene svo -i ine nad sredstvima za К v JU V t] - z f stvaran j® potpune društvene tednakosti u ekonomskim odnos-ima^ U IZVeSn ?™*™?l u ј donekle - da. Naime/ (NASTAVAK NA 4. STRAN!)

Dr MIHAJLO POPOVIC

2.

STUDEMT