Student

STA (DA) SE RADI?

(NASTAVAK *A 2. STRANE) sto, razmlšljam. Iskcnrska želja Ijmdskpg soja oduvek ie bdia poanoći Ijudima čoveiku u nevolji. Ljudi su na televizaji videli anaj masakr nedufcilh studenarta i prirodno je da se javi spontana želja za nekom, makar i _ simboličnom pomoći. Pitam se u irae kojdh Ijudskih normi im se to sada zabranjujc. Moje razmiiljanje prekida pravnik koji me obaveštava da su protiv mene podnete dve prijave. Jednu od tih prijava podneo je Zdravko Milivojević, kojl mi je na prošlom zboru rekao: »Prenesi ti, Budo, tvojim studenatima da ćemo ih kao mlševe najurki sa fakulteta samo ako ovako nastave!« (Vidi »Student« br. 2 kad iziđe). U svojoj prijavi disciplimskoj komisiji fabrike on navodi da sam ga 6. juna klevetao i \Teđao. Za sye to tvrdim da je čista laž. Drugu prija* \ti podneo je šef Dobrivoje Radojković: on kaže da sam 30 minuta napustio rađno mesto i da sam to vreme u hali skupljao prilog za povređene studente. I drugo. da sam 10. VI nez njegovog znanja napustio fabriku. Na saslušanju sam izjavio da zaista napustio radno mesto za 30 minuta i da sam došao u haln da objasnim radnicima da je skupljanje priloga čisto dobrovolina akcija, Taćno je da sam napustio fabriku 10. VI, ali sa propusnicom šeFa FLnalne kontrole Josipa Kalderona i da sam toga dana prisustvovao radu kao član Komisije

Izvršnog veca SR Srbije.

BUDIMIR JELENKOVI Ć

Neki politički forumi morali su da pogreše u proceni situacije

RA/.GOVOR SA PROF. ŽARKOM BULAJICEM, SEKRETAROM UK SKS BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

■ Kako ste se osećali kadi su u štampi i na drugim mestima studante nazivali huliganima ilt »socijaJizmu stranim elementima«? Vrlo nelagodno. bio sam ogorćen. jer sam mao da je to jedna teška dezinformacija. Sa sfudentima rađim već dvadeset godina kao profesor i kao partijski rukovodilac. Znam šta studenti misle, poznata mi je njihova Ijubivost i socijalistička opredeljenost. Znajući to, Umt erzitetski komitet je odmah reago\'ao

poznatim saopštcijcm o pisanju naSo itampe. ■ S obzirom da je Univnrzitetski komitet već trećeg juna, uz Univerzitetski odbor Saveza sludenata i Savet Univerziteta, stao na čelo akcije, verovatno je bilo pritisaka na UK od drugih političkih foruma. Možete li nam nešto reći o tim pritiscima. i kako vi to ocenjujete? Komunisti moraju da govore istinu. A ia ne bih govorio istinu kada bih izjavio da je bilo ko na mene lično i na Komitet vršio pritisak. kako se to negde priča. Poiedini poUtički forumi i pojeđinci ni«;n dovolino konsultovali Univerziitetski komitet, koji je bio dosta izolovan. Cak i kada ne bi u tirh fommima bilo pojedinaca koji su zbog svoj h uskih birokratskih pogleda i pojednostavljenih metoda spretnni da se unapred suprotstave progresii'nim zahterima, neki naši forumi nužno su morali da pogreše u proceni političkih organ’zacija. Još j«snom smo uvideli Ha se životna p : tanja našeg samoupraATiog društva ne mogu rešavati u zatvorenim kmgovima. Zbog pomenute izolovanosti bijo je i preteranog straha. nesnalaženja i nepoverenja. A to je povečalo pr tisak spolja, pritisak kcsa smo svi osećali i kome smo odoleli besprekomom organizovanošću i disciplinom. B Neke institucije i oojed nci promenili su svoje »mišljenje« posle Titoios govora. Sta mislite o tom načinu ponašanja? Ne mislim najbolje. Ljudi koji nemaju prin-

cipa ndsu sposobnl za velika dela. U poslednjem broju »Studenta« dato je više napisa u kojima su kritički odslikani primeri ovakvih pojava. Smatram đa i u buduče treba neistaviti takvu praksu. Razotkrivanje takvih pojava u našem društvenom i političkom životu deo je borbe za reformisanje našeg društva. To je zapravo bitan uslov za dubinsko reformisanje društva. Međutim, ne treba zaboraviti da veliki broj Ijudi, sasvim dobronamemih, usled nepotpune i neobjektivne obaveštenosti menjaju svoje mišljenje i stavove onda kada saznaju punu istinu, pa ih ne možemo osuditi. Osim toga, kontinuirani progres društva obogaćuje ne samo društvenu praksu nego i društvenu misao, pa onai koii nije sposoban i spreman da U tim okolnostima napusti stara shvatanja i usvoji nova. nužno ostaje konzervativan. ■ Kako dalje nastaviti akcijii, kako se dalje boriti protiv konzervativnih snaga? Na m*o pitanje nije lako ođgovoriti. Odgovor na njega zahteva i analize proteklih događaja. Međuftim, energično zalaganje i beskompromisna borba za oživotvorenje Smemica Predsedništva i IK CK SK.T, kao baze celokupnc naše aktivnosti u narednom periodu, omopučičc istovremeno ne samo rcalizovanie naših zahteva. koje smo formulisali u više dokumenata. več i snažan prodor progresivnih snaga. Ako budemo uzeli takav kurs. konzervatime snage če se morati sve više pmiačiti

A. H.

0 taktici studentskog pokreta i ograđivanjima od nje

Ostudentskom pokretu, koji se ovih dana predstavio javnosti kao ozbiljna snaga na kc>iu treba računati. izrečeno je do sada (a naročito do televizijskog dnevnika od 9 VT ove god.) dosta kontraverznih ocjena. One se rn< ?£H svrstati u tri grupe. Prvu sačinjavaju nm koji studentski pokret i njegov program u potpunosti prihvataju i pružaju mu bezrezeivnu podršku (većina studenata ostalih univerziteta, intelektualci koji su učestvovali ili saučestvovali u njemu i neki visoki, pa i najviši part.ijski organi). U drugu grupu spađaju oni ocjenjivači koji uzgred prihvataju progresivne zantjeve pokreta, ali se mnogo bučnije i gromoglasnije ograđuju od metoda kojima se ističu zahtievi. Ovu grupu sačinjavaju neki beogradski listovi, mnogi opštinski i gradski birokratelementi i, na žalost. veliki deo rađničke klase. Međutim, pošto se radnici nijesu nikađa ngrađivali od studenata, sada nam je, poslije nek h pisama (neka objavljujemo u ovom broiu) i dokumenata, jasno na koji su se to način oni nedvosmisleno »ognadili«. Najzad, u trsči tabor su se svrstali neutralni posmatrači. koji se nijesu deklarisali ni za ni protlv. Međutim, zabrinjavaj’uće je da se u ovu grupu bez stav r a uključuju i najviši pređstavnički organi Saveza omladine Jugoslavije, kao i neke druge rukovodeće ličnosti. A SADA O METODU Za nas ie sada mnogo teže naći razloge »ograđivanja« od metoda studentskog pokreja negp objasn’ti niegovu nužnost. Zašto Je metod političkog pritiska b!o nelzbežan? Odgovor na to pitmie biče djclimično i odgovor na pretpostavlieno pitanie: zašto su se konzen‘ativni .elemrnti najbučnije ograđivali od pomenutog rh'fefoda. Samoupravljanje je stvarno sistem društvcnih odnosa u kome se sva neriješena ili. slabo riiešena pitania najbolje razrješavaju unutar date samoupravne strukture, krož dempkratski dijalog i razložnu diskusiju. Takav način donošenja odluka je možda najidealniji oblik druHvenog angažovanja koji se javio u istoriji. N T jega stoga pozdravljaju svi umni Ijudi i preporučuju ga kao najpogodniji izlaz iz sadašnje

krize buržoaske demokratije. Jugoslovensko dru Štvo, koje je davno prihvatilo ovakav samoupravni koncept, se sa pnivom uzbudilo kada su se novobeograđskim ulicama i na fasadama fakulteta pojavili transparenti: Revolucija nije završena. Samoupravljanje od đna do vrha!, Do1e konipcija. Birokratljo sebi rukc od radnika, Dole knežcvi soclializma. Ncčcmo »rešavanje« boćemo rešenje, Nećemo demokratiju u šlemovima, Cuvajmo delo našlh rađnika, Predimo »a reči na dela, itd ... Međutim, Ijudi se nijesu zabrinuli zbog pojavljivanja takvih parola, već zbog onog što ih je izazvalo. Ne bi se nikako mogli složiti da je riječ o Iznenađenju, jer njega nije bilo. pošto ie svakom čovjeku koji živi u ovom društvu bilo jasno da je iskrivljivanje samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji dostiglo stepen na kome je bilo najlogičnije očekivati energičnu akciju progresivnih snaga. Na sreću, intervencija Hh snaea je nodržana od najviših pau-tijskih mkovodstava. Dakle. demonstrlranje protlv iskrtvIJavanja samoupravnlh tekovlna nlje isto Sto i demonstriranje protlv samoupravljanja. Naprotiv. taktika energ'čnosti je najpreporučljiviia za borbu protiv birokratije, kako se ona ne bi postarala da na vrijeme priguši akdje, ili ih skrene na drugi kolosjek (kao što je to i pokušala). ZASTO OVAJ METOD NE ODGOVARA BTROKRATTJT? Birokratija se usplahireno pita zašto studenti ne traže rješavanje istaknutih problema preko postojećib samoupravnih mehanizama. Studenti uzATačaju: več godinama pokušavamo tim pute\'ima, ali sve se svodi na formalne dijaloge :(ridi smisao parole »Nećemo rešavanje, hoćemo rcšenie«). Kad pričamo A’ama'kao da pričamo u vjetar. Dakle, ako bi samoupravni bio razvj- . jen onako kako je postavljen u normativnim aktima i Programu SKJ. onda bi t&ktuka političkih pritisaka (đemonstracije, straf)covi.,boikot i sl.), zaista. bila suvišna, možda i štetna, ali k6d se kroz postojeći oblik samounravnjanja ne nalaze rješenia za očigledne probleme, a ne v’de se skoro nikakve mogučnosti da se kroz njeea mogu riješiti, onda treba tražiti najefikasniji metod. A u dosađašnjoj praksi studentskog pokreta se pokazalo da pietod pritisaka najbolje or'nuđu’e sve snage da se angažuiu na najpogođniji način. S druge strane, unutrašnje protdvurječnosti koje su posredno ili neposredno uticale na pogoršanje položaja mladih Ijuđi istovremeno su doprinosile da se bunt stalno povećava i dostiže kritičnu granicu, iznad koie se mora javiti eksplozija: Pošto niko ne poriče đa je u našem društvu bilo dosta razloga za ovaj bunt, pravo je čuđo da se nalaze neW drugi rađozi za izbi-

janje »tudentskog pokreta. Tako, na primer, mnogi tvrđe da je studentski pokret nastao pod uticajem međunarodnih studentskih vrenja. đakle, onako kao što se širi mođa. A tvrditi da se studentski pokret javlja iz mode najobičnija je besmislica. Nas zabrlnjava žurba sa kojom su se mnogl ogradlli od, već poznatog, metoda stuđentskog pokreta na Beogradskom unlverzitetu, bez duMjeg ispitlvanja stvamlh činjenica. Takva taktika Je dakako opasnija od one koju osuđuju, tj od studentske. Stoga bi se trebalo energičnlje horlti protiv IJe. I RADVICI SU STRAJKOVALI Tsto tako vrlo je interesantno da su sc radnid ponašali sasvim drugaćije prema štrajkovima kad su ih oni sami izvodili u ovom istom našem samoupravnom društvu nego kad su ih studenti prihvatili. 111 se saaio čini da su se tako ponašali, jer nam sađa, poslije izvedenih akdja, stižu pisma iz kojih se vidi đa radnid nijesu bili tako odluČni protiv taktike studentskog pokreta, ali da je nekome ipak bilo stalo da naglašava njihove tobožrije osude. Pokret je počeo stvarno onim metodama koje nijesu uobičajene u socijalističkom društvu, Šlo ne znači da je njihovo postojanje isključeno. Međutim. iako je u prvom rriomentu nastao stihijno ovaj pokret »je u toku jednoga dana dobio potpuno organizovani oblik, gde su’ se komunisti našli kao njegov osnpvni organizator i kao njegovp progresivna snaga. Nastala je situadja otvorene demokratške slobođne dehate kakve retko gde imamo među nafna i to su se ispoljila sva gledišta« (oyo je irvrsna ocjena pokreta koju je izrektvp Miloš Minić). Takav način dijaloga se, dakle, može samo poželeti U svakom društvu, a ssuno zlonamjeraa etiketiranja su doprinijela đa se radništvo počne ograđivaii od meioda »slobodne debate kakve retko gde Imamo među nama« (da upotriiebim Miničevu kvalifikaciju). Strajk i bojkot su poslužili kao sredstvo pomoču koga su stavili do znanja birokratskim element ; ma da se protiv njih treba boriti svim raspoloživim sredstvima, pa čak ; onim koja su prevaziđena u socijalističkom društvu. Jer Strajkaštvo u suštini predstavlja djetinjstvo radničkog pokreta i njegove taktike. Međutim, u ovom slučaju se ne može govortti o klasičnom pojmu štraika, jer je on osmišljen jednim izvairednim akdonim prograrriom, koji ne priznaje nikakve staleške granice, a koji je obuhvatio najvažnije društvene probleme lcoje bi trebalo hitno i ozbiljno rješavati (u skladu sa Ustavom SFRJ i Programom SKJ). Dakle, nlje to bila oblčna studentska lakrđija, već jedna, kako bi Lenjin rekao, velfka inlcijatfva.

BORISAV DZtJVEROVTC

Velika lekcija iz društvenog uređenja

SREDNJOSKOLCI I STUDENTSKI POKRET

Spontanost koja je karakterisala početak formirania studentskog pokreta nije za sada stvorila uslove za uključivamje sredn joškolaca u studentske akcfje. Tome je u rnnogome donr'nela i štamna i televizija, a posebno organizacije SO svojim pasi\Ttim i postavom. Mada izgleda neobično, *<->cijalna nejednakost među omladinom uticala 'e u velikoj meri na stvaranje stavova srednjoprerrra stuđentskom pokretu. Po ovome kr terijumu. sociialne nejednakosti. srednje škole su podeljene na one za pri'"ilftgovane, koji pot ču iz porodica sa visokim Primanjima i na one čiii učenici moraju da, °pmah posle za\TŠetka školovanja u srednjoj -koM, traže zaposlenje, nošto niihovi roditelji nemaju srcdstava za njihovo dalje školovanje. . U gimnazijama, školama za privilegovane, n isu retk: slučajevi da se položaj roditelja uzima u obzir pri određ'vanju uspeha učenika a v eoma često taj isti položaj omogućio je (i omosucava!) mnogima da i pored nedostatka vone za rad i sposobnosti za\TŠe gimnaziju, Ja*no je da, uz pomoć staromodnih nastavmih metoda, interesovanje učenika gimnariia ostaic °graničeno na modne događaje i na što bolju »potrošnju« slobodnog \Temena. Pa ipak, gimsu, najviše od svih srednjih škota, šarene ambleraa Crvenog univerziteta »Karl Marks*. Možda je to znak da je tu studentski pclcret s nyaćen kao trenutna moda, a njegov politički Pn>gram (u slučaju da je poznat) kao veoma mteresantan vid onoga što inače spađa u tako d°sadnu politiku.

Učenid druge vrstc Škola (za one neprivile>govane), ostavljeni na milosit i nemdlost televizije i štarape nisu upoznati sa stvamim zahtevima srednjoškolaca tako da smatraju da sc studenti uglavnom bore za svoja uska, staleška prava (poboljšanje materijalnog položaja stuđenata itd,). Oni o studentdma (naročito onim poreklom iz Beograda) govore sa nipodoštavanjem kao o »gospodičićima« kojima su roditeljske plate omogućile studiranje. Sto se tiče nekoliko osnovnih stavova studentskog poljtičkog programa. naročilo piitania socijalne nejednakosti, za učenike gimnaziia on uopšte nije važan problem. Ograničeni školskom sreddnom u kojoj se kreću, oni skoro i ne orimećuiu da se taj problem može postaviti. Njihovo nezadovoljstvo u većini slučajeva svođi se na nezadovoljstvo sa prosvetnim sistemom koji ih primorava da za učenje žrt\oiju vcliki deo slobodnog vremena. Učenici u privredi, kao i deo učenika tehničkih škola, iako veoma dobro osećaju posledice nepravilne raspodele, feŠko bi poverovali (ako bi i bolje bili upoznati sa stvarnim zahtevima studenata) da će se ovi »igospodićići« boriti i izboriti za rešenje ovih problema. I pored Svega ovoga, sa \Temenom raslo je interesovanje za stvame predloge d zahteve studenata tako da je postepeno razbijeno shvatanie da sc studenti bore samo za svoje interese. Ali. i pored ovog interesovania (što dokazuic solidarisanje srednjoškolaca komunista ša studentima na sastancima SK po školama kao i pokušaju organizovanja zborova solidamosti), veoma mali broj srednjoškolaca je spreman da se aktivno uključi u studentski pokret. Međutdm, ovi primeri »vaspitno-paličkog sarnoupravljanja« moći će da budu od neke ko risti srednioškolcima. Kako nam je to objasnio jedan profesor sociologije: »ako ništa drugo, moraće da na pitanje o ulozi države kao aparata nasilia u socijalizmu. odgovaraju služeći se PRIMERIMA,..«

A. PAVKOVIC

DEMOKRATSKE I REAKCIONARNE SNAGE

Smatramo da su istorijski interesi radnlčke klase istovetni sa progresivnim htenjima studenata Jugoslavije, kojima je bitka za socijalizam istovremeno i bitka za coveka. Bitna obeležja studentskog pokreta ogleda?u sc u njegovom dubokom numanističkom opredelenju. širokoj demokratskoj osnovi, pri hvatanju osnovniH zadataka sadašnjeg društvenog trenutka i soremnost za doslednu borbu za ostvarivanje Programa SKJ i Ustava SFRJ. Predsedništvo Saveza studenata Jugoslavije sma tra da je tokom protekle nedelje došlo do jače polarizacije progresivnih, i demokratskih snaga, * jedne, i reakcionarnih i birokratskih snaga, s dmge strane, protiv kojih je od sambg pocetka bio uperen pokret studenata, nastavnika i radnika Beogradskog univerziteta. Svi komtinisti Univerziteta borili su se. i bore se rame uz rame sa ostalim studentima i profesorima za progresivne i demokratske ciljeve izražene u akcionom programu. * Studenti i nastavnici na Beogradskom vmiverzitetu opredelili su se u svojoj borbi za Oci lučnu akciju i saradnju sa svim progresivnim 1 demokratskim snagama u našem društvu, za demokratski dijalog, a protiv upotrebe metoda pritiska. Takođe dozvolili da se u njihove redove uvuku oni elementi kojima 'su strani ciljevi borbe Saveza komunista i ovog pokreta, nego su n biti očuvali i razvili svoju osnovnu progrerivnu orijentaciju. (NHKI OD STAVOVA PREDSEDNISTVA CENTRALNOG ODBORA SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE).

Zabrana „Studenta“ kao pre rata

Kada su se zakoni od pre rata promeaiili, izvesno je da je u načinu zabranjivanja »Studenta« bilo mnogo toga predratnog. Pre svega u samoj predstavi zabrane. Iznenadni upad u zgradu štamparije, naaružani milicioneri u šlemoviraa, sva ta bezrazložna i jeftina dramatika, podsećali su na nešto što ovom društvu ne bi smelo da bude svojstveno. Rešenje o zabrani nije uručeno urednicima oni su, kao pre rata, jednostavno izbacivani iz štamparije. Na suđenju je, na izvestan način, predstava nastavljena. Niko se nije osim branioca lista upuštao u to da li su napisi u »Studeaofu« tačni ili nisu. To tužioca ne zanima. Njega zanima samo to da K su napisi u tom broju »Studenta« mogli da uznemire građanstvo iH ne. Da istina može biti alramantna, to je tačno. No to da se istina zbog toga što je alarmantna mora zabranjivati to ne mora biti tačno. U ovo nelogično vreme dozvolićemo sebi bar jedno logično pitanje: ako, na primer, kuđa gori, smeju li se staniri probuditi? Cak i da se dvosmisleno merilo alarmantncv sti prihvati, moglo bi se postaviti još jedno, ništa manje logično pitanje: da li je alarmantan demanti koji »Student« objavljuje povodom one besprimeme laži po kojoj se stuđenti spremaju da osvoje fabrike i upadaju u stanove miraih građana? Broj »Studenta« u kome se ova alarmantna laž demantuje zabranjen je. Laž, međutim, i dalje kola gradom. Znači, upravo onaj list koji je trebalo da dobrom delu građana povrati rairan san i apetit, zabranjen je. Građani su ostavljenl u stanju uznemirenosti, u kome im nijedan drugi beogradski list ne može pružiti utehu, jer beogradski Mstovi, kako se pokazalo, o pravim namerama studenata ništa i ne znaju niti hoće da znaju. Iza te vešte pravnc dihotomije između lažt i alarmantne vesti, dihotomije koja nas uči da istina može da uznemiri građanstvo a laž da ga umiri, krije se zapravo detinjasta nada hirokrata da se istorija može opeglati i hernijski očistiti od svih fleka koje ruže njen, idealno zamišljen, politički monolog. Taj monolog, mora se priznati, prekinula je odluka suda koji je. bilo kako bilo, pokazao Ha nije sve u ovoj predstavi bilo kao pre rata. No slaba je uteha u staroj poslovici da je pravda spora ali dostižna. Da je dostižna tačno je. Da je spora. nažalost, jednako je tačno. »Student« je. naime, saopštio neke istine koje nisu prolazne, ali čija je uloga u vremenu sve manja i manja. Ako se več istina ne može ućutkati, može se njen hod usporiti tako je, u krajnjoj liniji, cilj onih koji su »Student« zabranili bio postdgnut. Sve naknadne pravedne odluke u koje ne treba sumnjati slaba su uteha. I najzad, jedna analogija koja, na prva pogled, nema gotovo rakakve veze sa suđenjem »Studentu«. • Naime. istog dana i u istom sudu izricana je presuda »studentu« Žiži i komp. Postoji nekakav strašan cinizam u činjenid da su se u istom danu i u istom sudu kao optuženi našli oni koji rade i studiraju u isti mah, sa onima koji niti rade niti studiraju, oni koji tiče i polažu ispite sa desetkama i oni koji kradu desetine milionsL A još je strasnije to da cinizam o kome je reč nije slučajan. Isto tako nije slučajna ni poslednja ,yest: javni tužilac se žalio na odluku suda. On 5 daIje traži da. se dmgi vanredni broj bsta »Student« ZABRANT

A. 1.

OBAVEŠTENJE

KOMISIJA UNIVERZITETSKOG ODBORA SAVEZA STUDENATA BU ZA ISTRAŽIVANJE DOGAĐAJA OD 2. 1 3. JUNA NASTAVLJA RAD Mole se svi povređenl, hapšeni, u toku i posle demonstracija, oni koji su išli da pregovaraju, očevici i građani, koji su na bilo koji načiu pomogli studentima da daju izjave, svakog dana od 12. do 14. časova u Univerzltetskom odboru SSJ BU. Izjave se potpisuju, a potrebno je datl 1 broj llčne karte.

VANREDNI BROJ 4

STUDENT

STRANA 3