Student

GRADOVI I NEGATIVNA HIDROTEHNIKA

BOGpAN BOGDANOVIC

Covek je ne samo u Mesopotamiji, i ne samo u Egipbu, nego i ’u drugim »akvatiikim« gradovima, na persijskim rekama, u gradovima praistorijskih indijskih oivilizacdja MohendžoDaro i Harapa, ili u praistorijskoj Kini, zadrugo bio prinuđen da vodu oseća i shvata kao ogromnu, ambivalentnu snagu koja donosi sva dobra, a istovreraeno, ako joj se prohte, može sve i da odnese. Sekvence o potopima su suviše česte i dobro poznate i javljaju se gotovo u svim mi'tologijama ovih starih pnbrežn’h i hidrotehničkih svetova. Strah nagomiiavan vekovima prati čoveka, pa čak ako i ne želimo da zalazrimo u podsvest arhadčkog čoveka budući da nam ni njegova svest nije mnogo jasna —, možemo se ipak podsetiti jednog tipičnog »arhaičkog« sna. Ispričače nam ga Herodot, a reč je o jednom kralju, inače epizodnoj ličnosti istorije Dvorečja: Ovom K rodl kčl, ko)o) da Ime Mandana. Astljag ja sanjao kako se ona pomokrlla 1 poplavila ceo njegov grad 1 celu AzlJu. Ono pravo 1 potpuno osečanje zavlsnostii od vode, koje su u sebi nosdli stanovnid starih gradova na velikim rekama, nećemo uspetd da shvatimo, ako ne objasnimo još jednu posebnu stranu ove 1 inače posebne Ijudske situadje. Hidrotehnika je, u konačnoj sumi ogromnih napora, ipak na kraju donela gra dovima lakši i udobniji, pa 1 veselijl život. Jer, gradod na vodi (to znamo ako nikako drukčije a onda sa divnih slika mletačklh »minornih« slikara) imaju neku neobičnu vedrinu i raspevanost. Kad pokušavamo da zamisl'mo gradove Dvorečja lli Egipta, vidimo u maštii vodene lavirinte oko gradova, barke sa kraljevima, kraljicama, ili sveštenike, žrtve i žrtven ; ke kako tiho klize ka mestu na korae će se svečano zaustaviti: vidiimo živopisne I bučne procesije žena, koje Čamdma prenose mošti svojih svetih krava ili obožavanfih mačaka u Bubastidu, ili u heko drugo totemistlčko središte, da bi ih tamo sahranidi. Ali, uza sve to, postojala je i jeđna druga vrsta hidrotehnike, dmkoija od one kojom srao se dosada bavili. Nazvaćemo je jednostavno »negativnom« hidrotehnikom i pokušaćemo da objasnimo u čemu se ona sastojala, Ja sam kopao I p!o vodu tuđu, I isušlo sam stopama svojlm sve potoke gradovima. Nijesl 11 čuo da Ja to odavna č!n!m i od Iskona da sam tako uredlo? Ovaj navod iz Blblije valja ovako shvatiti: bahati osvajač praznd 1 Isušuje kanale (jer, pošto je u pitanju Egipat, verovatno je reč o kanalima a ne o potocima), suši polja oko gradova i, što Je najgore, primorava stanovnike da umim od žeđi. Postupak je starodrevan, vajkadašnji. Sumerske državice-gradovi dolarile su još od najranijih dana u zavadu zbog vode, otimale su je i preotimale, krale su je i prekradale, borile se za uzvodne »strateške« pozioije ili su skretale kanale u svoja polja. Istina, ove bitke su ispočetka vlše ličile na seoske tuče oko međa iii jazova. Ali, kasnije, posle nekol’ko hiljada gođlna arhaičke tehnike, dolazilo se često do grandioznih hidrotehničkih ideia i ostvarenja kod kojih se podiarmljena voda pretvarala u strahotnu razomu snagu; za ondašnje vreme i ondašnje grado ve ništa manju nego što je za današnje gradove atomska energija- Jedna od najstarijih veština ove vrste je baš ona koja će docnije biti pomenuta kao Talo sov pronalazak, Istina, posto mudrost ovoga mudraca ovom prilikom ne služi mnogo na časl njegovom osećaju helenske solidamosti, Herodot nam o njoj govorl sa izvesnom nevericom: Kres je tobože bio u neprilici kako da preveđe vojsloi preko reke... 1 priča sa da mu jc Taiet... reku koja je tekla sa leve strane logora, sproveo 1 đa teče I sa desne strane, a to Je uradio ovako: počev od gomje strane logora, kopao je dubok rukavac... i doveo je vodu kroz taj kanal do »tarog korita... Tako Je reka blla pocepana na dva rukavca, kojl su bl-

11 tako plitki da su se mogli pregaziti„, Talesov postupak je docnije mnogo puta ponavljan: reke su se, kad je to bilo potrebno, raz livale u mnoge veštačke rukavce i iamim tim smanjivao sc nivo vode u glavnom toku. Razlozd su ponekad bili, bar na izgled, vrlo ćudljivi. Kad je reka Gind odnela jednog Kirovog svetog belca, kralj je zapretio reci da će jc za kaznu smanjiti, tako da će u buduče i žene moći da je pregaze. Izgleđa da je to i učinio i da je »podelio reku Gind na tri stotme 1 šezdeset jama«. Ako nam ni pobude, a ni sam tehnički postupak nisu baš sasvim jasni, ipak je jasno da jo svetost reka poćela pomalo da se zaboravlja. Peisijand koji nekada u rekama msu smeli ni ruke da pem, jer su i za njih, kao i za dmge stare istočne narode, rcke bile strahotne mitske snage, postupaju sada sa njlma kao sa pripitomljeniim životinjama; močn'cl ih kažnjavaju 1 muče. Mnogo je neposređniie i razumljiviie primenjen Talesov p>ostupak za vreme Kirove opsade Vavilona. Kralj je negđe pre grada skrenuo ogromnu reku i, za izvesno vreme, isušiio njeno korito. I tada, kad sc to dogodllo, kađa Je voda u Eufratu bila toliko opala da Je bUa IJudlma neSto Iznad kolena, prodm Persljancf... u aam Babilon. Da su Babllonci saznall ili prlmetiU šta im Kir sprema, oni bl.„ posell sva utvrđenja J zldove na obc obale rcke I pohvatall bi ih (Persijancc) kao ribe u vrške. Eufrat Je, kao što Je poznato, tekao kroz sredinu Velikog Vavilona, l bio je 1 sa jedne i sa druge strane opasan ogromnim z> dovima. Računajući da su sa tih strana bezbednii, Vavilond ih uopšte nisu posell, a da su to učinill, Persijanoi bi se našli pod unakrsnom kišom strela 1 karnenja, a u međuvremenu bi reka ponovo naišla i potopdla bl ih. Interesantno je da se Danie, pril’kom sledeće opsade na, nije mogao više da posluži Klrovim lukavstvom. Gledano sa tehničke strane, sličnl poduhvati su čdnjena ponekad besmisleno naivno, zbog žurbe iii, što je verovatnije, zbog nepoznavanja stvamih hidrotehničkih pravila. Makedonski general Perdikas, onda kad je opsedao Memfls, pokušao je da ostvairi neku vrstu brane i da iza nje spusti nivo vode uterivanjem slonova u Nil. Postavio je ovu »baražu« pre gaza, na taj način privremeno napravljenog, dok su nlzvodno u refcu zagazili konjanlcd da hvataju vojnike koje bi matica ipak povukla. Najednom, voda je naglo porasla i nastupila je katastrofa. Dioddr Sicilijanac nam predlaže dva objašnje nja. Ili ie voda, sabljanjera slonova dobila mnogo jaču protočnu snagu, pa Je počela da Ispira pesak Ispod slonova i samim tim da Ih zaglibljuje i obara, ili je, pak, što je najverovatnije, Ptolomej, branilac Menfisa, boIje pomavao hidrografsku situaciju, pa je uzvodno od Perdakasove žive brane razorlo ustave na kanalima u kojima je voda posle poplave bila na višem nivou nego u Nilu. U svakom slučaju Nil je odneo vojnike, konje, a izgleda i same slonove. Opis ovog događaja govori nam i o tome da »ćud« velikih reka nije bila uvek sasvim jasna onima koji su sa njom morali da računaju, a kazuje- nam i to da Perdikas očigledno nije bdo isto što i Tales. Tehnika oduzimanja, ukidanja vode, ponekad je od obične taktičke lukavosti pretvarana u sredstvo prave regionalne, čak i geografske politike. Znamo, na primer, da se Kserks zanosio mišlju da pregradi tesnac na reci Penej, koja prima pet tesalijskih reka, i da tako čitavu Tesali ju pretvori u ogromno jezero. Nije sasvim jasno da li je ovaj posao uopšte mogao da se obavi onako kako ga ji Kserks zamislio, a rd on srećom nije imao vremena da mu pristupi. Međutim, u nešto manjem obimu, takav jedan persijski poduhvat, na drugom mestu, ipak je zabeležen. Ova reka tekla )e raniie krcz pet rukavaca I natapala njive pomenutih naroda... a otkad su pall pođ vlast Persijbnaca.„ kralj je ove kiisure zazidao ! na svaku od njih namestio vrata pa kad voda nlje

mogla da otiče, pretvorlla se dolina među planlnama u mure... Tako su ovi Ijudl došll u veliku neprlliku, Jer su ranije biil navikli da tu vodu upotrebljavaju za navodnjavanje... Kad Un ponestane vode, dolaze sa ženama u Persiju, pa dlgnu kuknjavu i viču pred kraljevim vratima. Kralj obično naređuje da se prvo otvore vrata na klisurama kod onih kojl su u najvećoj oskudici. Kad im se zcmlja dovoljno naplje vođe, ta se brana zatvara, pa se onda naredi da se otvaraju brane redom kod onih ostallh, prema tonae kad je kome nužnije. Sve je to, međutim, još uvek sitnica prema jednom Senaheribovom poduhvatu. Ovaj se vladar dvaput proćuo. Najpre je sagradio največd akvadukt, koji je postojao pre Rimljaria, i doveo je vodu u Ninivu sa udaljenosti od oko osamdeset kilometara, pri čemu je na jednom mestu ovaj dovod prelazio »vodenim mostom« dolinu dugu 300 metara .Izračunato je da je u ovo majstorsko delo ugrađeno više od dva mlliona kaman'h blokova srednjih dimenzija od 50x50x65 cm., Što predstavlja veliku cifru, a s obziirom da je kamen u ovom krajevima redak, valjalo bi je, da bismo shvatlli značaj poduhvata, bar udvostručiti. Dmgl pul se provlavio kad ga je zahvatrilo ludilo osvete pa je razrušio kanale i skrenuo vodu, koja je proticala oko grada, u sara V r avilon. Tada su se vrlo verovatno, u grad sjurile ogromne kolićine vode, možda i one iz kraljičjnog jezera, a sasvm sigumo one iz čudesnog larinnta, čiji nam je opis dao Herodot. Ako pokušamo da tehnički razložimo Senaheribov poduhvat, onda je reka, ukohko je lavirint bio presečen, i voda najkraćim putem upućena u grad, morala dobiti naglo übrzanje, koje joj je mudra kraljica uskratila, pa je kataklizma po svoj prilid bila stravična, možda jedna od najužasnijih koje su se mogle zamisliti u akvatičkim svetovima. Velikl Vavilon je bio, kao l Memfis, neka vrsta neprirodne fon madje u odnosu na reku, pa jo zato nad njrih uvek visrio Damoklov mač vodene kataklizme, Slričnu sudbinu su doživeli davno, samo onda po volji bogova, mnogi gradovi koje su vode rastopile i raznele za vreme Sumerskog potopa, ali su neki od njih, zahvaljujući masivnim bitumenizovanim fortifrikacijama, ostali usred vodene mase kao neka »suva korita« u vodi. Vavilon je, izgleda, i sam bio jedno takvo ogromno »suvo korito« i onog trenutka kad je voda prodrla u njega nastala je katastrofa. Kakvi su bih razlozi tohkoj mržnji? MoŽda je l njega, Senftheriba, kao negda vrlo davno, velikog Enlila, na osvetu pokrenuo neki neobičan 1 neozbiljan razlog: Zbog žagorm njtborof En-111 ]« bez mlra Zbog gužve njlhov« n« mo* že da se odmorl Enlil odria »avet I bogovima sinovima kazas Preterana jc galama ijudskog roda... EnliJ je kaštigovao bučne gradove vodom i potopom, a i Senaherib je odabrao ovo »redstvo božanske pravde. Prl tom, sasvinr sigumo, poslužlo se vrlo vešto svim znanjima negativne hidrotehnike, a ova je vešt’na u njegovo vreme bila dovedena do savršenstva. U ovom je obliku vidimo na kraju jednog vrlo dugog perioda istrajnih napora da se voda korisno i pametno upotrebi, da se podredi gradovima I ljud : ma. Bez rezultata te pozitivne hidrotehnike ne bi bili mogućni ni žalosni rezultati ove druge, Senaheribove. Ali, događaj bi mogao da se sagleda 1 sa neke druge, iii čak i sa treće strane, bez ikakve veze sa Senaheribom i sa njegovom veštinom. Voda, ta snaga koja je b:la u samim osnovama prosperiteta jedne civilizacije, čitavog jednog sveta, i tehnika koja je njom vladala, u jednom trenutku kad su se usaglasile do pune moći, okreću se odjednom protiv svega što su stvorile, prot’v same civilizacije koje su rodile. Ko ima oči i vidi, i ko ima pameti kao što kaže Herodot videće valjda u ovome j neku opštu zakonitost. Jedr.a jedina fizička snaga, izdvojena :z prirode, tehnički ekscesivno razvijevia, ndkada ne sluti na đobro. (ODLOMAK l” NTOBJAVUENE KNJIGE sGRAD I CIVILIZACUA«)

Odluka Upravnog odbora fonda za naučni rad SR Srbije o Sociološkom institutu

»Neophodno ]• pomagad razvoj aocloloških uauka. Stoga, Soclološkl Instltut ]• potrebna ustanova u celokupnosti nauCnog rada u SR Srbljl. Međutlm, Socioloikl Institut kakav ]c sada nije odgovorio zadacuna nlti po mlšijenju Komlsije to može übuduče Clnltl ukollko ne bude korenito reorganltovan. Ovakav zaključak se nanicće nakon razmatranja izveitaja Komlslje za Soclološkl instltut. Iz tog izveštaja proizllazt: a) Fond ]e za scdam godtna postojanja Socloloikog instltuta flnanslrao naučno-istraživačkl rad te Je u te svrhe dato 476.000 dln. b) Rczultatl rađa su, međutlm, takvl da se ne moie bltl nlkako tadovoljan. Cd 17 flnanslranlh projckata zavrieno Je 6 (kojl su uglavnorn loSe ocenjenl od strane ćlnnova Komislje (vldi izveitnj etr. 9—21), Svl rokovl su proill sem sa Jedan projekat CIJI Je rok 1974. g. v) Fond Je u svojoj dctatnostl zainteresovan takođc I za uzdlzanje naučnlh kadrova. Medutlm, za sedam godlna postojanja ovog instituta, nljedan njegov aslstent nije stekao ni magistraturu. To najboije pokazuj« da Je vođenje kndrovske polltlke bllo veoma loSe 1 da se ndkakva briga nije poklanjala tome pltanju. Imajučl u vidu ove člnjenlce, i svc o-

stalo ito prolzllazi Iz Izveiuja Komlsije za SocloloSkl instltut, Komislja druitvenlh nauka savremene ortjentaclje smatra da se pod ovim uslovlma n« možc flnanslrati delatnost SocloloSkog Instltuta. Medutlm, kako Je Komisija stala nm stanovi Ste da ]• Institut ovakvc vrste ncophodan za razvoj socioloSke nauke (a Sto treba svakako pomočl), slobodna )• da predložl Upravnom odboru Fonda sledeće: 1. Neophodna ]• temeljiU reorganlzaclja Instltuu 1 ona hl trebala da obuhvatl siedeče: a) Izbor sulnog kvallfikovanog dlrektora instltuU; b) izbor Jodnog broja sUlnlh 1 kvaUfikovanih rukovodllaca Istražlvanja; v) bltne promene u kađrovskoj strukturi Instltuta kako bi se ukionlli onl kojl ne pokazuju nlkakav smlsao sa naučnl rad 1 dovcll novi IJudl kojt bl predstavljall garanclju budučeg uspeinog rada instltuta. Komlslja sniatra da su ove mcr* neophodne sa normalno funkclonleanje Jednog naučnog InstiluU. Sto se tiče flnanslranja dva proJckU lx ranljih obavesa fonda, Komlsija predlaže da se od InstltuU zahtevaju podrobni IzveStaJl tlh IzveStaJa, KbmlslJa če donetl svoj sUv o njlbovom daljem flnanslranju«.

DOSTOJANSTVO POD BIČEM

BUĐENJE SOKOLA

Vihor zemlju obrće, baca mo dole niz nebo koje tone za mnom. Oriovi snažni kljuju mi grudl svaki po jednom, a onda odlaze; još srce izdržava i letim »oimanut bez jasnog pravca. Mirna polja ispod grabe me 1 bacaju natrag, prubo. Sred tame svetlost u zrak sabrana nemrimo luta srebmi buzdovan po šumama koje ne prepoznajem ali kao da sam tuda več leteo. Unatrag vetar nosi kroz dane koje sam video: po jedno pero krvlju uprskano srečem. Sokoiari odozdo vlču da sletim sa njima u lov na zveri da pođem. Vetar razbija centar vremena Siri u kovitlac. Jutro l veče u Istora Casu jedno za drugim se menjaju po očima tnojrim pijuštečj likom izvrautim. Obnevldeo, bez težine čujem jeku gromova uoči klš« koja je već padala, scćara »e. Ne mogu otkriti gde sam, a krila se oplru kroz uzavreli vazduh grabe na ivici snage. Ne znam da li vreme raste ili se smanjuje, da li padam ili se propinjem NE ZNAM. Stismrte, oči mi se rasklapaju i ulećem u šumu proklijaia čeličnim bodežima Sto pred zoru u nadmetanju mi pret«. Budan sam. U račvd gnezda sebe otkrivam, miraog. Sve je obično. Sunce se penje ka »vom prcstolu, Sirim krila bcz žurbe sokoiari me rovu.

ICIIUCO MAOAKAtEVIĆ

Parole iz drame Če

Ko tma pravo da gumnja? Samo policlja. PolicijsKj ćemo vas sprovesu u bolji život. JLlvela Dajnapredn ; ja podlclja na svetul , Pravi dlj je samo ooaj dilj koji je nodostližan. Nedostižnl ciljcvl najđuže tra ju. Zar je tri milijarde godina bilo malo da se l)Spune snovi čovečanstva?! Svetije je naše nezadovoljstvo od komunizma. Da li če u komunizrnu biti Crnaca, Nemaca i Jevreja? Da li će se komtmrizam tako zvati, s obzirom na svoju prošlost? Da 1 je čovečanstvo dostojno komunizma? Komunizam je jedini opravda ni razlog za übijanje. Posle smrti, naše duše idu u komunizam. Vi imate standard mi imamo lepše ime. Mi Imamo lepše ime za vaš standard. Sinovi oduvek dokazuju da »u

očevi pall aa pogrešnu stvar. Prva ostvarenja jcdnakost; da svi misllimo isto. Menjajte malo, polltiku do »ta ste monjali Ijude. Misllli smo da je budućnott ono što nam nedostaje. Komunizam to je uvck ono dmgo. Kap’talisti su žwi primor kako će proleteri živetl u komunizmu. Komunizam se do daljega odlaže. Komunlzam jc uk'danje sna. Od komunizma za sada imamo sarao komuniste, a i oni nisu sjajni. Komunizam će sc igrati u pozorištu. Ne zanima me u kome ću dru štvenom poretku blti mrtav. U komunizmu će verovatno postojaf ovo sunce, ovaj vazduh i ova voda. A to je više od pola uslova za srećan ž'vot. MATIJA BEĆKOVIĆ DU*3aN RADOVIĆ

PROMENE U REDAKCIJI GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK LISTA »STUDENT« ĐORĐIJE VUKOVIC ODLAZI NA NOVU DUZNOST. U SKLADU SA PREDLOGOM REDAKCIJE I ĐORĐTIA VUKOVICA, IZDAVAC JE DUŽNOST GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA POVE-

RIO ALEKSANDRU ILIĆU I ALIJI HODŽIĆU. ISPRAVKA U prošlom broju obJavlll smo tekst »Prezervatlvt« lz slovenačkog časopisa »Katalog«. Omaškom Je izostavljeno Ime aulora teksta Ivana Kovača Ch;ibby-a.

Beleška o Paulu Kleu

»Ukoliko je stravičndji ovaj svel... utoliko je umetnost apstraktnija, đok jedan srećan svct stvara o'Vozemaljsku umetnost«. Paul Kle, Dnevnik, 1914 Posle niza zanimljivih iziožbl, Muzej savremene umetnosti je ovogodišnja nastojanja krunisao izlaganjem dela Paula Klea, jednog od najneobičnijih slikara ovog veka. Iz zbirke u dvorcu Jagerhof kod Di'seldorfa, po prvi put su se u našoj sredlni našla deia ovog stvaraoca. Vrednost zbirke je utoHko veća što nam omogućuie da upoznamo Kleovo stvaralaštvo u jednom vešto izabranom hronoioškom proseku, koji übraja kako njegova najranija, tako i pozna, zrelo uobličena deia. Oko šezdeset crteža, akvarela ! ulia samo su fragmentl celine jeclnog zapanjujućeg opusa od oko devet hiljada radova. Međutim, iz ovog relativno skučenog izbora može se nazreti nešto od raznovrsnosti nepregledne skale likovmih vrednosti koje su dece* nijama uobličavaie ruke i prodomi duh majstora Klea. Svakd rad pokazuje nov nanor mašte, magično otkrivanie novih moguć nosti poetske likovne viznje. Kleovo stvaranie je bogato. nadahnuto svim likovnim vrednostima fskonskog i primitivnog, detinie čednog, kubistički konstruktivnog. nadrealnog, vrednostima koje su, kao u laboratoriji srednievekovnog alhemičara ,đobile jjotpuno individualnu boiu. Kle je nađahnut vrednostima koje se teško mocu prevestl na Pkovni jezik: poeziia ? muzika neodvoiive su od njegovog slikarstva. Kao tonovi u muzici, llniia, boja i obbk su elementi od kojih Kle, kao kompozitor, stvara iikovne harmonije i kontrapunkte likovnih vrednosti. Kleova dela Imaiu 1 jednu neobično značajnu dimenziju: humor, kojl u spoiu sugestivnog 1 poetičnog nasiova slike i njene sadržlne, u distanci od psihograma njenih osećanja, dovodi posmatrača do jednog toplog 1 mimanlzovanog odnosa prema slici. Zabeleška o susretu sa Kleo vlm delima, kratka i neđovoljna, trcbalo bi da bude i poziv na susret sa ovim delom koje nam je bilo do sada poznato samo sa manje lli više uspelih reprodukcija, 1 na razrešenje maglom obavijenih mitova 1 legendi, suočenih sa slikom, akvarelom, i crtežom, u kojima čudesna lepota i svežina boja .oblika l linija može najubedljivlje da govocri o jednom velikora slikaru.

DUftAN DOKIC

CRTE 2 ZDRAVKA MILINKOVICA

CRTE 2 MILOSA SOBAJIO

1968/27

•TUDENT

Strana 9