Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

104 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

чеша и изгнаће све оне који траже у Србији своје склониште. (И ове речи Виљем [| је подвукао и додао својеручно реч: глудост!) Влада ће контролисати рад у школама, пренос оружја и експлозива. Један закон о томе је поднесен и скупштина га није још изгласала. (Са стране царева примедба: лразне речи!)

5. Припреме се врше.

Иако је Балплац чинио све да прикрије своје намере, ипак није много успевао.

Католички кругови су оштрили све јаче своје верне кроз своје листове у Бечу и ван њега, и преко органа власти. Мако је било прошло већ две недеље од дана атентата, српско посланство у Бечу је било и дању и ноћу опседнуто демонстрантима. Ноћу, до у зору, на улицама око посланства бучала је сваке ноћи гомила, која је сад већ прелазила на демонстрације пред француским и руским посланствима. Руља је тражила главу за главу, слала је посланику Србије најпогрднија безимена писма и претње. Претећа писма су била упућивана и у Београд, Наследнику Престола.

У томе погледу гроф Тиса је више успеха показао у Пешти. Својим одговором на интерпелацију у сабору о аустро-српскоме питању, „да треба пре свачега чекати на резултате судског ислеђења“, Тиса је умирио сабор. На питање шта је одлучено на седници Министарског Савета од 7. јула, исто тако е вешто избегао прави одговор. Тиса је умео да наметне своју вољу и јавном мнењу будимпештанском, које је и иначе било необуздано. Његов миг је свуда примљен као заповест, те су сви листови били спустили тон. Они исти листови који су до јуче грмели противу Београда, сад су чак и речи „енергични кораци у Београду“ замењивали речима „преговори са Београдом“. Али докле су новине мењале тон, дотле је у