Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

106 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

нистар иностраних дела Сазонов, на последњем састанку са царом Николом !, казао да Русија не мисли на рат због својих унутрашњих ствари, али да не би могла допустити да Србију нападају. У таквом случају Румунија нема никакве обавезе. На крају овога разговора румунски краљ је рекао немачкоме посланику да је неопходно потребно да Берлин преко Претрограда дејствују на Србију, јер је то једино средство. Петрограду треба да се каже да овде није питање свађе две расе, него питање важних династичких интереса. Оно што се догодило у Сарајеву може се догодити и у Петрограду. Прве кораке у Београду требало би чинити из Петрограда; корак Немачкеу Русији о овоме имао би великога дејства.

Русија је у Београду непрекидно световала што већу уздржљивост, преко рускога посланика у Београду, преко својих других представника у Европи. Руски Министар Иностраних Дела умео је, међутим, и Аустро-Угарску да упућује на тај пут. У једноме разговору, одмах иза сарајевског атентата, руски министар иностраних дела Сазонов је казао аустро-угарском отправнику послова, када је овај готово претио да ће Аустро-Угарска морати можда сама потражити сарајевске атентаторе у Србији: „Ниједна земља није толико страдала од атентата припреманих на туђој територији, као Русија. Па, јесмо ли ми икад мислили да употребимо против ма које земље оне мере којима ваши листови прете Србији» Не идите тим путем.“

Немачки амбасадор у Петрограду Пурталес гледа да у Берлин саопштава оно што би било "пријатно цару.

„Сарајевски атентат је направио овде дубок утисак, и најпре су врло оштро осуђивали овај срамни злочин у широким круговима, телеграфише он берлинској влади. Али дубока мржња против Аустрије учинила је своје чак у и овој жалосној прилици, и гњев што се Аустро-угарска Монархија свети