Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

112 . ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

у Енглеској, и треба јасно и одређено сву одговорност свалити на Србију,“

Тиса је задовољан што је и шеф Гл. Генералштаба Конрад фон Хецендорф одлучан и миран. И „сад, — завршио је Тиса растајући се срдачно са Чиршким, — можемо очекивати будућност у миру и са чврстином“. (Ттајзад, ето једнога човекај, подвлачи цар Тисине речи.)

Чиршки је говорио, после разговора са Тисом и по позиву из Балплаца, и са грофом Берхтолдом. И он потврђује да су се сад сви сложили о садржају ноте коју ће упутити Србији. Француски текст није говов, то ће бити кроз дан два, и потлисаће га цар чим се утврди. А предаја се одлаже, јер је „требало избећи да се у Петрограду, под утицајем пијанке и Поенкареа, не освешта братимљење Извољскога и великих кнежева, који могу утицати на положаје обе владе и учврстити их. Здравице треба да се чују пре него што се преда нота, што ће бити 25. јула“. (Штета! буни се цар опет.)

И цару у Ишлу подноси гроф Берхтолд извештај о свему овоме.

„На данашњем (14. јула 1914.) састанку, коме су присуствовали оба председника владе и краљевски угарски министар на двору, постигнут је потпун споразум о условима које треба поставити Србији. На састанку од 19. јула утврдиће се текст и облик ноте, и она ће се предати у Београду у суботу 25. јула, и оставиће се српској влади рок од 48 сахата, у коме она мора примити наше услове,“

Ултиматум се неће предати одмах, — од 20. до 25. јула бави се Председник Француске Републике у Петрограду, — и предаја у томе међувремену сматрала би се као изазивање, а и дала би прилике Поенкареу и цару да претресу опширно нови међународни положај, који може да доведе и до општега рата. Гроф Тиса је, најзад, попустио, али, и после скупљања под заставу аустро-угарске војске, може се спор са Србијом решити мирним путем, само у томе случају Србија мора платити све трошкове, а