Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 118

Аустро-Угарска мора узети дотле неку залогу. Гроф Тиса је поновио да он даје свој пристанак на овај корак против Србије само под условом да се од Србије после рата не узима ни комад земље.

„Данашња нота, завршава гроф Берхтолд свој извештај за цара, тако је удешена, да треба рачунати да ће до рата доћи. Ако, и поред тога, Србија прими наше услове, онда ће то значити не само један њен пораз, него и пораз рускога угледа на Балкану...“

Због овога плана аустро-угарска влада је морала да умерава и своју штампу, коју је, једва једном, успела да уједини како би сви листови писали у духу њене политике. Није било лако већ захуктало јавно мнење враћати назад. Али, то се морало чинити и због тога да се не би подстакле стране силе да се умешају као посредници.

Слично нешто је радила и Немачка.

„Могадеш5сће АПсетете Хеџипо имаће у сутрашњем броју — телеграфише Министар Спољњих Послова Чиршком у Беч, — објашњења о аустросрпском сукобу. То је све удешено за европску дипломатију, у облику врло помирљивом. Овај полузванични лист неће да унапред узбуњује свет. Гледајте да у Бечу то не сматрају као да ми хоћемо да се ослободимо наших обавеза.“

Обманути, дакле, цео свет, да се намеравани план што лакше изведе. Обмањује Беч, обмањује и Берлин. Најпре цар, који се после онога тајнога састанка у Потсдаму, три недеље воза по Северном Мору, а онда и његова влада.

Пред Петров-дан 1914. г., цар пита са брода „Хоенцолерна“ владу: „Сутра је рођен-дан краља од Србије; да ли му треба, под данашњим приликама, послати честиткуг“ На то Јагов одговара: „Беч није још учинио у Београду никакав корак, и ако се уобичајени телеграм не би послао, то би направило лом и могло би, може бити, изазвати пре

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА 8