Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

114 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

времена узнемиреност. Зато сам мишљења да треба послати.“

Немачки канцелар је хтео да цара задржи што дуже на мору. „Како ми желимо да локализујемо могућни сукоб између Аустрије и Србије, не треба узбуњивати свег прераним повратком Њ. Величанства. Али, с друге стране, треба знати где је он, на случај непредвиђених догађаја кад ће требати решити о мобилизацији, а требало би мислити и на вожњу по Балтичком Мору при крају пута“. Тако телеграфише Бетман Холвег из Хоенфинова, где се он склонио, тобож, на одмор.

Цар немачки на мору, цар Фрања у Ишлу, фон Тирпиц на одсуству, Молтке у Карлсбаду, Бетман Холвег на одмору, барон Конрад на допусту, генерал Кроботин тако исто. Обмана је била тренутно успела: свуда, па и у Београду, били су умиренији.

7. Дипломатија на делу.

Иако је дата наредба да се ћути, — а аустроугарска дипломатија је умела ћутати, — ипак је из разних престоница долазио српској влади прави глас: не треба веровати у помирљивији тониу добре намере Аустро-Угарске. После другога говора грофа Тисе у угарском сабору, наш посланик у Бечу тумачи својој влади... „Многи овде налазе да је Тисин говор помирљивији. Берга је нешто чвршћа, оба министра војна и шеф Гл. Генералштаба су отпутовали на одсуство. Ја се уздржавам од сваке оцене. Али оно што се запажа у овом Тисином говору, то је да није искључена могућност рата на случај да аустро-угарски захтеви у вези са сарајевским атентатом не буду испуњени...“ Српски посланик у Лондону исто тако јавља влади у Београд: „...Не треба поклањати вере у помирљиве изјаве, добро срачунате, из аустро-угарских кругова, јер се припрема један притисак на Србију, који се може преобратити у оружани напад...“

Наша излагања о припремама Аустро-Угарске