Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

118 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

вести, али не верује да ће се због недоказаних ствари Србија теретити. Њега умирују изјаве Сапариеве да се у Бечу надају да ће српска влада примити захтеве које ће Аустро-Угарска поставити, и да ти услови неће бити тако тешки. То осећање је пренесено и на београдску владу.

8. Аустриска штампа.

Једно од главних оруђа аустриских у припремама за обрачунавање са Србијом била је штампа.

У Аустрији и у Угарској, пред светски рат, већи део листова, а нарочито у Бечу, није био гласило јавнога мишљења. Бечки листови су у ствари били „инструменти за фабрицирање јавнога мишљења“, а јавно мнење је стварано по вољи владајућих кругова и под упливом јаких финансиских и трговачко-индустриских кругова. У ово време било је у Бечу више државних надлештава која су утицала на широке масе читалаца. При министар ствима Унутрашњих Дела, Војном, Спољњих Послова и председништвима влада у Бечу и у Пешти, постојала су нарочита одељења за штампу. Сва су она била издржавана из диспозиционих фондова и имала су јавну задаћу да дају, тобож, истините вести, а у ствари да контролишу, воде, потплаћују. застрашују и уходе све листове. Најважније одељење за штампу имало је једно звучно име „Књижевно Одељење“, и било је при Министарству Спољњих Послова. То одељење је имало читав: штаб новинара, књижевника, професора који су спремали чланке, дописе, телеграме, брошуре, и располагали неограниченим новчаним средствима 32 „помагање штампе“. Ово „књижевно одељење“ је било у исто време и један „извештајни одсек“ налик на такве установе при главним генералштабовима. Оно је прикупљало обавештења, давало их, пуштало и протурало по иностранству и гдегод. треба. „Књижевно одељење бечкога Министарства. Спољних Послова дејстовало је на страну штампу