Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 195.

„Они који говоре о неком насилничком држању над Србима у Босни, могу бити оптужени за убиство Фрање Фердинанда. Ако се што и догодило Србима после Видов-дана у Босни, то је зато што. се из Потиорекова прогласа могло видети да се лармом не може сакрити ко је крив“... „Земља (Србија) у којој је убиство народно еванђеље, а краљоубиство извозни артикал, нема права да је други сматрају као цивилизовану земљу. На ово: су из Београда одговарали још жешће.

д. Руски посланик у Београду.

Полемику и ово стање су још више бркали аустриске дипломате у Београду. Дотле уздржљиви,. почели су сад примати за готово уличне вести и слати их у Беч, који их је после пуштао у јавност. Аустро-угарски посланик барон Гизл фон Гислинген вратио се био у Београд из Француске, где се бавио на одсуству. Како је дошао, имао је састанак са Хартвигом у аустро-угарском посланству (кућа у којој је досада било Министарство Унутрашњих Дела, у Студеничкој улици). Састанак је био буран, Хартвиг је био узбуђен:

— „Барон Шторк лагао је да ја нисам хтео. да истакнем заставу на посланству у знак жалости за Фрањом Фердинандом; барон Шторк је слагао да сам на дан сарајевскога атентата давао вечеру; барон Шторк је лагао да нисам присуствовао помену у вашој капели; цео свет се могао уверити да је то лаж...“ То су биле последње речи овога руског представника у Београду, кога је, баш кад их је изговарао, ударила капља у срцу.

Глас о изненадној смрти, и то у аустро-угарском посланству, у овоме часу, изазвао је свакојаке претпоставке, а нарочито ону да су „Швабе отровале Хартвига.“ Барон Гизл и његови чиновници. су се били препали од овога догађаја, да не буде каквога погрома, па су сутра-дан испратили своје породице у Аустрију.