Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

126 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

— Сине мој, — обратио се на савском штеку "тога вечера барон Гизл своме сину, трагичним гласом, — ако се више не видимо, знај да је твој отац

пао за цара... Погреб Хартвигов (14. јула), на који се био

"слегао цео Београд, — та тужна свечаност, која је имала карактер једне народне жалости, — била је још један важан узрок за узбуђење и љутину Београда на Пешту и Беч и пештанску и бечку штампу, и обрнуте.

Полемика је захватила чак и неке србијанске државнике и представнике на страни, те се донекле ненамерно ишло на руку намерама Аустро-Угарске. Непрекидно и свесно аустро-угарска дипломатија је истицала писање и држање београдске штампе, како би створила расположење за своје планове.

Београдска влада је 19. јула 1914. послала у иностранство први пут сасвим опширно објашњење и одговор на оптужбе аустро-угарске; раније је било нешто уздржавања у одбрани од насртљиве штампе.

„Аустро-угарска штампа, одмах после сарајевског атентата, почела је окривљавати Србију за страшни злочин, сматрајући га за дело великосрп'ске пропаганде. Иста штампа је после тврдила да «су великосрпске идеје ширили „Коло Српских Сестара,“ „Народна Одбрана“ итд., и да је то српска влада трпела.

„Међутим, чим је дошла вест о атентату, и „Двор и влада Србије су изјавили не само своје саучешће, него и осуду против таквога ужаснога злочина. И поред тога, аустро-угарска штампа је непрекидно Србију оптуживала за сарајевски догађај. Она је ишла и даље, пуштајући лажне и злонамерне тласове, који су изазвали београдске листове ла одговарају, да се бране, па и да нападају, видевши како се криво представљају догађаји. Видећи да се то намерно изазива, српска влада је саветовала београдској штампи да буде мирна, стрпљива, и да