Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

•

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 127

«се ограничава на сузбијање лажних вести. Влада није могла да умири извесне мање листове, нарочито зато што су и те, непрекидно ширене вести из Беча, употребљаване као политичко средство не: само противу Србије, него и противу свих Срба у Аустро-Угарској. Српска влада није могла да спречи "ту полемику између српске и аустро-угарске штампе. Та полемика је још заоштрена тиме што су бечки и пештански листови вадили из наших и најбезначајнијих листова изводе, па их, често искривљене, пуштали у свет с очигледном намером да узбуне европско јавно мнење и представе Србију као кривца. Они који су пратили ту полемику могли су видети да су се београдски листови бранили од нападаја и лажи, а стране владе, имајући других послова, нису виделе главну намеру аустро-угарске штампе: да раздражи јавност у Монархији и Европи. Српска влада је, од почетка, била готова да изведе пред суд свако лице за које би се утврдило да је имало удела у сарајевском атентату. Осим тога, „она је спремила и закон противу злоупотребе експлозива; закон је био већ пред Државним Саветом, и да Скупштина није била распуштена, био би јој поднесен на решење. Српска влада је изјавила да ће и отсада као и досада испуњавати дужности суседа које има као европска држава.

„Аустро-угарска влада се није досада обраћала српској влади за ма какву помоћ по делу атентата; ни за једнога од саучесника није тражила ни истрагу ни давање под суд. Један једини пут је тражила обавештења о неким истераним ђацима из Учитељске Школе у Пакрацу који су наставили своје школовање у Србији. Сва прикупљена обавештења о њима предата су.

„У томе међувремену аустро-угарска штампа је све више узрујавала Европу против Србије. Ишло се и даље: шефови партија у угарском сабору су повели реч о атентату, и председник владе је казао да ће се неке мере предузимати, али какве, то