Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

128 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

се не каже. Не каже се да ли ће предузете мере, нарочито војничке, зависити од одговора и помирљивости српске владе. Из далека се наговештава и: могућност сукоба, на случај да она не буде дала одсечан и задовољавајући одговор.

„За време изненадне смрти рускога посланика у Београду Хартвига, у стану аустрискога посланика у Београду, опет је појачана новинарска полемика, али ни тај жалосни догађај није изазвао никакав неред за време погреба. Међутим аустроугарско посланство, на основу лажних гласова, толико се узнемирило да су се аустро-угарски поданици почели скривати по Земуну и по Београду, па иу само посланство. На Петров-дан, краљев рођен дан, аустро-угарски посланик обавестио ме је, преко вицеконсула Подградскога, да те ноћи он очекује општи напад на аустро-угарске поданике у Београду, и тражио је да предузмем мере, додајући да ће Србија бити одговорна за све што се буде догодило... Утврдило се, међутим, да су то биле само празне речи, а аустро-угарска штампа јеи такву ствар употребила у циљу да докаже како је српско јавно мнење раздражено и готово на све...

„Ако се узме у оцену све што је речено у мађарском сабору поводом сарајевске трагедије, онда се може са разлогом бити узнемирен и веровати да се нешто спрема против Србије што ће имати непријатних последица за односе Србије и Аустро-Угарске. Та узнемиреност је у толико више оправдана што се истрага која се води проширава не само на кривце и саучеснике у атентату, него што ће она обухватити Србију и великословенску идеју...“

У овоме телеграму српске владе изложено је све шта је Србија у последње време чинила да би се дошло до добрих односа с Аустро-Угарском, нарочито у погледу трговачких и саобраћајних односа српско-аустриских. И зато влада упућује своје представнике на страни да за време обавесте владе код којих представљају Србију о могућности оштрих