Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

134 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

— Нота ће бити предана краљевској српској влади у четвртак 23. јула у 5 сахата по подне; Одговор се има добити тачно 48 сахата доцније, тј. у суботу 25. јула у 5 сахата по подне, тако да се, већ исте ноћи између суботе и недеље, може наредити мобилизација. Аустрија је већ раније била решила да изведе на границу према Србији шест корпуса војске. Ја мислим да неће наш корак у Београду бити познат пре одласка Председника Француске Републике из Петрограда, али ако и то буде, неће много утицати... Даље одлагање је већ незгодно: у Берлину су нервозни, а у Риму се говори о нашим намерама. — Тако је изложио положај и своје намере гроф Берхтолд.

Шеф Генералштаба је тражио да се жури са војничком акцијом, јер је добио извештај из бугарскога Генералштаба да су упућене три српске дивизије из Јужне Србије на север.

После овога, решено је да се прогласи опсадно стање у свима крајевима где живе Југословени, и то чим се објави мобилизација, а Министар Војни да већ 22. јула поднесе на потпис цару све указе о војничким мерама.

Гроф Тиса је тражио да Министарски Савет донесе одлуку да се од Србије неће ниједан комад земље анектирати после рата, чак ни при исправци границе. Ово је и раније Тиса тражио од аустриске владе, из чисто мађарских интереса и страха од појачавања немађарскога, а нарочито српскога елемента, у Двојној Монархији, са којим је и иначе било тешкоћа у њој.

И Немачка је била узнемирена по овоме предмету, јер Аустрија није говорила шта хоће, после успешнога рата са Србијом. Докле је гроф Хојош приликом свога бављења, почетком јула 1914., у Берлину, говорио о намери Аустрије да потпуно Србију распарча, дотле је гроф Берхтолд био пред немачким послаником у Бечу неодређен. Због тога је, уочи ове седнице Министарског Савета, немачки Министар Иностраних Дела тражио из Беча обаве-