Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 135

штења: „За дипломатске преговоре око сукоба са Србијом од важности је да се зна, — телеграфише фон Јагов Чиршком у Беч, — и то одмах, шта аустриски државници мисле о будућем саставу Србије... Мора. се претпоставити да је бечка влада већ поставила. нешто себи као циљ и у погледу териториалном.“

Гроф Берхтолд је, на захтев мађарскога министра председника, одговорио грофу Тиси да мора учинити извесне резерве:

— Моје је гледиште, с обзиром на садашњи политички положај, да Монархија, на случај да рат буде победоносно завршен, ништа не анектира од српске територије, али она треба да тражи да Србију подели између Бугара, Грка и Арбанаса, па можда и Румуна, и на тај начин умањи Србију и учини је безопасном. Положај на Балкану се може изменити, није немогућно да Русија обори садашњу софиску владу и дође у Софији аустрофопска влада; Арбанија је још несигурна, и ја морам рачунати са могућношћу да на крају рата дођем у положај да присаједињујем један део Србије, како бих осигурао бољу границу него што је ова данас.

Тиса је остао при своме, а сви су били за то да се изјави силама како Аустро-Угарска нема намере да ма какву територију анектира.

Министар војни је тражио да се, поред исправке границе, мора тражити Шабац. После тога је донесена ова одлука:

„Министарски Савет је, на предлог угарскога: Министра Председника, решио да се одмах, у почетку рата, страним силама изјави да Монархија не води освајачки рат, нити намерава да присаједињује Краљевину. Неопходне стратегиске граничне исправке, смањивање Србије у корист других држава, као и неизбежна окупација српских територија, нису искључене.“

После ове седнице створен је један мали савет који ће да спреми и изведе дипломатску акцију У Београду. У тај савет су ушли: гроф Форгач, барон Мусулин, Билински и Кробатин.