Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

136 _ ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

За ултиматум је распитивао и цар из Ишла, па му је 20. јула, када је текст и штампан, послат по нарочитом куриру.

Београдска влада је чинила један озбиљан покушај да се уреде односи са Аустро-Угарском; и, како је њен посланик у Бечу већ био одсечен од Београда, те није могао ни путем телеграфа да разтовара са њим, то је влада сад упутила српско посланство у Берлину да то уради. Наш отправник по"слова у Берлину моли фон Јагова да дејствује у Бечу помирљиво, и изјављује да је српска влада готова да учини све, и „да ће најозбиљније спречавати да се, са њене територије, ремети мир и без"бедност суседне монархије; и да ће испунити захтеве аустро-угарске у погледу на саучеснике сарајевског „атентата, ако би се утврдило у опште какво саучесништво. Влада српска неће моћи да испуни оне захтеве који се не би слагали са достојанством и самосталношћу Србије.“ Овај покушај је одбијен доста грубо, јер Јагов одговара да њега не чуди што Беч хоће да говори врло оштро: доста је чеКао да се промени држање Србије, којој се попуштало и давало помирљивих савета. Том приликом је фон Јагов рекао да му нису познати аустро-угарски захтеви који ће се поставити Србији. Гроф Форгач је најбржим путем, — чим је сазнао за овај одговор, — захвалио фон Јагову „што је онако говорио српском отправнику послова.“ (О овоме покушају су била обавештена наша посланства у Риму, Паризу, Лондону и Петрограду касну другим ме«тима. 2. Последња упутства.

Гроф Берхтолд је приватно одмах писао барону Гизлу у Београд, и упутио га како да поступа са предајом ноте.

(Он сматра да је у ноти изнесено оно што се најмање може тражити од Србије и, на тај начин, узајамни односи уредити. Аустро-Угарска мора да