Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 197

добије одговор у року од 48 сахата; ма какво одлагање може да послужи за повод Србији да ствар одуговлачи, а то се не може допустити. Бечки кабинет не може о захтевима у ноти да расправља: са Србијом; захтеве треба примити или оставити, а даље ће се видети шта ће се радити.

Шта ће бити, после прекида дипломатских односа са Београдом, посланик је имао наредбу да каже да му није познато.

„Ви ћете, као на своју руку, и не позивајући се ни на какву заповест, моћи казати да је последњих година Монархија због непријатељскога држања

- Краљевине Србије већ два пута предузимала велике и скупе војничке мере, и да ће, ако она буде још једном на то приморана, све тражити од српске владе.“

Гроф Берхтолд, даље, наређује своме посланику да одбије свако расправљање ноте, а „ако Г. Пашић буде на томе настојавао, онда ћете му ви рећи да за то нисте овлашћени, већ да тражите да се нота прими. Тражићете усмено од њега да вам, пре него се објави званични проглас у Српским Новинама и краљева наредба војсци, поднесе српски текст, како бисте се уверили да је превод правилан.“

(Осим тога барону Гизлу је раније већ наређено да има, чим истекне рок од 48 сахата од предаје ноте, одмах упутити једну другу ноту, у којој ће српску владу обавестити да он, пошто је рок од 48 сахата прошао, напушта, по наредби своје владе, с особљем посланства, Београд, а да предаје вођење и бригу о пословима и поданицима немачкоме посланству, коме ће бити додељен један цесарско-краљевски канцелиста. „И са тим су дипломатски односи између Аустро-Угарске и Србије прекинути,“ После овога и других наредаба односно архиве, шифара и благајне, посланику је наређено да одмах бродом пређе с особљем у Земун.

Посланику је јасно наређено било још и то да 23. јула рано изјутра, на случај да Г. Пашић не