Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 139:

што је тражио да се рат најпре дипломатски спреми. Из једне депеше коју фон Чиршки упућује државном канцелару у Берлин 20. јула, види се како. бечка дипломатија олако узима држање Италије у предстојећем заплету. Гроф Берхтолд одбија и помисао да ће Италија тражити какве компенсације;. Италији треба јака Аустрија противу словенске плиме, Италија се може само претварати као сила која протестује, али она не сме ништа предузети; и он мисли да треба од ње све крити до 23. јула, па после тек разговарати.

Немачка је више узнемирена него Балплац. Њени представници обавештавају и бивају обавештавани о свему што се спрема; они раде готово као да је њихова, а не аустриска, намеравана акција. Бетман Холвег наређује грофу Пурталесу у Петроград да припреми руску владу и на војничку акцију Аустро-Угарске противу Србије, и да нарочито нагласи да треба оставити њих две да се саме обрачунају између себе, и својим симпатијама бити уз Аустро-Угарску, која брани начела монархистичка. Немачки посланици у Софији, у Букурешту и у Атини су врло активни; сви они раде на томе да осаме Србију, и да се удруже Бугарска, Турска, Грчка и Румунија противу Србије.

„Велики везир Талат-беј, и Енвер паша, једно– душно су изјавили (20. јула) аустриском посланику, да је ово за Аустрију последња прилика да поправи претрпљене поразе после Балканскога Рата, и да поврати свој углед међу народима на Балкану и у Турској. Не само Румунија, него и Турска, прићи ће Тројном Савезу (Кад дође време, ми ћемо 20– споду подсетити на ове речи, додаје 22. јула својом руком цар Виљем П на овој депеши свога посланика у Цариграду), ако Аустрија дадне оштру лекцију Србији (Нека би Бог дао! записује опет Виљем П). Турска је по жељи Немачке и Румуније намеравала да закључи, и против свога убеђења, савез. са Грчком.“ Али, од тога савеза неће бити ништа,.