Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

4 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

затворити граница за промет, ако се царинска унија са Бугарском приведе у дело.

У јуну 1906. Аустро-Угарска, доиста, затвара границу за увоз стоке и хране; она не прекида даље трговачке преговоре, али наређује кретање трупа дуж Дрине, Саве и Дунава. У војничкој партији, где је глас барона Конрада фон Хецендорфа већ био готово свемоћан, говорило се о једном силаску

до Солуна, и то не кроз Ново-Пазарски Санџак, него кроз моравску и вардарску долину. Србија је примила, — не после извеснога двоумљења, — ову

наметнуту борбу, царински рат. Аустро Угарска је отежала ствар стављајући као услов за нови трговински уговор још и обавезу да Србија набави топове у Шкодиној фабрици у Чешкој. Беч и БудимПешта се нису слагали у политици грофа Голуховскога на Балкану, те је Голуховски морао напустити место Министра Царске и Краљевске Куће и заједничког Министра Спољњих Послова.

Ова неразумљива политика, сва испуњена само идејом престижа Аустро-Угарске, довела је до врења у свима покрајинама где су живели Срби, Хрвати и Словенци. Царински рат Србије и Аустро-Угарске изазвао је нарочито борбено расположење код Срба и Хрвата у хапсбуршкој монархији. У бечким војничким круговима скристализовала се све више мисао „да се са Србијом мора рашчистити“.

На комбинованим маневрима, који су приређени у септембру 1906. у околини Дубровника на суву и на мору, и аустро-угарски престолонаследник Фрања Фердинанд, и шеф Главног Генералштаба, и други официри, осетили су право расположење Срба и Хрвата. Тада у Дубровнику наследника монархије нико није дочекао ни са једним јединим: „Живео!“, а црногорскога принца Данила, — који је био за ове маневре гост Фрање Фердинанда, — поздрављао је народ живим клицањем. Бечким меродавним круговима јасно је било да треба што брже радити. ИМ они су почели.

Први њихов корак била је концесија за же-