Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. о

„лезницу кроз Санџак, коју је крајем 1907. тражио барон Ерентал и добио од султана Абдул Хамида, а у јануару 1908. и јавно је назвао „новим и важним путем из Средње Европе за Мисир и Индију“. Други корак је био младо-турска револуција. Трећи и одлучни корак је предузет 1908. анексијом Босне и Херцеговине. Те две провинције су хтели барон Ерентал и барон фон Хецендорф да поднесу цару на дар на дан његовог „диамантског јубилеја“. У 1908. се Аустрија спремала за рат против Србије. У јуну 1908. преговара се са Бугарском о савезу против Србије и о деоби њеној. Не слажу се око Ниша. Бугари га траже а Аустријанци тврде да је њихов положај на Балкану сигуран тек кад буду имали у рукама Ниш. У августу 1908., сутра-дан по младотурској револуцији, бечка влада предвиђа одлазак Турака из Европе и за тај случај улазак у Србију и рат са њом. Она је спремна да оствари Велику Бугарску, а да остатак Србије присаједини земљама Двојне Монархије. Е

У 1909. се о рату говорило као о свршеној ствари. У марту те године је решавано о врховном команданту за операција против Србије, о Фрањи Фердинанду, појачаване су трупе у Босни и Херцеговини, спремљена је мобилизација за милион војника за рат који ће доћи сам по себи, како је говорио цар аустриски. Рачунало се да ће рат трајати свега три месеца а да неће коштати више од 800.000.000 круна. Кад је Србија својом изјавом од 30. марта признала анексију Босне и Херцеговине, по савету Великих Сила, војнички кругови су тражили опет рат: „Ми морамо ратовати, наш добар глас је поткопан, мисли се да смо слабији него што смо, нас презиру, ми се морамо користити првим згодним поводом и метнути руку на Србију, не можемо у Маћедонију пре него нестане Србије и Црне Горе. Зато треба желети и журити за сукобом“, тако су се они јадали. „Чим је Аустро-Угарска хтела да сачува Босну и Херцеговину, рат са Србијом је био неодложан. Сад нису ни Србија ни Русија го-