Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

10 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

између Словенства и Германства — само треба маневрисати тако да повод дође од Словена. Чим дође до затегнутих односа са Србијом, све ће силе бити на страни Аустро-Угарске сем Русије. Ако Србија задржи Санџак, то је довољно за рат... Не знам да ли треба напасти Србију докле је још Балкански Савез чврст.“

Кад су Србија и Црна Гора заједнички пошле да узму Скадар, тада је (23. марта 1913.) спреман ултиматум Србији и Црној Гори: „или напустити Скадар, или рат“. Шеф Врховнога Аустрискога Штаба тражио је рат: „Што ће бити јесенас, нека буде вечерас“.

Босанско-херцеговачки поглавар априла 1913. саопштава из Сарајева цео план како треба напасти Србију и Црну Гору, ако би оне, и преко жеље и наредбе Сила, узеле Скадар.

Све што је Аустро-Угарска тражила после два, балканска рата добила је помоћу Сила. На тај начин је постала Арбанија и кнез Вид владалац у њој; краљ Никола је напустио Скадар а Србија излаз на Јадранско Море; српско-грчка граница према: Арбанији била је створена по захтеву Аустрије.

Нешто општа европска ситуација, а нешто држање царево и наследника Фрање Фердинанда, помагали су да се одложи ствар напада на Србију, али се о њему стално разговара. У почетку априла 1913. гроф Берхтолд пита Врховну Аустриску Команду „да ли би се Београд могао узети брзо као

залогарг“ „Да ли би се могао Београд бомбардоватиг“ „Да ли је војска готова да умаршира у Србијуг“ — Увек иста мисао: раш Србији.

Кад је скадарски паша, Есад-паша, предао Скадар црногорском престолонаследнику принцу Данилу, (23. ТУ. 1913.), састаје се у Бечу Министарски Савет и решава да ли да се окупира Цетиње или да се огласи рат Србији и Црној Гори. Овога пута су и цар и Фрања Фердинанд за једну такву акцију, иако она може да изазове рат са Русијом. Све је