Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. ЈЈЕ

готово да се умаршира у Србију — у Црну Гору иу Санџак. Разговара се да ли би добро било да се тим поводом опседне и Београд.

Кад је дошло до српско-бугарскога спора због пада Једрена, онда је аустриска војска тражила од владе „да се са Србијом пречисти рачун“, да се она обвеже да ће ићи уз Аустро-Угарску, да се сједини са њом, иначе да се иде против ње, а са Бугарском“. Њени су услови: 1) Србија у Аустро-Угарској као Баварска у Немачкој, 2) царинска унија, заједничка спољња и трговинска политика; 3) јединство војске (иста тактичка правила, иста правила службе, мешовити гарнизони, на сваку српску дивизију по један аустриски пук, заједничка вежбања.) Ако Србија прими, добро; ако не, онда прећи на страну Бугара.

28. маја 1913. пише шеф Врховнога Аустрискога Штаба грофу Берхтолду писмо, у коме каже да ће рат између Бугара и Срба букнути, и да треба ту прилику употребити и објавити Србији рат. За две недеље је војска готова да уђе у Србију, а циљ треба да буде: „деоба Србије; Румунима неготински округ; Бугарима пиротски и нови од Турске добивени окрузи, а нама остала Србија са Нишом и Ново Пазарским Санџаком; Арбанија треба да добије своје етнографске границе“.

Тешкоће које Србија има са Бугарском у пролеће 1913., појачавају се из Беча, радећи у Софији и Букурешту да их окрену против Београда. Савез румунско-бугарски под заштитом Беча, на рачун Србије, то је идеал аустро-угарске дипломатије, за чије се остварење чини притисак на краља Карола ! и на краља Фердинанда да уступи четверокут Силистрија-Тутракан-Балчик-Добрич. Бугари примају, Румуни се не дају.

— Шта ћемо радити ако дође до рата између Србије и Бугарске; питао је 21. јуна 1913. генерал фон Хецендорф грофа Берхтолда... и ако Бугарска извуче батинег..

=— Онда ћемо напред.