Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

165) ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

-= С оружјемг

(јесте:

— Хоћемо ли у Србији остати2

= Цар се још нећка, а надвојвода Фрања Фердинанд је противу анексије Србије.

Ствар се тако сврши, да Бугари изненада нападну Србију. По непосредној наредби бугарскога краља Фердинанда, издатој главнокомандајућем генералу Савову, ноћу између 29. и 30. јуна 1913. бугарски пукови мучки нападоше на Брегалници српску војску. Овом нападу претходио је споразум са Бечом и његово одобрење.

5. Рат неизбежан.

И овај покушај аустриских војничких кругова није успео. На Брегалници не само да су одбијени били напади бугарских пукова, него је напад изазвао упад румунске војске у Бугарску. Концентрисани напади српски, грчки и румунски за три четири дана убише сваку наду бечких управљача у пораз Србије. (Осим тога изгубише и контролу над Румунијом и добре везе са Грчком. Поред овога дошло је још нешто горе, пораз аустриске дипломатије.

Чим су престала непријатељства у Бугарској, бечка влада се дала на посао да поквари добар мир Србији и добије што боље услове мира за Бугарску. Аустро-угарски канцелар, који је сад постао играчка у рукама војничке партије, записао је да се од Србије изнуди све оно што је предвиђао српско-бугарски Савезни Уговор од 1912. Он је подржавао Бугарску на Букурешкој Конференцији за мир, да добије целу „спорну зону“. Много је мање заузимања било о границама у Добруџи и према Грчкој. Гроф Берхтолд је мислио да Бугарску коначно одвоји од Србије и веже за себе. Он је тада намеравао и јака средства употребити, али то је осујетио Берлин. Захваљујући везама родбинским краљева румунскога Карола и грчког Константина «са немачким царем, закључен је Букурешки Мир без