Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 19

Србија је била крива и за то, иако се зна да кнеза Вида нису хтели ни Арбанаси ни Италијани.

8. Припремање за рат.

У месецу мају између бечког Министарства Спољњих Послова, Белвелера (двора Фрање Фердинанда), Војног Министарства и Главнога Генералнога Штаба Аустро-Угарске, воде се свакодневни разговори; на састанцима саопштавују се извештаји из унутрашњости царевине и из Европе. Извештаји из унутрашњости, нарочито из покрајина у којима су живели Срби и Хрвати, били су неповољни по углед, достојанство и веру државне власти. Из Босне и Херцеговине генерал и гувернер Босне и Херцеговине, Потиорек, слао је у Белведер врло црне извештаје, и непрекидно тражио „јаке мере“. По српским школама код омладине мушке и женске бујао је национализам; међу омладином се осећала потреба за организовањем; школске и полициске власти су имале већ доказе да постоје и тајне организације. Организације су биле двојаке: једне револуционарне, а друге културне: а обе националистичке, и већ доста југословенске. Университетска омладина у Бечу и у Прагу била се већ толико осмелила да је нескривено, било на седницама својих ђачких дружина, било на забавама, на састанцима, претресала питања о распаду Аустро-Угарске Монархије. Старији људи, који су и сами некада припадали бачким дружинама у Бечу и у Прагу, ишчуђавали су се у 1914. години овоме раду. Онима који су познавали Отоманску Царевину долазила је у памет сличност положаја и рада разних народности у Двојној Монархији, где је било: Срба, Хрвата, Словенаца, Русина, Пољака, Словака, Чеха, Мађара, Немаца.

На саветовањима између заједничких Министара Војнога, Спољњих Послова и Финансија, Председника угарске владе, шефа Главнога Генералштаба и аустро-угарскога наследника престола, надвојводе Фрање Фердинанда — којих је бивало све чешће,

2=