Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

20 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

— већ је у пролеће 1914. донесен закључак да се мора ратовати са Србијом. Сви су се они слагали у томе да се може не само наставити унижавање, него да може доћи и опстанак Монархије у питање, ако се не предузме превентивни рат против Србије. Зато је требало припремити земљиште, и то понајпре у Берлину. И у Берлину су се спремали за рат, али су траж: ли згодан повод за тај рат. Материално, Немачка је била готова, али дипломатски још не. Жеља Немачке је била да, на случај европскога рата, овај локализира, и свакојако одстрани учешће Велике Британије у рату. Све је показивало да ће Енглеска бити уз Француску кад дође до рата; међутим, у Берлину се веровало да ће Велика Британија остати неутрална, ако се рат тако удеси да Немачка не буде изазивач. Ранији разговори аустроугарских дипломата у Берлину са немачким одговорним чиниоцима о питањима превентивног рата, остављали су утисак као да Немачка не допушта рат противу Србије из зебње да ће Беч имати тешкоћа са Краљевином Румунијом. Између Румуније и Србије постојао је, уз Букурешки Уговор о Миру, од 1913. и један тајни споразум, који је био нека врста гарантнога уговора за одржање Букурешкога Уговора.

На тим састанцима била је донесена одлука да се за немачку владу, пре за немачког цара, припреми један прегледан извештај у коме ће се изложити аустро-угарска теза о превентивном рату против Србије. У то време је позван у Министарство Спољњих Послова за шефа политичкога одељења. гроф Форгач, бивши аустриски посланик у Београду, познат са фалсификованих докумената, прављених у Београду, чувених у т. зв. „Фридјунговом Процесу“, на коме је аустро-угарска дипломатија претрпела светску поругу. Грофу Форгачу је било намењено да при изради овога мемоара највише сарађује. Он је, „добро познавао српско питање“, а био је и сам присталица ратне политике на Балкану.

Овај мемоар је био опширан. У њему се у