Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 91

главном говори о промењеноме положају Румуније. Други балкански рат је створио сасвим другу ситуацију на Балкану. Отоманска Империја готово и не постоји више у Европи; Србија је сад јача него икада; Бугарска је сужена и оборена; најгоре стоји са Румунијом. Откако се умешала у балканске послове и решила спор међу савезницима, Румунија окреће лице од Беча, од Тројнога Савеза, | иако је она његов један члан. Сад се чак ни краљ Карло |, иако је несумњиво краљ од своје речи и одан Хоенцолерн Немачкој, не устручава да говори у четири ока како Румунија мора отсада водити политику одрешених руку. |

— Ја ћу чинити све што могу док сам жив, говори Карло |, да спречим моју војску да ратује против Аустро-Угарске, али ја не могу да радим противу садашње воље Румуније. Ако дође до аустрорускога рата, наш уговор (аустро-угарско-румунски О савезу) неће вредети ништа. Русија неће морати да шаље војску на Румунију, али Аустро Угарска ће морати добро ла чува своју границу у Трансилванији. Гроф Чернин, аустро угарски посланик у Букурешту (доцније под царем Карлом заједнички Министар Иностраних Дела), категоричан је у своме тврђењу да се расположење у Румунији променило према Тројном Савезу, и према Аустро-Угарској. Румунски краљ се ориентише према Београду и Србији; то је његово тадашње расположење.

Откуда та промена у Румунији, то бечкој влади није јасно. Она мисли да су главни разлози у антирумунској политици мађарске владе у Трансилванији, у промењеном стању на Балкану, и све јачем и све бољем положају Русије. Овоме треба тражити лек, али само какав и који: Да ли треба припретити Румунији једним аустро-српским приближавањем, или јој обећати проширење Добруџе, или примити посредништво букурешке владе за измирење Србије и Аустро-Угарске» „Гроф Берхтолд је уверен да то није за Аустро-Угарску, да то