Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

ПРЕДГОВОР У

брже. У јануару 1908. Аустрија, тражећи везу Сарајева са Косовском Митровицом кроз Новопазарски Санџак, удара очигледно на Србију и Русију, које сутражиле везу преко Прахова—Ниша— Старе. Србије са Јадранским Морем у Св. Јовану Медовском. У октобру 1908. Аустрија је брутално анектовала Босну и Херцеговину и тиме разбила последњу наду Срба за њихово уједињење. Анексијом је била Србија погођена у живац и појачано непријатељство према бечкој политици. У 1908. и 1909. осим тога, аустриска управа започе чувену „Велеиздајничку парницу“, у коју умеша највиђеније политичаре из српско-хрватске коалиције и доведе их у везу са службеном Србијом. Велеиздајничка парница се заврши не мање чувеним „Фридјунговим Процесом“, који се развијао пред бечким судовима, и показао да су све ове оптужбе засноване на фалсификованим · документима, које су нешто аустриски посланик у Београду граф Форгач, а нешто друге власти, спремили. Овакав непредвиђени крај Фридјунгова процеса повећао је још више нерасположење Двојне Монархије против Србије, од које су оваква дела стварала вођу и мученика за југословенску идеју. Србија је признала под силу анексију Босне и Херцеговине, али је она други озбиљни узрок за аустро-срлски рат. Мржња на Аустрију од анексије код Срба у Босни и Херцеговини била је за увек усађена, — све што им је Ау«стрија доцније давала није помагало ништа. Али, и у Бечу, у војничким иу католичким врховима, није за Србе било боље расположење. Они су тражили да се Србија за времена прегази и онеспособи за великосрпски рад, који је доиста био дубока корена ухватио у српскоме народу.

Балкански Савез, чија је једна оштрица уперена и на Аустро-Угарску (српско-бугарски уговор од 1912. и српско-грчки од 1913.) дао је новога повода, да се аустро-српски односи заоштре и доведу дотле, да је рат могао свакога часа букнути. Разочарана у турску снагу 1912—1913. г. после слома