Šumadinka

ivv

три путЂ вмше него што вамт> треба, па онда читате романе и спавате, докт. ми оваи црнБш и лднни лебацЂ силомђ сувг. и onopt гутамо да 6w сутра на ново могли косити и копати, да вама у Берлину за Горчино и Линдино певанћ плаћамо. Ни една држава неће постићг< свон> олредћлену цћлћ j ако буде еднострана, т. е. ако узгледа да вароши подигне и обогати па макарЂ то бшло и са штетомЂ онм кои по селмма живе. Вароши и села у колико е могуће треба да буду близу едно другомЂ ; или треба баремЂ да се познаш. По овои бћднои сиротинћи, ко бм могао рећи да заедно сђ БерлиномЂ и ова села стое подђ еднБШЂ владателћмЂ. — О, када бм праизк!и кралв преобукао се у путничке алћине, и дошао у ову меану и преноћш, и кадЂ бм могао чуствовати, онда бм се морао одђ свое круне застидити, и рукама своимђ покрити свои образЂ. Но ко iuto знашЋ онђ е свагда црвенЂ, па му се никадЂ и непознае кадЂ сезастиди. — Свакш владателг, треба да гледа у колико е Bbime могуће да ратаре и ораче усрећи, и на свакомЂ свомђ златномЂ танЂиру некЂ му се чини да по една каплн орачкогЂ знон стои. И онда 6ei народи наисрећнји бмли, кадЂ бм своимђ владателћима при ступанш на престолЂ то услов!е полагали, да мора сваки владателБ по едну малу ни,иву сваке године, узорати, посеати, и пожнћти. ( Тогђ леба нећемо есги.) Но као што неможемо тражити да сви будемо варошани или сви селаци, тако не можемо се ни томе надати. Но народу бмло бм само то доста, да владателви и подђ круномЂ остану лгоди. И владателБи ни кадЂ не бм грешили и народи бм свагда бмли сђ нвима задоволвни, само кадЂ бм ово двое непрестано у памети имали а то е: Да су они одђ лгоди избрани да надЂ лтдима владаго , и да се свагда сећаго да he умрети. Али то е чудновато, човекЂ чимђ корачи да мете ногу на престолЂ прво то двое заборави. И тако постаго тирани. Поммсли одкадЂ праизи моле кралл да имђ да Ј 7 ставЂ, а онђ све одлаже одђ године до године, ерЂ му се чини да бм тбшђ изђ нћговогЂ мнимогђ неба спуст1о се човечеству. Уколико су владателБи криви кадЂ су тирани, у толико су и они криви што су око нби, ерЂ сећамЂ се добро како о томе Чоке каже, да ни еданЂ владателБ Hie склонћнЂ или одђ саме природе опредћленЋ да буде тиранЂ, него га силома дворнни и ласкателви у тирана претворе, ep t око свакогЂ владателн повученЂ е еданЂ обаанми кругЂ, ванЂ кога онђ неможе изаћи , и тако свакш владателв гледа крозЂ туђе очи, суди по туђимЂ речима, слуша крозЂ туђе уши, т. e. преко едногЂ трећегЂ. И тешко ономђ владателго у кога су тш посредственици негшштени. Така†владателБ чиниће зло, а мв1слиће да чини добро. Но знашЂ ли ко е нанвећш тиранЂ не само игодима него и кралћвћша ? — НовацЂ. — НовацЂ

е препрека те нема међу лгодима еднакости, новацЂ e узрокЂ ceiro процеса, новацЂ е казнв праотеческогЂ грћха, новацЂ е узрокЂ што неко ради и данго и ноћу, новацЂ е у почетку човеч1егЂ друшства разорт нћгово право опредћлеше, новацЂ е Сатана изнашао , зато на свакомЂ новцу може се видити нћго†ликђ . И докђ e годђ новаца на свету неможемо разликовати чисто поштенћ одђ претворногЂ поштенн,*) — ерЂ одавно се свуда у соразмћрности спрамЂ новаца одае честБ и почитаHie и придева добродћтелБ, и доћи ће време кадЂ ће свакш свои капиталЂ написати на челу и носити га, да му се зна одавати пристоино капоскиданЈе. ЗнашЂ ли садЂ, после новаца ко е наивеМи тиранЂ човеч^егЂ рода? Нико другш него вмсокоблагороднмн Господинђ трбу. То е неограниченми владателБ не само двоножнб1 него и стоножнб1 животини , то е тиранЂ и наислободнш духова, то е ДеспотЂ кои незна за уставЂ, ГосподарЂ безЂ милости, Cy^ifl безЂ протокола, узаимителБ безЂ тевтера, онђ е узрокЂ млогогђ зла и млогогђ добра, онђ диже ратЂ и прави мирЂ, онђ диже буне, онђ краде и отима. Трбу краде, па опетЂ кадЂ увате лопова, онм га нетуку по трбуу , него сђ друге стране. Но далеко самЂ отишао одђ меане о когои тб ! јоштђ имамЂ говорити. И мое писмо моћи ће те одморити одђ хегловм KaTeropia, ерЂ до ове меане нема шштђ ни пуне две милћ одђ Штетина, а камоли Ј оштђ 14. одавде до ГраиФсвалда o коима ти такође морамЂ рачунЂ дати. Мм такЂ што свршимо нашу суопарну вечеру, а врата се сђ полн отворе и газдарица пуно уже сламе донесе, и насредЂ собе баци. па онда окрете се само онои двоици, а они iofi дадоше свое пасоше , затммЂ дође кђ нама и рекне намЂ: даите ваше вандербухе. Та речБ увреди на ново у Шлами штудентску гордостБ, и процесЂ и инатЂ на ново се почне — и докђ самБ н тражш и мои и нћго†пасошЂ онђ е нбои доказивао да смо мм штуденти и да место вандербуха имамо универзтетске пасоше, кое ћемо iofi сутра при полазку показати, као што е то одђ државе прописано. —■ А она ти се развиче : „шта се мене тиче држава? Овамо ваше пасоше." И безЂ сваке Етикете, и безЂ ЈглађеногЂ сђ допуштенкмг рећи, каже намЂ у очи: „млоги су тако вечерали и ноћили па поране пре мене, и оду, а ништа неплате, па Б огђ зна гди бм и вм осванули." СадЂ можешЂ знати како е ономе кои првми путЂ у свомђ животу тако што о себи у очи чуе. — Тешко OHofi држави, гди се ceiro нћнм чланова она наивише нетиче. Мм дамо Пасоше тои злои жени, одђ кое бм светми ПетарЂ у пакао побего. — Она онда узе жижке и безЂ лаку ноћЂ оде, а мм остасмо у мра*) Но поредт> свега тога, нект> намт. се новцм за Шумадннку и кнћиге одиа пошлм.