Šumadinka

•№ 11.

1850.

ШУМАДИНКА

ЛИСТЂ 3 А

isasiiiiis^ зжвж®ж в афвиетш, Учредникљ и издавателв Лшбомирљ 8S. Ненадовпћљ.

Излазн сваког-b Че- ^ твртка. |ј

Б eorpa дђ 16. М а р т а.

Ц^иа « годншн. 8, погод. 4, а на трн мес. 2 цв.

Н 0 Г А. (ПреводЂ нзђ Чокеа.) У всенћ време 1782. год. доб1в лћкарЂ Луи ТевентЂ у Кали едант> писмении али безг> имена позбјвђ, да се сутра данљ одвезе у едну недалеко одђ паризкогЂ пута положену полвску кућу, и да све справе са собомг> понесе, кое су нуждне при одсецанк) какве части тћла. ТевентЂ беше онда, као наиискусн!и у свомђ занату свуда познатЂ. И ништа Hie бмло необмчно да су га преко канала и у Енглезку водили, и нћговомЂ вештиномЂ помагади се. Онђ е дуго при воицм служ10. ТевентЂ чуд1о е се томе без' именомЂ писму. Време , сатЂ и место бмли су сђ наивећомЂ точностћу иазначени , кадЂ и гди ће га чекати , али, вао што е казано, подписа Hie бмло. — „Валнда оће кака†Хула да ме превари." Ммслише у се6bi, и неоде. После три дана доб1е онђ опетЂ истми така†позмвђ , али шштђ сђ већомЂ молбомЂ, обзнангогоћи му, да ће сутра у деветЂ сатш кола предЂ нћгову к ућу доћи коа ће га на оно место гди се позмва одвести. И сутра данЂ заиста, чимђ H36ie деветЂ caTifi зауставе се една лепа отворена кола предЂ нћговомђ кућомЂ. ТевентЂ Hie се далћ ништа затезао, него седне у кола.

ме возити

ПредЂ кашомЂ запмта коч !нша: 9i!

„Коме ћете

Коч ! ншђ му одговори: „Things unknovn to ше i аш not concerned;" кое одђ прилике толико значи, колико: што незнамЂ то ме се и нетиче.

Дакле ЕнглезЂ. му ТевентЂ.

„Вн сте Хула!" Одговори

Кола се зауставе наипосле пред' ономт. означеномЂ полбскомђ кућомЂ. в Коме ћу а овде? ко седи овде? ко е овде болестанЂ?" пмташе ТевентЂ кочјнша, пре него што

е сишао сђ кола, кои му одговори као и првмн путЂ, и ТевентЂ му благодари првммЂ начиномЂ. На кућевнммЂ вратмма дочека га еданЂ лепг. младЂ човекЂ, одђ прилике двадесетЂ и осамЂ година да е имао, кои ra узЂ степене у едну велику собу одведе. По разговору и изговору речш, позна ТевентЂ да е то ЕнглеЗЂ. Онђ сђ тога окре не сђ нејимђ одма енглезки, и добш е прЈнтелЂСке одговоре. „Вм сте ме дали звати!" запмта лћкарЂ. — »л самБ вамЂ врло благодаранЂ, што сте се потрудили да ме по'одите" одговори ЕнглезЂ. „Седите само, ето ту стои предЂ вама чокаладе, каФе, Bina, ако бм вамЂ се хтело што годђ пре опеpaqie ести." „Покажите ми наипре болестника господине, и онда текЂ знаћемо ели нуждно да се одсече или не. ; ' — „На евакш начинЂ нуждно e господин' Тевенте. Седите само. Л се сасвммЂ поверавамЂ вама. Слушаите ме. Овде ево стои една кеса са сто гвинеа, то самЂ вама опредћлш као награду за вашЂ трудЂ кои ће те садЂ имати. — Но ако срећно несвршите, или ако нехтенете ту мого желго нзпунити, ево , вн видите овде оваи напунћнЂ пиштолб . — Вн сте садЂ у моимђ рукама, ■—■ да самв проклетЂ ако васЂ неубЈо." ,,Господине, д се вашег пиштолн небоимЂ. Али гита оћете ви одђ мене ? Кажите ми већЂ еданп^тЂ, што сте ме звали шта ћу н овде? •— ,,Вн морате мени десну ногу одсећи." „С драге волћ господине, ако оћете и главу шштђ . Али, ако се неварамЂ, ваша е нога врло здрава. Вн сте предамномЂ узЂ басамаке трчали болћ него они што на ужетмма играго. Шта Фали дакле тои нози ?" — ,,Ништа. Само моа е желн да е немамЂ." „Господине вм сте полудили.