Šumadinka

Т77 i ™

— „Ништа зато господинћ Тевенте. ,,Али за име Bosnie шта ваиљ е та иепа и здрава здравцмта нога скривила да е од сечете. —• „Hie ништа. Али естели се bbi решнли да ми е одсечете ? „Господине, а вастз непознаемЂ, донесте ми наипре сведочанство да сте при здравои памети." — ,,Оћете ли bw мон) молбу изпунити господине Тевенте!" „Одма, чимђ видим - б да имате доволбно узрока да постанете сакати." — ,,fl вамт. немогу садв казати зашто. — Моase бити после годину дана знаћете. Али л ћу се обкладити, евонћусе обкладити, даће те вм сами, после године дана казати да самв имао право, и да су мои основи наиплемеиитш бш.чи, да одћ ове ноге ослобођенЂ будемљ." ,,fl се нећу обкладити" одговори му ДокторЂ ,,ако ми вм ваше име , фзмилпо , начинг. занимана, и ваше место живлћнн не кажете." — ,,То ћете све ви доцшв дознати. Али садЂ ништа. Уосталомљ молимђ васг> држите ме за честна човека." „ЧестанЂ човекЂ господине непрети свомђ лекару сђ пиштолћмЂ. — Но н имамЂ дужности и спрамЂ васЂ самогЂ ког' непознаемЂ. Л васЂ нећу осакатити безЂ ну»{де. Ако желите да постанете убилацЂ едногЂ невиногЂ човека кои кодђ свое куће има жену и децу: онда ево пуцаите." —• „Добро" рекне ЕнглезЂ и узме пиштолв. „Н васЂ нећу убити, али ипакЂ принудићу васЂ да ии ногу одсечете. Оно што ми нисте хтели изђ усложности, ни изђ лшбави кђ награди, ни изђ стра одђ кугле учинити, мораћете изђ сажалешн. ,.Како то ?" — ,,fl ћу СаМЂ изђ пиштолб пробити мон) ногу, и то садЂ предЂ вашимЂ очима. Па ће онда бмти нужно да се осече." ЕнглезЂ седне, узме пиштолб и мете це†вмше свогђ колена. ДокторЂ ТевентЂ хтеде притрчати да га одђ тога заустави. "Немичитесе сђ места" рекне му ЕнглеЗЂ, „или л ћу одапети пишто .1б. — Само одговорите ми: Оће те ли вм мок> болго само бадава да умножите и продужите?" „Господине, вм сте будала. Али шта знамЂ, нека буде. fl ћу вамЂ одсећи ту проклету ногу." Све буде спремлћно и приправл!но, iuto е нужно за така†посао. И кадЂ а ДокторЂ већЂ хтео да започне сећи, запали ЕнглезЂ свои чибукЂ, и зарекне се да ће га непрестано пушити, докђ му се нога неодсече. Онђ одржи речБ. Нога одсечена иежала е на патосу. ЕнглезБ пушаше еднако.

ДокторЂ ТевентЂ cepuiio е свои посао вешто и брзо. И болестникЂ помоћу нћговомЂ буде за кратко време у прилично станћ здравлн доведенЂ. Онђ обдари свогђ лћкара, кога е онђ одђ дана на данЂ све више уважавао; благодари му одђ свегЂ срца за свон) изгублћну ногу, и одвезе се натрагБ у Енглезку са свошмђ дрвеномЂ ногомђ. Од' прилике четири месеца и по, по одлазку нћговомЂ, ^o6ie ДокторЂ ТевентЂ едно писмо изђ Енглезке, одприлике овогђ садржаа: „Сђ овб1мђ писмомђ добмћете приклгочену векслу одђ двеста и педесетЂ гвинеа на Госп. Паншол банкера у Паризу. Прииите таи знакЂ истине признателносТи. Вм сте ме наисрећнжмЂ међ' свмма лшдма на землБи учинили, одузевши ми онаи удђ тћла кои ми е земалБскои срећи бмо на путу. „Добрми господине! СадЂ чуите узрокЂ мое будаласте ћуди, као што вм рекосте. Вм потврђавасте онда да неможе никака†паметанЂ основђ бмти, за овакову штетну намеру, као што е мон бмла. Л се хтедо сђ вама обкладити. Вм несмедосте, и ималисте право. „КадЂ самБ се по други путЂ изђ источне индје у Енглекку вратт познаиЂ се сб Е ми.номђ Харлаи, сђ наилепшомЂ и наидражестшомЂ женскомЂ, ЗалгобимЂ се и лшбш самБ е више него ишта на свету. MoioK родбини допало се нћно иманћ и Фамилјирна одношенјл; мени пакЂ само нћна лепота и анђелска доброволБностБ. — Н се помешамЂ у гомилу нћнм залгоблћни. И ахЂ мои добрми Тавенту, а самБ бмо наисрећнш , и побћдимЂ мое противнике, она се у мене залгоби, и одђ ceiro лгодш избрала е мене. Она Hie то крила; али башЂ с 6 огб тога што ме е одвећЂ лгобила, затезала е ce да пође за мене. Бадава самБ е л npocio, бадава су е молили н1ни родителБи и прЈателБице да ме неo^6ia. Све бадава, она остане постонна. „Дуго нисамБ могао дознати узрокЂ тога ioгунства, ерЂ као што сама признаваше лгобила ме е преко мере. Напоследку вдна нћна сестра одKpie ми ту таину. Господична Харлаи Hie имала вдне ноге, и сбогЂ тога нје смела да се самномЂ венча. Она е се боала да е зато нећу моћи лгобити. „Чимђ дознамЂ то, н се одма одважимЂ да будемЂ нбои раванЂ. И вама имамЂ благодарити, што самБ мого цћлЂ постигао! „КадЂ се повратимЂ сђ мо^омђ дрвеномЂ ногомђ у Енглезку, првми е посао бно да нађемЂ господичну Харлаи. А већ' се бмло чуло, а и и самБ напредЂ писао , да самБ пао сђ кони и сломјо ногу, и да бм само живђ остао, морала ми се иста нога одсећи. Свуда су ме сажалћвали. ^Емилш падне у несвестБ кадЂ ме првми путЂ види. Она дуго Hie се могла утћшити , али пошла е за мене, и