Šumadinka

-ОЈХФ ) Pil

или '), ондћ се свуда изговара као ие, н. п. диете сиено, биело, лиепг, ниесам, риечг, и т. д. Тако се по овивмЂ правилама говорн, кое многи наши кнБижевници јоштђ никако не могу да разумиго, н. п. диете и д%тета ^или ђетета) и д%ца (или ђсца), лиепо и л%епше и л%пота, вриеме и времена и временитг, сиено и с^нина, прелазити и приелазг, претопити и приетопЂ, преварити и приевара , и т. д. Као што се каже да никакога правила нема безЂ изнимке, тако се и протнвЂ овога правила налази неколико ривчи у коима се слогови изговарак> као е мћсто ие , и то е у род. мн. кодђ онивхЂ ривчи кое се у именит. изговараго са е, н. п. д^ло д%ла, mit-то Micra, eipa eipa, зд-кла зд$ла, и т. д. Ако би се нашла гоштђ koh ривчЂ да се гдћ у именит: овако изговара , у онои не би нико погрешио кадљ би написао ие мћсто е. 5. ПредЂ самогласниемЂ словима и предЂ i (по Славенскоме предЂ л и io) изговараго ^ре као и, н. п. вилти , силти, смилти се, Биоградг, изио (изела), видио (вид-бла), и т. д. Кадт. поммслимо да сваки кнБиасевникЂ закона источнога зна или да мора знати гдћ би по Славенскоме езику валзло писати 6, а тано сзаки кнвижевникЂ закона западнога да зна или да мора знати гдћ би по донкошнћму иисанго многиехЂ валало писати е, а узЂ то сви да знаду или да морагознати сђ какиемЂ се гласомЂ кои риечв у народу изговара, онда се слободно може рећи да вваки одмахЂ безЂ икакога ученн може знати не само како се кон риечБ по гожноме нарћчиго изговара, него и у ониемЂ риечима гдћ се t или е изговара као ие, на коему е слову и какавЂ акцентЂ, н. п. по Слав. л%к1>, по источ. лекг, по запад. ликг, а по гож. лиекЂ\ тако Слав. л%чити, источ. лечити, запад. личити , гож. лиечити: тако гд-L е годђ у источноме нарћчиго на е и у западноме на и знакЂ ", ондћ е у гожноме оштри ( ч ) на и, а гдћ e у источноме на е и у западноме на и знак , ондћ е у гожноме мало слаби С) на е. Осим назначениехЂ овдћ мћста 1 оштђ се у гожноме нарћчиго изговара ие (мћсто и у обадва друга нарћчид): 1) у имена прил. и у мћстоим. коа се као и она скланнго, у род. мн., н. п. добриех-г,, наuiuexb , oeuexb , и т. д.; 2) у овиехЂ риечи мушкога и среднћга рода у твор. ед., и дат. твор. и сказ. мн. сва три рода, н. п. добриемг чов-бколг, д ^тетомЂ, добрием и добриема лк>дима , женама, селима. и т. д. У нашиемЂ народииемЂ пћсмама гожнога нарћчил гдћ е одђ ова два слога валало начинити едант., ондћ се на пређашнБиемЂ мћстима изоставлн и па остае е, н. п. dire, ен%зд о. б%ло; у овивмђ пакЂ па. дежима изоставла се е те остае само и no изговоРУ ДРугиехЂ нарћчин , н. п. овихт,, тимг; а и у говору по наигожнишмЂ краввима (као н. п. у Дубров-

нику и у Црнои гори) кадЂ би ко рекао н. п. добримЂ, добрихЂ, добрима , не би било ништа особито; за то л мислимђ да би кнБижевници кои би волћли у овоме не држати се гожнога нарћчии, могли (за садЂ , докђ се не би што друкчие у договору одредило) и у прози писати или само овако добримЂ, добрихЂ , добрима) или миешати и едно и друго (добримЂ и добриемЂ, добрихЂ, добрима и добриема) као н. п. iuto се говори и пише моега и мога, моме и моему. Вук. СтеФ. Караџићт>.

ДАФНИСЂ И КЛОЕ. (Идила изђ Геснера.) ВечернБшв црвениломЂ бмаше небо покривено, кадЂ e Клое са своимђ ДаФнисомЂ држећи се за руке, кђ жуборећемЂ потоку, у усамлћне џбунове дошла; но ту већЂ сеђаше Алекса; красанЂ младићБ. ЛгобавБ небмнше iourre у нћговммЂ прсима пробуђена. ,,ЗдравЂ ми буди, залгобавБ ништ' незнагоћ!и младићу!" проговори Д зфнисђ . „Можда ти е већЂ дћвоика каква срце умекшала, кадЂ тако усамлћне сћнке тражи^иЂ; ерБ залгоблћни радо усамлћна места траже. fl самБ дошао сђ мошмђ К ло ^ омђ овамо ; у тихомђ шушннку оћемо срећу лгобави наше да пћвамо." Тако говораше онђ, и притисне руку дћвоикв на свое прси. „ОћешЂ ли и тб | да слушамЂ Алекса?" Алекса. Никаква дћвоика Hie ми срце умекшала. Дошао самБ овамо да видимђ како красио вече брегове румени; но радо ћу послушати пћванћ ваше; пртатно е при сумрачку лепу песму слушати. ДаФнисЂ. Оди Клое! седимо овде покраи нћга на зелену траву; пћваимо песму едну; л ћу пћванћ твое сђ мојомђ ФруломЂ пратити. А тб ! Алекса, тк си добарЂ свирацЂ; тм сђ твошмђ Фруломђ мое пћванћ спроводи. „fl ћу га спроводити," рече Алекса. СадЂ седну сви на зелену траву, и ДаФнисЂ почне овако: ДаФнисЂ. Чуи тиха долино, и вб1 листнати холмови ! Ни еданЂ пастБфЂ me тако срећант. као л, ерЂ ме Клое моа лгоби. Она е лгобка као рано готро, кадЂ се сунце иза брега мало по мало понвлгое онда, онда се свакш цветакЂ весели, а птице му на сусретЂ певаго, и по виткимђ гранама весело скакутагоћи, росу сђ листића обалгого. Клое. И мала се ласта радуе, кздђ се изђ ду6 окогђ зимногђ сна пробуди, и красно пролеће угледа; она скакуће онда по врбовммЂ гранчицама, свов узхићенћ брежулБцмма и долинама саобштава, и виче: другарице! пробуд 'те се, пролеће е дошло ; — но а сакБ много усхаћеша 1оште , зато, што ме ДаФнисЂ лгоби, па и а другарицама моима