Šumadinka

52 §*££^гј ГУЂ

говоримЋ: много e слађе нег и само долазеће пролеће, кадт> насг. добродћтелншн младићЂ лгоби. ДаФнисљ. Лепоекадљна удал%.нммЂ брежулвЦБша стада крозљ тавне џбунове тамо амо тумарак> и блуде; — но лепше е о Клош, кадт> ти cei.HiiH цвћтнии венацљ мрке косе твое краси. Лепо е ведрог-в неба плаветнило, но лепше е црно око твое, кад% се на мене лгобко осмегое. Да, мила Клого, тебе н вмше лгобим-b него рибе бистро езеро, много вмше него шева готренни воздухљ. Клое. КадЂ самБ се едномљ у тихомћ езеру огледала, ахт., уздисала самв тада , говорећи у себи; 6 б 1 Ли се ДиФнису, наиболћмБ пастБфу, допасти могла ? Међу тнмђ тб ! си иза moih леђи' стало, и цвеће преко главе мое у воду бацао, тако, да е ликђ мои у трептећимЂ круговима воде изчезнуо. Уплашена обазрела самв се тада, опазимЂ тебе и узданемх.; а тб ! ме онда на прси твое притиснешЂ ; — ах-b ! повикао си: богови су свидћтелби, л те лгобимтз Клот! - —• Ахђ , повикала самв и а онда: л те лгобимЂ ДаФнисе , вБппе него пчеле цветЂ на дрвима, много више него цвеће готренго росу. ДаФиисЂ. О КлоЈо! кадљ ми са сузнБ1мт> окомђ, и са обгрлавагоћомЂ мишицомђ тво!омђ кажешЂ: ДаФнисе, а те лго 6 имђ; — ахЂ, онда а погледЂ мои крозЂ тавне сћнке дрвећа у ciarohe се небо управимђ . Богови! уздишући, говоримЂ тада , како камЂ за срећу мого благорарити могу, што сте ми Клого поклонили ! па онда паднемЂ ioft а на прси н!јне, и заплачемЂ се, а она ми сузе сђ ока мога полгобцБша утре. Клое. Да , и онда ти а сузе лгобави сђ ока твога полгобцБша моима утиремЂ. Али шштђ гро3Hie сузе потеку мени изђ очјго и помешаго се сђ твоима. ДаФнисе! УзданемЂ тада. Клот! узданешЂ и тбх , — и ехо намЂ се на уздисае наше одзива. Стада крћпи млада пролећна трава, — лађане сћнке опоравлаго при несноснои полудневнои жаркости; — но мене о ДаФнисе , ништа тако не крћпи, као кадЂ ми лгобка уста твоа кажу, да ме лгобишЂ." Тако су пћвали ДаФинсЂ и Клое. Срећна дћцо! проговори Алекса, и уздане. Ах-б, садЂ осећамЂ, да е лгобавЂ срећа. Ваша песма, ваши погледи, ваше усхићенћ о томе су ме увћрили! 1845. ф. X.

НРИВРЖЕНОСТБ. 6 дномђ кралго представи се еданЂ, кои се радЂ 6 бјо својомђ приврженосћу препоручити и одма свои говорЂ почне : „Мои деда, отацЂ и л изгинули смо за ваше величество." На кое ^o6ie заслу-

женЂ одговорЂ: ,,Е, кадЂ сте изгинули, а сђ мртВБ1ма немамЂ ништа посиа, на полћ!"

СВВТА ОСВЕТА. Пмтали су едногЂ црногорца затпто онђ оће да се освети. „А да како небм" одговори црногорацЂ. „КадЂ осимђ што мм знамо да тако треба, и светми нашЂ владика сваке неделћ у вћруго чита „света освета."

СТРАНЕ НОВОСТИ. — Посредствованћ Француске у енглезко-грчкои препирки, слабо е помогло, ерЂ стигао е гласЂ да енглезка ^ваћене лађе оће да прода, и тмме да се наплати. — Овш дана спалћно е у Бечу на глас !има, гди се оби >1но сваке године спалгое, преко 24. милгона Фор. сребра у изцепанммЂ банкнотама. — У кралћвству НеаполитанскомЂ само се 33. хилнде лгоди у затвору налази. 1оштђ мало па ће се цела землл у тавницу претворити, гди ће кралв бмти тавничарЂ. — Изђ Беча нвлнго да е се БанЂ блачићЂ заpy4io са граФицомЂ Софгомђ Штокау у Напаедлу.

I&'iS* Лвлнгоћи ГГ. скупителЂима предуписника, да су већЂ и имена предуписника печатана, и да е кнБига: „Апотеоза великомЂ Карађорђу" сасвимђ готова, принуђенЂ самБ молити и', да бм ми новце покупили и по пошти послали. Ово чинимђ збогЂ тога, што су ми досадЂ увекЂ натгредЂ послане KHbuee по већои части пропале , по свои прилицм збогЂ тога, што се млоги лакше уписуго, него што плаћаго, а скупителв нити може, нити е дужанЂ за друге плаћати. Комђ е до кнБиге, томђ заиста неће тежко бнти, да новце напредЂ пошлћ, кадЂ већЂ зна, да е кнБига печатана. Осимђ тога, и свакомЂ емчимђ , да ће наскоро кнвагу добити. Нека ми нико незамери, што ме е искуство на оваи коракЂ навело. Ко изђ превеликогЂ родолгобјн често штетуе, мора наипосле банкротирати. Врата родолго6ia отворена су свакомЂ, нити е оно собственоств само списатела већЂ целогг народа. •—• Рука руку Mie, а образЂ обадве. Види ћемо , оће ли остати когодђ сђ неумивеннмЂ образомЂ. —• Н самв уписницмма поверовао; надамЂ се дакле, да ће н они мени. ГГ. СкупителБи нека гговце за еданаесту кнбигу себи задрже, као награду за трудЂ, ако бм пакЂ хтели кнБиге место новаца, нека ми у пасму свомђ, кадЂ новце пошлго, аве. ђ. Малетићт..

У Кнбигопечатнби Кнлжества Срвскогђ у Београду.