Šumadinka

Ж 20

доведе i8 на свомћ броду у Цариградћ. Шнашство тога капетана Сееберга спасло е 10. душа одђ очевидне смрти. •— 11- гђ о. м. приспћо е овде у Београдх. еданЂ лепљ зеленкастљ хатг., кога е видинскји паша НТ.говои свћтлости нашемЂ Кннзу на поклонђ послао. Сђ ушћа Бопне 2 ,3. Дек. 1851. еод. Скадарскш ОсманЂ паша заповеди потаино властима одђ Модгорице и Сну жа. те скупе воиску а сувише 1оштђ притрче и племена арнаутска Хоти и Груди; и тако са свомђ скуплћномЂ воискомђ 18- гђ Дец. раздћливши се на две стране ударе ноћу на Пипере (нахпо црногорску). вдна половина воиске нападне, а друга пође да зађе потаино за леђа; но Пипери надали су се приевари и са 400. воиника одупру се протлву 3. хилиде. И тукли су се равнн 5. сатш. Напоследку оставе Пипери заседе, и као буица полете по обичаго нђшвомђ ггличући: „Ха, ко е црногорацЂ, црнЂ му образЂ неостао". И потисну турке ћерали су iS до самог' града Спужа. Т^рцм данасЂ приповедаго да су само 15 — 20 лгодш изгубили. — Г. Сима ПротићЂ архиварЂ и регистратор-Б Поп ФинансЈе поставлћнЂ е за 1. столоначалника истогђ поп. а на нћгово место Cnacoe РадоиковићЂ. МиланЂ Кова. новићЂ за експедитора поп. Финание. — За новоустроеиу катедру при нашемЂ лицеуму за србску HCiopiro и кнђижевностЂ поставлћнЂ е за проФесора Г. Алекса ВукомановићЂ. С Т F А Н Е II 0 В 0 С Т М. — Одавно од' енглезке све морске обале сгрепе, садЂ дође и на нго редЂ да се и она одђ нечега плаши; ербо е већЂ издан' налогЂ да се ушће Темзе утврди и топовима осигура; и да се три ушанчена логора кодђ Лондона noдигну. У исто време сувоземна воена сила умложена е са 2400. Torriia, и са 10. хилада пешака; према томе умножена е воиска и на мору. То преправланћ по свои прилицм бмће за то, што они виде, да одђ малог' Бунапарте, мало по мало оће да се излеже онаи старши великш НаполеонЂ, сђ коимђ е каио Еиглезка, тако и цела Европа досга муке имала. C' тмм' више брину се, што e еданЂ енглезши ОФицирЂ пре неколико година строго воинички прорачунао, да Французи са 80. хилнда воиника за 4. дана могу узети Лондонђ , ербо Лондонђ нема никаквм особитм тврдииа. нити има близу млого воиника. А зна се да- Французи и Енглези одђ толико стотина година наивећш су непрЈнтелћи, и никаква просвета иеможе ifi помирити да буду искрени пр1лтелЂи. бдна едина опасностђ и интерест. држала iи е по кадЂ кадЂ за време и политично у прЈлтелЂству. И по свему види се, да ce Енглези бое да Французи подђ сшновцемЂ неосвете стрица и Ватерло.

— ПрезидептЂ Француске републике своим' декретомђ протеро е изђ Француске више одђ 60. народнм представника, међу коима е ичувенми стихотворацЂ Виктортз Хуго. —- ДругимЂ декретомЂ y,ia.n>io е одђ Француске само привремено око 20. знаменитм лгоди кои су такођер' бмли народнм представницвг, међу коима е: Ламор<ме, lUaiirapnie, ГћрЂ и Кине. -—• КавенакЂ пакЂ остао е у Паризу. — У Паризу сада е таква строгостЂ, спрамЂ новина,. да Hie доста да само новине забране, него шштђ ударе печатЂ на све оне собе одкле су новине излазиле. Тако се стреФило кадЂ су забранили новине: „Обште мнћнЈе', да су негледагоћи имали кога; ударили печатЂ на собу гди су 6i.i.ia два експедитора и учредникЂ, кои едва су после изашли. •— У ФранцускомЂ цовомђ правителству већђ е неслога. Између Бунапарте и министра ФинансЈе Фулда велшпи се раздорЂ nopo^io. — Новине потврђуго да се на паризкомЂ универзитету сасвимЂ забранило предавати философ!го. (то е одвећЂ филозофично учинћно.) •— ПолицЈл узнемирава Буиапарту наивише c' тммђ што га врло често опоминћ да ce чува да га неубпо; ербо ceaisiH данЂ одкриваго нова сазаклдтја, и смртие за нћга намћре. — Американске новине : , HeBiopK - ЕкспресЂ с ' пишу мало подсмћвагоћи се о Кошуту: .,Од' како е КошутЂ у Америку дошао ово е 17-ги даиЂ, и за Tiii 17. дана, говоpio е 75. дугачки слова. Тако да лгодма, кои су с' почетка трчали да га виде и чуго, садЂ већ' досадило се слушати га. У тш 75. дугачки слова што е за то крагко време nsroBopio, рекао е 13. пута: ,,Господо, н нигда немамЂ обичаи да говоримЂ вмше него што треба, и свагда само оно говоримЂ што е нуждно." •— Американцм већ' су га готово смти. Гди кое новине већЂ почишо сумнати, о нћговомЂ карактеру. брбо Кошут' у Маџарскои доиђ е у снаги бмо угнћтавао е славенске иароде, и што се тиче МаџарскогЂ народа бмо е себичанЂ; при паден!го и у изгнанству текБ roeopio е о братству са славеимма и о равноправности свјго народа. У Марзелго бмо е републиканацЂ, а описивао е све владателћ као Henpiaae^A рода човеч1егЂ, и казао да су Французи првм народЂ; у Енглезкои бмо е монархиста, и казао да су Енелези првми иародЂ на свету, и своа слова обично е свршавао са речма: „Да Бог' поживи кралЂицу" у Америки садЂ каже: „Да су американцм првми народЂ." — Он' носи униФорму одБцрие кадиФе, и саблго о полсу, кого е едан' путЂ у говору бмо извад1о заклиндгоћи се : ..51 се заклинћмЂ да е ова саблн, свагда борила се за стварЂ слободе."' А у дтаџарскои nie нигди извадЈо саблго да се туче.

Шумадиина одђ сад г в ће млого уредн1е и Tounie излазити. За Ј\" 3. нек -Б се опрости што сј се у Hboft оиолике типог. погрешке подкрале. Адреси 6tihe скоро печатани, и онда како ohki са завиткомЋ тако и они безЂ завитка уредно ће, и са свакомБ поштомђ добннти. Брои пренумеранта великш е нарастао, и непрестано са св!к> страна новм предброиницБ1 стижу. Ко поита да се ioiuTfc пренумерира добм ће све броеве кои су већв изашли. Новцм нека се шалш по Делнжансу, и.ш по таквои прилики кон ће одма предати. СвакомЂ ономђ кои е плат ^о послаће се доцше квита печатаеа. У Београду пакЂ нека нико неплаћа безЂ печатане квите са своеручнимЂ подписомђ издаватела. Учредничество.