Šumadinka

-очч фј

То е проста мода стара, СадЂ е мода доста пара. Кон има блага Свакоме е драга. Та златно е ово време У комћ сада mw живимо. Кадт> и срце наше само Све по злату siu меримо.

Млоги ли се сбогт> балова жене, Али млога сбогљ балова вене. Вене адна, кашлК и издише, Зато што е играла сувише. Ал' на балу то се незна, Behb се игра и окреће. И девоика млада лепа Никомђ корпу дати неће. Тек' што седне друг1и дође И играти сђ нвоме пође. Ахђ кои е богата и лепа, бданЂ пусти а другш е шчепа. Целе ноћи иматћ мира неће. Него се окреће. ЗалудЂ маика за нбомђ лети ЗалудЂ виче, залудЂ прети И бадава псуе, Кћи ништа нечуе. Та младостЂ е у животу една, У веселго свак1и нек' iofi слЕди. А игра е тек' младости вредна, Ал здравла невреди. Благо онои кон уме Умерена свагда бмти, Кон знаде кадЂ се треба Одђ играна одморити. Младе нрси у девоике, То су као летнн роса, После игре нек' nonie Чашу воде то е доста. Па кадЂ умре, играчи са бала, Некагку ioft Фала. Млога маика у Марту месецу, Цвеће бере савја у венцз', Сузе рони венацЂ плете, Да га на гробЂ мете. Млади момцб !, другачш су, У играшо пончи су. Одморити незнаду се Надиграги неда ду се. Та сђ мачванкомЂ балови се сврше У мачванки момцш ноге крше, После тога даи шамианћрЂ Даи токаерЂ блинге. С 6 огомђ остаи о памети, НетребашЂ ми вмше. вдну чашу, другу чашу То су прве Јкеднице. После тога изкрећу се Преко вол!) здравице, „И све у каиЂ, и сви у капЂ" Тое онда лозинка. Ко е луђш и iiifiniff Том' е већа и дика,

И узору када се растаго, Са „лаку ноћв" редомЂ се праштаго.

И Hoht> прође, и веселћ прође, И мамурлукЂ рано зоромЂ дође. СтомакЂ гори удри воду ладну У мешину гладну. Кисео купусЂ изђ Фуч!е, И краставцм изђ Typmie То е с' нимђ се лгодш лече КадЂ niro сво вече. Глава л' боли? онда криве вино, Зашто гоче Hie бмло мирно. UI то изђ Флаше да кулн на полћ, И у гушу да иде безЂ волћ. Млоги момакЂ тако јкивотђ води, Али ништа то нћму нешкоди До по гди што, у главу му звекне, И уздишућ' по кад' када рекне: ,,Боже светми, кадЂ ће двадестЂ 1иестми. ; ' Певес'о е кад' се дуга сети. А девоика сутра невесела Побледила к'о ружа увела. Из' постелћ свого маику зове; ,,flo маико, мене прси боле. Нешто тешко стои ми на души. Клонула самг, — езмкЂ ми се суши." Мати само раменима слегла: „Ништа кћери валвда си озебла." По лекара шалћ, тражи лека, ДокторЂ ка ;ке: ,,Нека nie млека."

Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. •— Млоги непрестано чуде се зашто овако полако и по мало у нашемЂ отечеству расте брои жителн. И од' толико година иеможе ннкако да се умложи да насЂ буде еданЂ милшнђ . Млоги налазе такве узроке коима се неможе веровати. Наравна стварљ да има доста ^зрока. За то л се иадамЂ да ће бмти мило читателвима Шумадинке, ако о томђ важномЂ предмегу што проговоримо. Но пре свега да видимо станћ брон и годишнћгЂ прирашган. У нашемЂ отечеству има свега житела 850. хилнда, одђ ti'h 850. хилнда рођено е у 1848. години мупппи: 18,485. женски: 16820. венчано е 11048. — умрло е мушки: 12709. женски 11048. — У годнни 1849. рођено е: мушки: 15895. женски: 14551. — Венчано е: 9705. — Умрло е мушки: 15622 — женски: 12784. У години пакЂ 1850. рођено е мушки: 18333. — женски: 17214. —• Венчано е: 9932. Умрло е мушки: 14133 — женски: 12519. — Изћ тога извода дакле можемо видити да се за ове тригодине 22,483. душе више родило него што е умрло. И тако дакле свакш 10. година нарасте брои житела у Србш 224,830. •Но све године нису еднаке, неке године остане више а неке манћ. и као што можемо по овим' трима годинама примћтити, сваке године све е uehiii брои онм што се роде него онм што умру. брбо у години 1848. 11,548. душа више се родило него што е умрло. У години 1849. 2040. А у години 1850: далеко е већш брои према 1849 године ербо се родило свега: 35547. а умрло е: 28952. дакле 8895. више се родило него што ћ