Šumadinka

% J\? if Београду, у Вторник-Б 5. Фебруара. 1852. " ШУМАДПВКА, ЛИСТЂ 3А ЖВВШЖЖ»Ш®«8> 9 ШШЈШЖ Ш IMIIII. Учредникљ и издавателв Лгобомирљ II. Ненадовићљ.

Оваи лнстђ нздазн Вторннкомт* н ПеткомЂ. Цена му e годишни 6eai» завитка l'l. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомЂ по' цв. иа по' год. скупл^. Ко жели у Београду да му се носн Kj'hn а ie у дућанЂ илн у канцелар110 по' цв. иа пола год.

ДОЧЕКТ) ИРВЕ ШУМАДИНКЕ. (У едномЂ краго 1ХТумад1в.) ,,НеготинскимЂ добримт. вшомђ, Напуните чаше, ,,Ево опетт. Шумадинке Оне старе наше. У веселго и радости Да е дочекамо. Да имамо одђ hL оно, Чему се надамо. Да намЂ свуда слогу носи Срећу и веселћ Да животомђ своимђ новимђ, Тћши пр1нтел1>. Амо, чаше сви у руке; Свм да се куцнемо. Са здравицомЂ србскомЂ да е Читати почнемо: Нека живи наше стално Отечество мило! И косовски гопака намЂ Доста народило. Да одржи то што има, И да с' болћмЂ нада. Да са нвиме свагда мударљ И праведанЂ влада. Нека живе браћа наша У краи Фрушке горе! Да iK нигда непоплави, ТуђегЂ рода мора. НекЂ се слави црна гора! Соколо»о гнг>издо. ПроклетЂ нек' е одђ насЂ онаи Кои брата издо. Нека живи свакш СрбинЂ Гди годђ кои бмо. И некЂ живи cBaitift онаи Коиђ е СрбинЂ Mio. Мм 6ti ћемо одђ садЂ сложнм Као и до сада. И бм ће намЂ свуда добро Као и досада. Лгобићемо правителство. Као и досада. И у напредЂ ићићемо Као и досада.

Руино вшо ми пићемо Као и до сада. Шумадинку читаћемо Као и досада. (* Нека живи Шумадинка И некЂ буде срећна. Ако срећи србскои ишла, Нека буде вћчна. Ако нагне кудЂ на страну Гди поштенн нема. ГробЂ у свакомЂ србскомЂ краго Нека ioir се спрема. Амо сђ нова ioiviTTi еданЂ путЂ Напуните чаше: Нека живе читателви Шумадинке наше/ *) Шумаднику вн чнтаите Као и досада. Али напредЂ новце даите А не к'о до сада.

ТИГАРТ) БЕИГАЛСКИ. »fl самв те видш, ужасни зверу! дивЈо самг, ce твомђ узрасту, TBoiofi снаги ; видш самв твое нокте, чуо самв твои урлекЂ, и са страомЂ самЂ натрагЂ з'змако одђ твои превелики челго<"ти. Силу и лчину дала е природа твоимђ жилама; страовито пламти твое око, и стра распростире твои изгледЂ ■— и опетЂ си ти лепЂ, — страшно лепљ, та ти си украсЂ бенгалски превелики пустинн. Л те сажалуемЂ, добро животно! ти лежишЂ садЂ у окови, ЧовекЂ, кои е свима све отео, узео е и теби твого слободу. Шта ти ползуе садЂ твоа снага ? — Бадава ти мислишђ о пустиндма крозЂ кое си ти тумарао, ти си затворенЂ садЂ у гвозденомЋ кавезу: ти си садЂ угледу изложенЂ, и тебе гледаго, мудрацм, маимуни и будале , и иазиваго те тигромЂ; то еств: еднимЂ свирћпимЂ и дивлђимђ животнимћ, кое друге раздире. Тако те називаго, а тм ми се видишђ едно добро животно. Но то Hie прва неправда, кого ћешЂ ти одђ лгоди искусити; ако дуже међу нЂима будешЂ, iouiTij ћешЂ више трпити. У жалостнои судби TBoiofi, што си бенгалскимЂ пустинама огргнутЂ, и у Европеиске предћле доведенЂ, а участвуемЂ; срећа за тебе тигре, ако међу нама останешЂ, али н се 6 оимђ, да небудешЂ јоштђ млого горе животно. И ми смо животинн; разумЂ бм насЂ човекомЂ изобразш, али злоупо гре6.ienie разума понизило насЂ е исподђ скота. Ти ако лго-