Šumadinka

>x\ l Л9 '•''tzsv v

де раздирешЂ, ти чинишђ изђ нагона и нужде; аиимираздиремо едни хотимице а други да 6w провели време. Твои оштри нокти y6iflio створепћ ное tw уграбишљ, одма, али наши су нокти затубасти, а уб iaro полако. Твое е лице дивл 1 ј и при првомЂ погледу већт. показуе, шта си тм, наша су лица маскирана, ми се осмеуемо, прјлтни смо, и убЈлмо КадЂ ти урлашЂ, са†предћлЂ у наоколо дркће, моимђ пакЂ ушима твои е урлекЂ хармоша: кадЂ ти урлашЂ, н већЂ знамЂ, да тигарЂ урла: али кадЂ лгоди са мномђ говоре, то л непознаемЂ гласЂ нјивотин!., koh са номђ говори; међу нама има лисичп! езика и х^енски срца. Добри тигру! кодђ тебе оћу да живимђ да ти дани твога робства сноснш буду." Тако самв сиивао, да самг. сђ тигромЂ разговарао, и опетЂ ми се чинило као да тигарЂ са мномђ говори; и тако самв целу ноћЂ санао. Мојшђ сновима nie кран 6wло. и будући ми се много коешта чудновато чинило, то самг, слћдугоћегЂ готра описао. Чинило ми се, као да ме e тигарЂ о нћговомЂ пр1ателБСтву увћравао; онђ скугш нокте одђ нћгове шапе, н прунш ми е; н се затегнемБ и ни" самЂ е смео узети, и све самЂ му гледао у очи. fl видимт^ рекне тигарЂ, ти имашЂ пеко неповћренћ у мени. Н. Л ти немогу сакрити, колико те радо имамЂ, но морамЂ ти иризнати, да ме твои дугачки нокти, итвои велики зуби у нечемЂ плаше. Тигарђ. Шта е теби стало за нокте и зубе, кадЂ ти е мон вола емство, да ти они ништа шкодити неће. Л. ИмашЂ право: но оваи стра, и ово неповеренћ, слћдства су нашегЂ искуства. Тигарђ. Како то ? Л. Ми у животу човеч1емЂ доб1амо често наиватреш'н уверенн пр1*лтел1.ства, пакЂ одма потомт. искусимо да су та уверенл лажна. Тигжрђ. Тако nie кодђ насЂ обичаи. Но дедЂ кажи ми какова понлтЈд имаго лгоди о нами ? Д. Hr.ioBO е noHHTie то, да е тигарЂ дивлК и свирћпо животно. Тиглрђ . А зашто то ? Л. Зато што лгоде раздире и прождире. Тигарђ. Ми опетЂ иста та понатји о вами имамо, ерв ви разтржете и едете животинго, но по кадкадЂ и сами између себе прождирете се, кое кодђ насЂ већв Hie уобичаго, и будући да ми одђ глади, а ви збогЋ вкуса едете, то разумЂ уступа нама первенство иадЂ вами, и тако смо ми манћ свирћпи иего ви. Д окђ смо ми 10штђ тако говорити хтели, узнемири насЂ една гомила лгоди, кол е дошла да тигра види, и тако ме е oh 'I j морао за неко време оставити. Кадћ е тигарЂ натрагЂ дошао преповедш ми е, да му е између они многи лгоди, кои су га гледали, еданЂ особито у очи пао. „То е бмо, roBopio е тигарЂ, чудноватЂ човекЂ, онђ е врло намргођенЂ, и тако е продрзлвиво о моимђ своиствама roeopio, као да е самномЂ одрастао" Л самг, одма по целомЂ onncaHiro cy^io да е то ученЂ човекЂ бно. Тигарђ . УченЂ човекЂ? каква е то сорта лгодш ? Н. Ученћ e човекЂ таи кои е висока знанл прибав1о и кои та свол знанн кнвигама или на другш кои начинЂ лгодима саобштава, да бм какву ползу принео. Тигарђ . Но, то е добро: али одкуда да онаи човекЂ онако слободно н точно опредћли, мон своиства мое место пребиванл, где живимђ и како живимђ ? fl- О нђ е то знанћ чнни ми се изђ кнвига прибав!о.

Тигарђ. А они, кои су те кнвиге написали ? Н. ОпетЂ изђ други кнвига. Тигарђ . Дакле еданЂ одђ другогЂ добмн знанн свое учености, дакле ако е првми лажно казао, онда сви други за нвимђ лажу, то е лепа ученоств, кадЂ се поннтјн изђ друпи riOHHTia саберу, а никаквогЂ увћренл нема! па преко тога примћтш самв л неку гордост^ кодђ ваши ученм лгодЈи, и видт самБ, да они свагда оће да су мудрш и паметнш него други лгоди, за кое се мени чинило да такођерЂ имаго здравми човечји разумЂ; ерЂ еданЂ селнкђ кои е до нћга стоно много е болћ о ствари cy^io. Л. Но међу тимђ опетЂ ученЂ човекЂ остае ученЂ , а простакЂ остае простакЂ. Тигарђ. А будала остае будала кои свого капуноси. Л. Заиста тако е. Будала носн свого капу лудости, докторЂ парадну алБину, онаи иде у домб будала, а оваи се пенћ на катедру: овога напада узбуђенћ, а онога лудило; оваи на све стране удара, а онаи све описуе; будала уобрази себи по кадкадЂ да целимЂ светомЂ влада, а тако и по неки ученш. Тигарђ . И слћдство те будалаштине — како се зове ? Л. 11росвештен1е. Тиг арђ. ЈНта значи та речБ ? Д. Просвештен1е значи, разуму човечЈемЂ дати асна noHHTifl о исгини и ономђ што е добро, да бм човекЂ срећнш бно, но како се види, просвештавати значи, памегБ човечјго сплести н збунити. Неки се лгодн сагозе, и н амећу свон понатјл другнма, пакЂ ко нб ^ овогђ ммшлћнн nie онђ е будала. Тигарђ. Па шга произлази отуда? Н. Гомила списан1'н, у коима свагда еданЂ друголш противуречи безЂ да доказуе, одкуда многи, пунм презирана надму се гордошћу. Наша чувсгва тако се затегну, да жице нашега срца често одскоче, н страстн у храму просвештешл изгребу гадне гласове по дћлу наше душе такођерЂ запалимо миога свћтила тако, да намЂ по кад' кад-b носови погору, а мш ослепимо одђ сниногђ осветлћнн, а по неки гледагоћи у светлостЂ падне у блато. Наша се паметЂ тако углади, да се по некадЂ ни трага одђ исте неопажа, а наша списанш и кнБиге наличе гробннцм нзумрле добродћтелБН, коа се у свету внше никако наћи неможе. Мн е тако живо у кнвигама, и на театрима представимо; да се већЂ никако вмше нетрудимо за оригиналомЂ. Тигарђ. Па ко наивнше чини ту забуну? Л, Учени; то естЂ, гоепода, кои се ученима називаго но не мудри. Тигарђ. Тм нмашЂ право. Дакле на моме путу по Европи, а самБ много учени, али мало мудри, наилаз10. Л. БезЂ с^мнћ. МудрацБ е безЂ гордости, али ученн не; и гди е гордоств, ту су страсти, гди су страсти ту е граница истине и правде. Тигарђ. По твоме описанио мене су многи учени гледали. fl. БезЂ сумнћ. Тигарђ . И ако се неварамЂ, н самв тога човека кои е данасЂ мене сматрао, јоштђ негди видш. Л. То е могуће, може бмти да е онђ путугоћш ученБ1и. Тигарђ . ЗарЂ ваши учени путуго ? — и сђ koiom & намеромЂ? Л. Они путуго дабо51е; но сђ разнимЂ намерама. По природномЂ човечЈемЂ расуђенго могло бн се мнслити, да путуго како бм знана прикупили, да 6 олби лгоди буду