Šumadinka

ранити, тимб више, што и сами лшди, измисливши разне механичне мншоловке, кваре намљ занатљ наиљ. Потоме дакле неможе се нами за зло пршмити, ако ми no кадг кадЂ, крашљомЂ нуждомђ гонћнн, и итице ватамо, и овде или онде, понеку шеву или врабца, за деветљ неволл нрождретн морамо. Дакле, уиме CBiro мачака, н молимљ, да се ово злоупогребленје уклони, а ми кодб нашегЂ права на миру оставимо и утврдимо. PtiuEHie лгод1и. Будући да се и млого лгоди истимђ тимђ начиномљ, као и мачке, оштећаваго, то нена се мачке сђ нБима сагласе и заедно тужбу предаду, паће имћ онда лгоди по захтеванго у едно рћшеше издати. Молва едногЋ Магарца . Будући да у свету све на уобичаенимБ иредрасуђенјама почива, тако и насљ лгоди, као наиглушго животинго. сматраго, премда се по кадкадЂ нађе много глуше животинћ, него што смо ми магарци. Но свет^з радЈе суди по споллшности, и з 6 огђ тога е по нашемЂ простомЂ виканго: и з 6 огђ наши велики уш1*го: иама, име магарацЂ, приденуто, кое толико значи, колико> едно глупо животно. Да е то право предрасуђеше, нсно се тиме доказуе, што има животина кон ни ги дугачке уши имаго, нити као мм вичу, и опетЂ бм имђ то име много болћ него нама приличило; но бадава светЂ се држи подрекла, а ствари слабо испитуе. Ми дакле наипонизше предложенћ подносимо, небили намЂ човечество дозволило, да наше уши подсецамо, и уместо i—а; ха—i. да вичемоЈ ерБ ми имамо достовћрно искусгво , да е понегда, промена имена, или говора врло много ко облагорођенго иаквогЂ животногђ принела. Но какоће велике уши, вечитш знакЂ магарца остати, тако ћемо ми нби лепо уруке лгодји предати, како би се тамо, чрезЂ веште кирурге онима иресадиле ко ш заслужуе носити. У случаго ако не 6w човечество ово предложенћ прјимило, тако 6w мо гли установити авнш скупЂ yiuiro, као што е установлћнЂ нвнш скупЂ природни ствари, и ми добри стоимо, да 6w, кака†природоиспитателБ, на особита одкровенн дошо, и брзо у станго бмо, угледЂ магарећи yiuiro печатати. PiimEHie. Будући се, међу лгодима, много магараца наоди кои никакви уш^го немаго, таио се овимђ ономе, кои велике уши има незабрангое такове подсецати. IHto се тиче тога да се лвнш скупЂ магарећи уш1го нодигне и установи; како то nie предметЂ ФилосоФЈе, него управо принадлежн кђ родословнимЂ древностима свакога рода, гди се оне одсеку, тако се оне тамо, за вечитш стварш споменЂ и задржавати могу. Упризрешго пакЂ преиначенн говора, налази се за наисовћтше, да магарци никако неговоре, epi> ха—i, и, i—а, издае увекЂ нешто, што 6&i човека на велике уши опоменути могло; кое брижлБиво избегавати треба, што има примера дае по некога, кога нћгове велике уши нису издале, нћго†говорЂ одкрјо.

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — У срезу подгорскомЂ гтсавскомЂ и тамнавскомЂ окр. валћвскогЂ ревностнБЈМЂ дћиствЈемЂ Г. бфрема Гавриловића началника исгогђ окруж!а , као и надлежнм срезки началнака поболшана е плата слћдугоћи учителл: каменичкогБ одђ 75. на 85. палежкомЂ и убскомЂ одђ 80на 96. грабовачкомЂ и лбучкомЂ одђ 60. на 70. орашачкомђ, радлћвскомЂ и степанБскомЂ одђ 60. на 65. врелннскомђ одђ 70 на 90. бранковачкомБ одђ 80. на 90. новач-

68

комђ одђ 70. на 84. и рабровичкомЂ одђ 60. на 72 талира На ревности реченм старешина, кои се о напредку вовереногЂ имђ народа и о поболБшанго школа и станн учителБСКогЂ брижлБиво стараго, овммђ нека имђ буде нвно благодарено и признато предЂ целимЂ србствоиЂ. Исто гако и народЈ реченм срезова двна благодарностБ нека буде, што е свое старешине послушао и свои учителл станћ поболБшао. О Боже даи да овомђ добромЂ примћру и друге старешине и народЂ по окруж^ама и срезовнма слћдуго, и слабо станћ учитела поболБшаду. — 23. о. м. приспћли су овде после вБипе годишнћгт. одсуствјн подпоручици 1ов. МарковићЂ н Ранко АлимпићЂ кои су у Берлину воене науке свршили, и кои су у томђ чину последнћ ово време практично у Праискои воисцм служили. ПетарЂ ПротићЂ што е топчиске науке учш, отишао е изђ Берлина на неко време у Белпго и Енглезку да се млогостраше у тои вештини научи.

С Т Р А II Е Н 0 В 0 С Т И. — Одђ како е законЂ печатнћ у Паризу изишао новине неподпадаго више подђ цензуру. — ЦарЂ ФранцЂ приспћо е у Верону гди га е Радецкш са свммђ ОФицирима предсрео. — У Пешти имао е еданЂ трговацЂ у свомђ кавезу папаган, кои е јоштђ одђ 1848. године упамтјо, и непрестано викао: „илћнБ сабатшагЂ" (да живи слобода) , и садЂ непрестано како види изђ полифе жандарме викао е: „илћнЂ сабатшагЂ" (да живи слобода) нолиц !н е опоменула више н ^та да ту бунтовну птицу трговацЂ уклони — и кадЂ Hie учин!о — овм дана полиц1н узела е иступтшдуи загворила. — До свршетка месеца Лнуарјн ческа матица имала e 3694. члена, прошле године више се одђ 500. уписало новм — и у месецу Декемвр^го имала прихода 6898. Фор. ср. сђ таквимЂ великимЂ нриходомЂ, ческа ће кнБижев. ностб бмти скоро подигнута, међу тммб у целои Европи ческе кнБиге наиевтише се продаго. — Иста матица издае сада едно дћло ЧелаковскогЂ кое се зове: „ Философјн Славена у пословицама" — у тои кнбиги има ће преко 14. хил. пословица одђ Славена CBiro езмка, а особито Чеха.

Огласљ. (1) и—з) У Банату у варошицм Саска три штац^е одђ на дунаву лежеће вароши Баз1нша, налазећа се гвоздена фзбрика, кон е одђ скоро прорадила, и врло лепе бронзане еспапе издае, препоручуе се почитаемимЂ ГГ. трговцмма кои бм такове желили, сђ уверенћмЂ да ће купацЂ еспапе исте евтише добмти, него изђ осталБ! места, а врло су малимЂ трошковима издожене, почему се изђ Baeiaina дунавомБ за данЂ у ЗемунЂ може доћи. У молнвасе сваки кои буде радБ кодђ подписаиогЂ обширнје извћститисе. У Београду 2. Фебр. 1852. кал^а трг. кодђ госп. Браће Димитр1 - евићЂ у ЗданЈго. Коста МарковићЂ. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 30% Сребро 24 l /x

У Кнбигошзчатнби Кннжества CPBIe.