Šumadinka
I т У Београду, > Нторник1. 26. Фебруара. UI52«, Ш7МДДНВЕД, 3 ЛИСТЂ 3А ДШЖММВ1% } ШШ&ШЖ Ш M1S«E УчредникЂ и издавател^ Лгобомирљ Н. НенадовикЂ.
Ован иистћ излази Вторннвоат. н Петкоат.. Цена му e годншна бват. завнтка 11. Ч »- а полгод. 7 цв. — са завнткомт. no' цв. на no' год. CHjn.i'b. Ко желн у Веограду да пу се носн кући а не у дуКант. нли у канцеиаргм no цв. на пола год.
Н А Д Е Ж Д bl. Та докле ће о наде:кдо! теб' вероват' игоди; Обчарани са обманомн надимати груди? Ле жарни моћи твое, да nacb прожд ре пламен-b! ОћешЂ јкивотљ да намљ спалишт. као сунце upaMeiib—! 6рт> мм лгоди у неволт.и надп горкои веиемо, И подт. бичемт. кивне злобе, гонћни стенћмо. Кадљ несрећни подт. чекићемт. човект. горко плаче; И онда му обећанн наодиип., све аче. Зарт. намЋ такво само голо тн блаженство справлншљ? Twmt. ли наше рааништ. срце и желћ понавлашт.? Докле ћемо веровати твоти лажнои моћи? Кадт. ће на насљ твога царства весео данакх. доћи? Садт. већт. ћути! — човект. неће гласа да ти чуе! II' обећанго твоме неће онт. срећу да куе! Ти си цигло обмапл[>ива и за ност. наст. вучешт.. И тек-Б онда познамо те кадЂ се нага свучешЂ. Там' кадЂ буде сђ оне стране човекЂ тавна гроба, Гди ужива свака душа раиске весне доба —■ Кодђ онога — изђ хаоса што небо саздао; Кои CTtixie и кругове планетама дао; Кои землго, слине звезде, створи и векове; Кои природе, у иространству потера точкове; Наша жива сва надежда, мм иђои да хитимо! То е права и истина сђ нбомђ да се тћшимо!!! М. Ж.
1! У Т I! И Ч К А II И С М А ff Констанцу 17. Лвг. 1847. год. Ништа hi'e теже човеку него читати она писма. кон су само изђ дугогЂ времена писана. Не бм ти ово нисмо данасЂ писао, али шта ћу кадЂ морамЂ, ербо врућина сатерала ме е у собу, па шта бм болћ умео радити него да ти пишемЂ. Одђ ШаФхаузена пошли смо пешке, но недалеко украи Раине ноћимо у ДисенхоФену, гди смо данасЂ рано сели на паробродт., кои е изђ ШаФхаузена пошао, и весело уз' Раину довезли смо се довде. Раина е свуда бистра и лепа, и на млого места сђ обе стране бмли су лепи предћли. Кздђ смо се увезлн у велико боденско езеро, украи кога ова варошв лежи. онда се токђ и брзина Раине изгуби ■ — кроЗЂ средину овога, као море непрегледаногЂ езера, тече Раина, — по овомђ езеру плове различне лађе. Ово езеро наивеће е у Европи, ако
касписко море неузмемо као езеро; но ни едно море готово нема толико држава око себе колико ово езеро; ерт. све ове околне државе, отимале су се да макарЂ мало нтЛово право доспе до обале овогт. езера. У таласима ове бистре воде састае се петЂ држава •— обала сђ ове стране читавогт. езера, припада Шваицерскои; сђ оне друге стране naisb поделћна е између Виртемберга, Бадена? Баерске и Aycrpie, коа по средством-b ТиролЈе довде допире. Кадт. самт. видјо ово лепо и велико езеро, по коме лађе са платнама тамо амо плове, кадт. самБ преко нћга издалека видш плавеће се брегове, минула ме е желн путованн могђ но острову Ригену, и покраи адрЈнтичноп. мора. Ова е варошЋ лепа, али Hie лгодма напунћна као вароши по Германш — негда у овои вароши живило е преко 40. хилада душа, а сада елабо што вмше има одт. 5. хилнда. Између знаменитости кое путницима излазе предЂ очи, то е наизнаменит1е, што е ХусЂ, родомт. чехЂ, првми реФорматорЂ вћре, овде осуђенЋ и спалћнЂ. Онћ е прокрчјо путЂ Лутеру, коме е после дћло за рукомт. испало. Има лепа црква у готичномђ штилу кон е 800. година стара, изђ нутра украшена <з лепо, и место гди е ХусЂ стаио, кадт. су га повели да спале јоште показуго путницнма —■ на еднои страни цркве има една округла капела, у isoioS е иаправлћнЂ Христо†гробЂ исто онако као ihto кажу да е у брусалиму. На главномт. сабору 1315. године, бмло е преко 100. хил. странаца — међу коима е 3. хиллде доктора прапа, 30. кардинала, 4. патр|'нрха , 20. митрополига, и 150. владика бмло! — Показали су намЂ столице на коима су при томђ сабору царт. и папа седили. И осимђ библ1*е Хусове виднли смо шштђ гди кое спомене кои су одђ ићга заостали, и кои се као светини чуваго* Исто тако поодили смо и гледали и ону кућу гди е ХусЋ бмо уваћенЋ, и оно место гди е бмо спалћнЂ. Овде самБ ммслш ово писмо свршити; ерЂ самЂ бмо почео спремати се да пођемо далћ, но садЂ по. чемт. сам^ се предоммслт да останемЂ и данасЂ и сутра овде, могу се смтђ овога леногЋ езера иагледати, и могу ти дугачко писмо написати. И врло сзмб задоволннћ што самБ се peiuio да останемЂ, сво остало друшство већЂ самБ изпратт, кои су се уЦирихт. нешке кренули, а а и шштђ двоица остали смо овде, н самБ наивише остао овде iuto самБ радЂ да ти ово писмо довршимђ , а она двоица остали су што имаго родбине. 11a ћемо одавде кренути се на ношти, тако, како ћемо наше друшство у Винтертуру, или у Цнриху стићи. Истина, возећи се у колима нећу се онако провеселити и онолико видити, колико они што су данасЂ пешке отишли, али и-