Šumadinka

JV? 21, у Београдт, у Вторникг, 11. Марта. 1SI52. шумдданвд, ЛИСТЂ ЗА жш&®жа®ж®®та 3 шш ж@»@отм с

Учредникт> и издавателв ЛибомирЂ fl. Непадовик%.

Ован листђ нзлази ВторннкомЋ и Петкомт». Цена му e годишнн безт» завнтка 14. цв. а полгод, 7 цв. са завнтко *т?> fio цв . на по год. скупл&. Ко жели у Веограду да му се носн кућн а не у дућант» нлн у канцеларЈго по цв. на пола год.

С Р Е ћ А. Гди е та срећа, што с' довека трагни, Да човеку зкивотђ привременми бла:ки IIIto обриче млого, а ништа недае, Бези топлоте сае. вли у златЈ, и силномђ богатству? Ил' у спокоистку и у сиромашству ? Ил' е у слави на овоме свету? Кадг> се венди плету. Шта е то срећа — код мами лгоде, Да сви за нвоме тако Јкелвно уде ■—■ Да сви за нт.оме еднако уздишу, И о нбои сви пишу. Може л' та срећа — што се тако зове Из лк )Д1и створити лшде нове? НгЈоБе гадне подчинити страсти, Подђ ума области. Moate л' та срећа пронаћи краи жела. Иретворит' мшсли лшдске изђ темелн, Може л' човеку будућности клете, Да на добро сплете? Ако то срећи у области nie Онда право има што с' одтз лтдш rspie. И што се нигда, достигнути неда Ономђ ко е гледа.

II У Т Н Н Ч К А !1 И С М А (Продужешв.) ШваицерацЂ хтео е иепрестано говорити, кола иаша затутнћ преко едногЂ дугачкогЂ моста, и една лепа и бистра река шуштила е исподђ насЂ. „Како се зове ова река?" упмтамЂ-га а, и промолимЂ главу кроЗЂ прозорти да бм реку и околиие болћ видт — „то е иалвда МургЂ" одговори ми онђ —х „и садЂ ћемо доћи у ФрауенФелдЂ" „има ли што годђ знаменито у тои вароши да видимо ?" упмта га Захорскш — „слабо што има, што бм могло путника зауставити — то е мала варошЂ, нема ии две хилл Д е ДУ ша но ипакЂ главно е место овога кантона. И ово окруипе Шваицерске зове се Тургау. У ФрауенФелду могли бм поодити, еданЂ старми дворацЂ на брду, кои е јоштђ пре 800. годипа правлКнЂ; овуда онда владали су граФОви КибургЂ, и онда у самомЂ овомђ окружјш бмло е вмше одђ 112. барона, кои ништа нису радили, него измишлнвали како ће моћи вмше новаца на рачунЂ CBoiR

поданика потрошити — такови птица и данасЂ има у вашимђ землама." „П се ипакЂ поносимђ " рекне Захорстпи „да вамћ могу иазати, да е и мол мати, одђ едне старе и чувене полвске гроФОвске породице." ШваицерацЂ се опегЂ насмее — и почне му говорити : „у стара времена то е иешто важило и кодђ насЂ, али сада кодђ насЂ почитуш се и уважаваш лшди само по добримЂ дћлима, rio иамеги и поштсиш — бмти граФЂ или бароиЂ, то е тежни бмти нешто вмше него човеКЂ, но тежећи тимђ путемЂ да се узвиси, човекЂ пада ! оштђ у већу нискоћу. бданЂ шваицерскЈи посланикЂ, пре некогв времена, бмо е представлћнЂ министеру енглезкомт., кои га измеђ' осталогЂ запмта: одђ кое е ФамилЈе рођенЂ? онђ му одтовори: да е рођенЂ одђ отца и маике." — Ио кадЂ га министерЂ запмта: ели благороданЂ и племићЂ? одгоaopio му е онђ сс свимђ шваицерски: „наравно да самв благороданЂ, ако су АдамЂ и Ева благородни, ербо и самв одђ нбјовогђ колена." II онда гомђ министеру приповеди едну причу , о Koiofi самг> а увћренЂ да е истина —■ „има" вели „ у Шна нш изподђ Иирииеа едно село, у коме и данЂ данасЂ чуваш едно илеме магараца, и суевћрни ШпанЂОлци одђ толико стотина година, cii наивећомЂ бригомЂ и трошкомЂ иазе да се небм утрло, ерЂ приповедаго, да они ироизлазе одђ оногђ магарца, на комђ е светми ПетарЂ дошао у Римђ" сђ овомђ приповедкомЂ, посрамјо е нашЂ посланикЂ, енглезкогЂ министера, и показао му, да е магарацЂ магарацЂ, макарЂ имао и златанЂ покровацЂ. а вама приповедамЂ само оно што е нашЂ носланикЂ причао енглезкомЂ минисгру" рекне ШааицерацЂ и увати ЗахорскогЂ прЈнтелЂСки за руке — „ио вм немои^е поммслити да ce то што годђ на васЂ односи, п у вама свимђ троици почитуемЂ младе путнике, кои путуш •— не по Шваицерскои — него по тамнимЂ предћлима cnoin ммсли, и како гди виде koio звезду, онн се тргну, и немаре за нћну светлостЂ, само с6огћ тога iiito се бое да се неожегу — путуите мои млади пр!ателЂи срећно! и да 6 огђ да, да на вашемЂ небу видите вмше звезда, али сунце? оно е i о i итЂ далеко одђ взсђ. Кодђ вамЂ коса постане бела и саина, онда ћете имати сталне ммсли о овоме свегу. Бм сте млади, и текЂ сада ступате у оваи свстђ, вм ће те у нћму itafin млого коешта, чему ћете се зачудити." Захорски бмо е увређенЂ . али nie знао како ће се бранити, epi> морао 6 бј иаипре доказати , да су магарци пиринеиски нешто више него остали магарци, па тект. после. да доказуе да су граФови и племићи већегЂ достоинства у човечеству, него другш лшди. — Онт> е 6 бго напраситЂ, и боно самБ се, да непређемо у свађу — зато