Šumadinka

Ж 82

гурнемћ га рукоив да ћути — и н брже болћ окренемЋ разговорЂ на друге предмете — у томе и нашт> кочјншћ осврне се и запита наст,: „предв кого гостшницу оћете да станемБ?" Ми погледамо у Шваицерца, и онђ каже k04i}uny: ,,кодђ лафа." У ФрауенФелду неостанемо дуго •— после по сата станла су друга кола са одморнммљ ком.ма, пред^ нашомЋ гостилницомђ , ми смо већљ бмли свршили наша ела, и после тога за неколико минута, бмли смо далеко изванЂ вароши • — кадЂ е човекв смтђ , нћму се више дрема , него што му ce говори, а особито кадЂ се гди код чаша Bina или пива прекрене, а притомЂ кадЂ е човекЂ старЂ — сви се ућутимо и нашЂ старми ШваицерацЂ наслони се и после краткогЂ дремана сладко заспи. „Непробудјо се до Цириха да богда!" рекне Захорскш, и наслонисе и онђ да спава — и л самг. иа то бмо склонћнЂ — а нашв треhifi ДРугЂ спавао е у велике. Ирућина и лголлнћ кола учинили су те смо дуже спавали, него што смо се надали. КадЂ се кои пробуди, па види да други спаваго, онда и онђ на ново заспи, и тако сви редомЂ, еданЂ на другогљ гледећи, не бм се нигда ни пробудили. После дугогЂ времена, и н се пробудимЂ, протремЂ добро очи, и видимђ да кола стое, око мене сви су троица спавали, отворимв кола и изађемЂ на полћ — кадт> тамо имамЂ шта видити • —• кочЈншђ, когђ cmo напоили да добро вози, и да Ђ^темЂ свира намЂ у трумбету поштанску — и онђ пуштЈо узде, npeBio се преко седишта; и сђ луломЂ у зубима спава, а сва четири кона, за едно сђ колима, изашли далеко сђ пута па у еднои нђиви чупаго пшеницу, и мало по мало далћ вуку. Мени то буде врло смешно. И нигда нисам!, бмо енглезке ћуди, неги тада. Кадтз видимђ то, а н полако уђемЂ у кола, затворимЂ врата, наслоиимЂ се, и опетЂ сладко заспимЂ. — И кадт, се пробудимЂ — мнсл1'о самг, да самБ све то санно; ербо кола су ишла далћ, и кочјишђ ropio е конћ у наивећемЂ трку, да бм тиме преспавано време надокнад!о —• дођемо у ВинтертурЂ, та е варопш лепша и већа одђ ФрауенФелда, али ни смо остали ни мало, врЂ смо платили бмли сви пошту до Цириха, па нисмо ради бмли да изостанемо, и тежили смо да се што пре великимЂ бреговима прикучимо. Одђ ФрауенФелда до Вантертура, нисмо се готово ни о чемЂ разговарали. НашЂ ШваицерацЂ снавао е или дремао, а ми кадЂ смо и будни били, гледали смо лепе предћле. и преи:ивали смо оно што намЂ е Шваицерацг. roBopio^ Недалеко одт, Винтертура почне намт> ШваицерацЂ опетЂ предиковати. Л самЂ pa^ie имао гледати према себи лепе предћле, а притомЂ и наше ђачко друшство да не бм нрошли, ерв смо рекли, ако ш стигнемо да изађемо, и сђ НБима заедно таи малми просторч, до Цириха пешке да лређемо. Зато изађемв, и седнемЂ поредЂ постилЈона на полћ, одакле самБ могао све околице прегледати. Нигда чини ми се лепшегЂ погледа нисамв уживао, него ту — брегови и шуме, нБиве, и ливаде — по гди кое село на лево и на десно виђало е се — по гди кое стадо оваца са своимђ пастирима— велике шваицерске кра. ве ишле су тамо амо — девоике, жене и момчадв ишли су по своимђ пол!»скимђ пословима, свирке и песме разлегале су се по свнмђ краевима, веселћ и задоволЂСтво на свакомЂ лицу могао е путникЂ читати — при tomtj , да бм оваи предћлЂ превазишао са свимђ лгодско уобрагкеHie — кадЂ изађемо на брегЂ — покаже намЂ се у долини лепо цирихско езеро, око нћга бмле су зелене руди-

не, по нћму виђали су се пароброди, и млоге лађе у далђини са своимђ разапетимЂ платнама •— иза малм зеленм брежчића — подижу ce седи алпи, кои су своимђ снежнимђ вровима, надмашили облаке — око езера бмле су свуда готово разсћнне лепе увеселителне куће, са свонмђ воћницмма — вшогради сђ ове стране покрили су цело брдо. — Да сто 04iro имашЂ, хнлиду година да стоишђ на ономђ брегу више Цириха, не бм се могао смтђ нагледати красоте. И ако бм игда пожелЈо вћчноств живота, а бм га само пожелт у овомђ лепомЂ предћлу. Овде е природа показала свого наивећу вештину — „полако!" рекнемЂ кочјншу — ,,полако! да се нагледамЂ ове ваше лепе землћ." — Ko^iaim, заустави конћ, да иду полако — и почне се смеити. ,,А шта ти е те се смеешЂ будало?" рекнемЂ му и лготито ; ерЂ самБ ммсл1 *о да се онђ смее мени, што самв тако желЂно гледао на све стране. „СмеемЂ се" рекне ми онђ ,.како сте ви путници чудновати лгоди — и гди годђ дођете, кажете да е лепа земли — вн имате савршено право што кажеге да е Шв аицерска лепа, али она nie никоме тако лепа као мени, вм налазите нћну лепоту, само у брдима и езерима. и што можете у средЂ лета, на брегу Фурхи или Гримзлу наћи снега, али она бм мени бнла лепа, и да нигди нема брега у нбои . Она е мени лепа само сђ нћнимЂ човечнммђ законима. Видите, а овако служимЂ има седамЂ година — и ире две године, оставимЂ, Шваицерску и пођемЂ, ne6bi ли гди болћга леба нашао, и да видимб кака†е таи осталми светЂ-—-дођемЂ у AycTpiro, и у Тиролш, будемЂ опетЂ кодђ поште кочЈдшђ . Болго плату доб1емЂ него овде, но нисамЂ остао ни два месеца — трефи ми се едном -б те самљ Boeio едногЂ Maiopa, и што иисамБ у еднои вароши, гди е бмло млого лгодш предЂ нђим !, гологлавЂ, него подђ капомЂ стаао, обале ме, те ти мени одцепе 23. или 24. штапа, и л одма, оставимЂ Тиролску, пошту и све мое ствари, па утечемЂ опегЂ у Шваицерску, и текЂ кад -б сзмб дошао на шваицерску землго, метуо самБ геапу на главу, клекао самБ. rp.iio и -iro6io ову землго, и заклео се, да е нигда више оставити нећу, и да ћу у нбои умрети. Ето господине — и THpo.iia има исте овакве предћле, исте овакве брегове, и на нБима снегове —• али што се мене тиче, л нећу нигда рећи, да е она лепа землл. Наравпа стварБ за васт- богате путнике^ све су землћ лепе, свуда васЂ добро дочекуго, свуда вамЂ е кђ свачему пут -б отворенЂ •— редко коа уредба односи се на васЂ, млого вамЂ се кроЗЂ прсти гледи — треба бмти сирома, па онда познати кое су уредбе за човека створене — а докђ нисамБ знао да има гдн годђ лгодји , кои се за казнБ батинама туку, а и данЂ данасЂ несмемт, овде никомђ казати да су ме тукли; млоги не бм ми веровали, а млоги бм ме презирали. Кодђ насЂ нема батина. Кодђ насЂ човекЂ се казми човечно. Зашто бм сбогЂ кривице едногЂ човека, дирали у достоинство целогЂ човечанства.' ! Л извадимЂ 10. бацено (шваицерски новци.) и дамЂ му, само да ћути, ерЂ одђ те ФилософЈе л самБ изђ кола одђ оногђ Шваицерца бмо утекао — и ту самБ Mbic ^io да ћу мирно уживати ову красоту природе. А онђ ми се тужи како е извукао 23 — или 24. батине •— и тако е бмо невештЂ у батинама, да неможе да потреФи да нити е 6 б 1 ЛО 23. ни 24. него морало е бмти 25. Сви смо се ближе спуштали Цириху, кои е по врЂ езера, као венацЂ лежао. На еданпутЂ сђ десне стране дигне ce радостна вика- У еднои ладовини, поредЂ пута —- бмло е цело наше Хаиделбергско ђачко друшство.