Šumadinka

27. У Београду, у ВторникЂ 4. Априла. 1852. > ШУМАДИНКА, ^ ЛИСТЂ 3 А ж»жжж®ш®ет$>9 ђ&шжшт ж шшттм а УчредникЋ и издавателв Лгобомирт. П. Ненадовићт..

Ован лнстђ нзлазн Вторникомт* н ПеткоиЂ. Цена му e годншна безт» завнтка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завнткомЂ по цв. на по год» скупл^. Ко жели у Београду да му се носи кућн а не у дућант* клн у канцелар^го по цв. на пола год.

ПУТНИЧКА ПИСМА (Продужен1в.) БрегЋ Риги Bncoiib е преко 5500 стопа одђ иорскогЂ корита. НћговЂ врт> зове се КулмЂ, гди има една велика гостилница, гди се могу сместити и преноћити више одт> 150 путника — но кадЂ смо јш дошли бмло е веће све пуно, и мм поитамо низђ брдо да би у другомЂ гостилнику уграбили преноћиште. Мало нешто више одђ четврги сата дошли смо у другу гост!оницу што се зове ШтаФелЂ, гди насЂ е вмше одђ 60 путника заедно бмло. О симђ те две куће немогке се нигди више на томђ брегу ноћити. Онако уморни сели смо за пуне и окићене астале, и кодђ лепе вечере и гди кое чаше ФранцускогЂ вша, заборавимо брзо на лепми залазакЂ сунца. •— Та е вечера исто тако весела и лепа бшла, као што е залазакЂ сунца романтичанЂ бмо. Путници бшлн су помешани, различни народи, изђ целогЂ света, различни езици, врева и лупканћ танЂира и чаша, транло е до неко доба ноћи. Млоги су отишли раше да спаваш — но хаидел= бергски ђаци, у свачему први, ту су последнви устали иза астала. Mu се разделимо по собама, гди смо имали лепе и чисте постелћ — кућа е готово сва дрвена, и боали смо се сву ноћЂ да се незапали, ни еданЂ не 6ti се могли избавити, ерЂ смо тако високо собе имали. Сутра данЂ пре излазка сунца на едно по сата, слуге одђ гостилнице, и наше вође зашли су и све насЂ избудили. Мм се одма обучемо, и поитамо на брегЂ гди смо прошлогђ вечера бмли, да дочекамо излазакЂ сунца. Да нису сђ нама вође ишле и неколико запалћни буктини носили, не бм могли потреФити да изађемо на брегЂ, тако е густа магла бмла — и могли смо маглу рукомЂ уватити и опипати. КадЂ се попенћмо на КулмЂ (врЂ брега) нађемо 10штђ двоиномђ толико путника, гди у ономђ oблаку стое, и чекаго да виде излазакЂ сунца. И смешно е бмло видити — гди млоги, пореДЂ свега тога што е магла бмла; и што сунце шштђ Hie се почело ни помолати; — отворили дурбилћ, па гледе у маглу. Мало по мало магле нестане, и више насЂ видимо чисто небо са звездама, савЂ предћлЂ ниЈке насЂ са своимђ езерима бмо е таманЂ, и ништа се Hie могло едно одђ другогЂ разликовати. Више одђ 300 путника бмло е — и сви су гледали кђ истоку, 5 сат!и бмло е прошло, и на истоку почну се звезде една поедна топити, и бледа прва слиноћа на небу, за румени се, и увћри насЂ да е близу сунце; кое се после неколико минута преко брега извалн, и све насЂ, и савЂ просторЂ око насЂ ocia. Са cBiro крае-

ва света ту насЂ е бмло, и при излазку сунца, свакш е своимђ матернБнмЂ езмкомт, израигавао свое чуденћ, несматрамћи да л' ra ко годђ разуме. — И кратка врева измешана одђ различнм езмка транла е само пеколико тренутака — после тога сви се ућуте — и свакш крозЂ очи разговарао се са своимђ чуствама, свакш е повраTio се у себе, н погледЂ бмо е толмачЂ души и срцу ове нигда доволбно не изтолконане кнвиге, природе. — Наисмеште е бмло видитн оне путнике, кои су кратковидни и кои немогу ни два корака далеко предЂ собомв стварв какву разпознати, и кои ипакЂ гледе са удивлешемЂ предЂ со 6 омђ прузкенми просторЂ одђ 50—60 милл; међу нЂима е бмо и проФесорЂ Мишелћ, кои треба двое наочари кадЂ оће што да чита, и кои е ипакЂ као што намЂ после кагке наброло 18. езера по долипама, и бреговима, и кое ништа друго nie бмло , него мали облаци, и у долинама c6ieHa и разкомадана магла, кое се све белило исто као вида, и кое е онђ у место езера све побродо и у свои дневникЂ записао. — Са висине тога брега мм нисмо дуго уЈкивали те лепе околине — ерЂ после излазка сунца nie дуго трапло, а магла дође и целу ту красоту, сва брда и долине, све варошице и езера прогута и у свои непрозрачнми скутЂ завје. А и пре тога редко смо кои тренутакЂ уграбили, да цео просторв у еданпутЂ еднммЂ погледомЂ прегледамо; ербо малн облаци изподђ наст> летилису, и едне предћле закланнли, а друге опетЂ су намЂ одкривали — облаци су изподђ насЂ тако брзо ишли, да намЂ е се чинило да нашЂ брегЂ на комђ стоимо иде, и млоги су осетили несвестЂ, и морали су после дужегЂ гледанл загкмурити и лећи на землго, и онда све се око нви окрећало као да су шлни. Кадт> обузму облаци и магла и врЂ брега на комђ смо стапли, и кадЂ сунце, кое е мало пре онако весело изашло, почне се мало по мало сђ магломЂ борећи се изчезавати, и кадЂ намЂ каа;у кои су вешти овнмђ краевима, да ћемо бадава чекати да се магла разиђе ■— онда ми поитамо опетЂ у нашу гостилницу, гди смо ноћили —■ и сви путници, разиђу се на свое квартире— • докђ смо дошли до гостилнице бмле су намЂ горнћ алЂине мокре; такова е густа магла бмла. — Прилично смо озебли, и млоги одђ наст> легнемо иа ново, у кревете кои шштђ нису се бмли оладили, и тако одспавамо зору. Пре негЂ што сам£, почео путовати по Шваицерскои а самБ MMC.iio да путованћ страота скупо стои, али сада в 1Д имђ да ништа nie ни у пола онако скупо као што саш, ммслго . О снмђ за раиу и преноћишта, нема се зашто друго да новци троше, — а потребе као рана и квартири свуда су евтише него у Германш, и када бм имао