Šumadinka

iiV 1(И5 \<£s~

постоано ирихода само nerb Форинти сребра на дан!,, л 6w цсиогђ могђ гкивота могао овако комотно путовати, и да нигди у едномЂ месту две ноћи н«ноћимг>. Само еданЂ примћрљ евтиноће да ти наведемЂ. па no томе можешЂ судити о осталомЂ трошку — — пре нег' што смо сђ брега пошли сели смо да доручкуемо или што но просвећени Срби кажу да Фруштукуемо. Таи доручакЂ 6bio е онакавЂ, кои бм у средЂ едне европске велике вароши, наивећои господи могао бшти поднешенЂ. Посуђе e сво сребрно, и у лепимЂ порцуланскимљ ибрицима сталла е каФа и млеко. све едно до другогЂ преко читавогЂ астала, шећерЂ e такође стаио редомЂ, и CBaitiK е узимао, сипао доливао, умакао, шта е хтео и колико е хтео — ту се Hie давало на комадиће шећера и леба, ни на nopnie каФе и млека, него колико можешЂ поести — далћ осимђ каФе и млека, бмло е едно десетЂ таиЂира пуни белогтс лепогЂ меда — бутерЂ и шиаицеpci;ifi сирЂ нећу ти ни споминfiTn, ерЂ то никако се са астала и недиже — и шштђ еДанЂ чудноватЂ обичаи при елЈ има, за когђ ни с&мђ зиао, докђ у Шваицерску нисамг, дошао, а то е што одсеку одђ великогЂ шваицерскогЂ сира дебелу кришку, па оида по тои кришки намажу бутеромЂ, па нотоме бу- i теру опетЂ помажу меДОмЂ, па онда то загризати, или на мале комадиће сећи па ести, иеизказано е сладко. И што нигда нисамЂ могао поммслити да се буте |)ђ и медЂ могу сложити и заедно ести, то сада самт. се, самЂ со 6 омђ yni,pio, ербо ништа pa^ie неедемЂ него то трое заедноТо самљ ти н поброло само она ела кон еамв и радо ео, а за дрзта као за шунке, за нржена и ровита нн, за биитеке нисаМЂ хтео ни споминнти, чега е такође , и млоге друге ђакоше за доста бмло, и cuauiK е бирао шта му е срце желило, ео е колико e могао — ми смо читавЂ сатЂ седили за асталомЂ и ели — кадЂ пођемо на велико наше чудо за таи ФруштукЂ нисмо више платили одђ едногђ Франиа (ни пуни 5 гроша.) — толико обично наплаћуе се доручакЂ по целои Шваицерскои, па или поео млого као ЕнглезЂ или мало као ХолаидезЂ, еданЂ ти е рачунЂ. СадЂ — кадЂ си ме узбрдо npaTio са читанћмЂ, докђ самЂ се на таи брепз попео; треба да ме нратишЂ и докђ сиђемЂ низбрдо — природна е стварЂ да ћемо брже низбрдо саћи, него што смо се попели. Mu смо одма после доручка пошли, рано е кннтђ бмло, и онима, кои су у долини и за тога брега, гекЂ се онда сунце рађало — мм нисмо слазили ла ону страну и; онимђ истимђ путемЂ, коимђ смо се попели, него са i свимђ на другу против-положену страну •—- магла е се ■ бмла већЂ ночела дизати, и за кратко време изађемо изђ облака иа чистину, и пидимо предЂ собомЂ лепо езеро луцернско и ЛуцернЋ и све околине. ■— Таи брегЂ има млого траве за пашу, и на н1.му пасе обично цело лето преко две хилнде крава и волова, кои ка едно са чобанима чнтаво лето неслазе доле, него у своимђ колебама живе, и музу млеко и праве сирЂ — време се бмло отоплило, и готренЂи ладнми воздухЂ ублалио се зракомЂ сунца. Мм смо весело слазили — све е око насЂ, бмло будно, и све е ишло на свои посао — краве разс!.нне но читавомЂ брегу насле су, и на свакои куцкивало е звонце са различниммЂ гласовима, пастири дови. кивали су се на nr.ioue невине забаве; по гдикол птица сђ ниже naci. пробала е свон крила и свои гласЂ — но гди кое несташно нре скакало е по прлгоши; девоике н жене чисто обучоие иролетале су као срне мимо насЂ и по-

редЂ насЂ, и носиле су каблове да музу краве — пастири су певали своимђ особитимЂ шваицерскимЂ гласомЂ, и нђшвђ гласЂ слагао се са риканТ .мђ нензброенм крава. и са звонцетима — све то заедно саглашавало се, и чинило е едну такву хармонпо, какову човекЋ неможе саннти — слађе музике за мене Hie имао БечЂ, Прагв ии БерлинЂ — све е то непало, и све е певагоћи свои посао радило — и кадЂ човекЂ помисли, да ове срећне сироте богатствомЂ, а богаташи задоволБствомЂ, проводе свако готро тако певагоћи; кадЂ помисли, да све бриге нђЈовогђ целогЂ живота, кадЂ бм се скупиле и метуле на м1.ри.10, бмле бм лакше и манћ, него бриге одђ едногЂ дана, кралн ФранцускогЋ или кога другогв; кадт> човекЂ помисли да е и таи алпискји пастирт., после свогђ ручка на зеленои трави према сунцу, исто онако ситђ као богатми Ротшилдђ кадт. устане иза свогђ сваке разкопш пуногЂ астала, гди човекЂ чимђ седне насити се већЂ очима — кадЂ помисли човекЂ да исто тако наибогатш човекЂ еде са едномЂ кашикомЂ као и оваи простми пастирЂ —- кадЋ номб1сли човекЂ све то, могао бм се преварити, да остави вароши, да се одрече свега, па да узме настирскш штзпђ и овуда певагоћн, да проведе свои јкивотћ — али кадЋ човекЂ опетЂ помисли, да и та сама помисао, и сви степени и станн човечје среће, и несреће, радости и жалости, спокоиства и бриге, богатства и сиромашства ниеу ништа. — И све што си у целомЂ свомђ животу изкусЈо, вид10, читао или чуо — све то или сабрао илн одузео, или умложт или разде.ио, увекЂ и у свако доба бм ће ти производЂ велнко ншита^ само ако будешЂ попео твое ммсли на ону точку, сђ кое можешЂ надмапЈити све ове ствари, кое само за обичне, лгоде суштествуго. Славими филозофђ Гробв, наивећш е темелћ те ФилозоФичне системе: — кадћ и то сћ те друге стране помисли, онда остае при ономе при чему се нашао — живи у ономђ станго у комћ се нашао. Идући низђ брдо одмарали смо се више пута, и што смо ниЈке слазили, све е већа врућина настанла — и тако за три сата сађемо на дно брега — на десну страну увратимо се те видимо селце КиснахтЂ гди е жи!по ГеслерЂ, онаи даиа шваицерске, кога е недалеко одатле, на едномЂ узаномЂ путу Телт. своЈомћ стреломЂ y6io. llo томђ пошто смо крозЂ еданЋ камени сводђ као крозЋ каniro прошли, дођемо на Луцернско езеро у селце ВегисЂ—• ту смо причекали паробродЂ ( дзмшифђ) кои е изђ Флиелна ишао, и сђ конмћ дош.ш смо овде у Луцернт,, одкле ти ово дугачко писмо пишемЂ. 1ошгђ само неколико речи оЛуцерну да рекнемт>, па ћу онда заврншти ово мое безкраино писмо. —• ЛуцериЋ е прилично велика и стара варошЂ — има око 9 хил. душа; лежи на дну езера, крозЂ , кога река Рзисђ тече , и изтичући изђ езера, дели варошЂ на две поле •— преко те реке има више мостова, одђ кои еданЂ е лреко хиллду стона дугачакЂ бмо, и то све бмлн су сасвимЋ дрвени, и одозго покривени — изнутра били су моловани светци и шлова мученјл, кое за гледанћ nie npifnno ни лепо. Ова е варошг. са свимћ католична — и ЛуцернЂ то е глава езунта у Шваицерскои. :Овде седи н еданЂ лапинЂ намћстннкЂ коисе обично зо- ве унцутјусЂ или нунц!уст>. — И то ти морамЂ напомену. ти, да е сада овуда између кантона прилично велшпи раз , дорЂ, и то све с 6 огђ езуита, и одавде е све то изишло i — и овде e hgi'obo гнбиздо . Мм се чуиамо и пазимо на > све шта говоримо; ербо као што се говори неће нроћи ■ ни десетЂ дана, па ће букнути међусобни рагЂ с 6 огђ та-