Šumadinka

|.'w-

сами селаци носе оболдисанв наочаре, и при свон овои предосторожности обнчна е стварв, да лгодш радне класе, кадЂ остаре, ослепе, као годт. што у старости овде кодђ насв остан) безљ зуба. Али и то млого ириноси кђ изгубленм вида, што се сузе, кое ладноћа на очи натнруе еирзаваго. У томђ случаго улазе у наиближу кућу и у соби близу врата стое дотле , докле се сузе неодкраве. Оваке посКте бмваго више пута обданг., и никомг. и непада на наметв, да се з 6 огђ тога лготи. IoiuTib е обичша сгварх> да се нос% смрзне, ако Hie когодђ упознатЂ сђ чувствомЂ ^при такомЂ случаго. Али ко насЂ нрвни сретне, познае одма по плаветникастои бои, и онда смо уверени, да ће намЂ у пролазку лгобовно рећи: „Братушко, вашћ носђ !" При овакимЂ случаима ништа друго нетреба чинити, него узети едну шаку снега и носђ добро истрлати. КадЂ 'се овакова помоћв умини нешкоди смрзаванћ носа и оч1го, но кадЂ се то изостави, онда се текЂ рђава слћдства показуго. Зато се могу наћи у Русш немало лгодШ, кои су губиткомЂ носа страшно нагрђени. И опетЂ се у Pycin зими наивише путуе, и то и данго и ноћу, ерЂ су путови лети са свимђ рђави. Сђ добромЂ рогоашномЂ начини селнкЂ малу собицу одђ свои саоница, и у томђ маломЂ простору yeie се сђ кожномђ алБиномЂ, па седи и при наивећои зими са свимћ угодно и спокоино. Чудновато е, да у Русш бмва ича зима кђ восгоку, него кђ ећверу. ПетербургЂ лежи 5 степени сћверн!*е, него КазанЂ и опетЂ е зима у Петрбургу млого бла;i;ifl, него у Казану, гди текЂ око конца ман обработаваго нолн. А 10штђ у источн!имђ предКлима бмва све то већа зима. Охоцкђ лежи сђ ПетербургомЂ скоро иа равномЂ степену сћверно, али и самЂ РусЂ грози се одђ страшне зиме у Охоцку; руски чиновницн добиваго тамо већш чинђ , већу пиату и дозволенћ, да се после 3 године опетЂ могу повратити. Само име Камчатка мрзне човека и производи грозу, па опетЂ тамошнћ петропавловско пристанишге не лежи сћверше, него Дрезда, АмстердамЂ и Лондонђ . УзрокЂ велике зиме у среднвои Аз1и лежи у великомЂ удалћшго одђ мора , ззтимђ у солннои землви, гди бмлћ слабо расти; но наиглавнји е узрокЂ узвишенћ землћ одђ запада кђ востоку.

СТРАНЕ новоети. ;— Изђ Берлина: едне берлинске новине причаго слћдугоћу препредену шпекулац^го, кого су арендатори игранл у Хомбургу Браћа Бланки начинили. Кажу, да су они чувеномЂ Франц. списателго Александру Дими 75.000 Фр. понудили, само да напише еданљ романЂ у еданаистЂ части, кои ће о Хомбургу приповедати и кои да се чрезЂ три године свагда у пролеће печата, како 6w странцм овомђ новосћу намамлћни за време купанн у ХомбургЂ дошли. Дима е примш понуду, и осимђ речени Г5.000 Фр. начин!о е уговорЂ сђ нћговимЂ издателћмЂ, да му плати 200.000 франкш. — Бечке новине ивллго да ће pyci«ifi царЂ Никола доћи 15. Ман у ФранкФуртЂ, гди се такође већЂ почео спремати ввартирЂ за нћга.

— Са ФранцускогЂ конзулата у Tpiec ry ови су дана, са грба]избрисане речи: „Слобода, еднакоств и братство ", и место тога метутЂ е новђ грбЂ са царскимЂ орломЂ. — У Бечу већЂ се куго нови цванцигери и талири са образомЂ младоп, цара Франца. и овм ће дана почети се и дукати ковати. —• бдаиЂ землћдћлацЂ изђ КанЂиже представш е писмено друштву земл Кдћл!«, да е дуговременимЂ искуствомЂ пронашао средство противу кромпирне болести, и иште 10 хил. Фор. па да каже. — Изђ Лондона: На питанћ едно Лорда Бомонта, шта ће се радити сђ бегунцима, одговорт е ГраФЂ Малмесбури, да ће сви бегунци енглезко гостолгобЈе уживати донде, докле своимђ поведенЈемЂ не заслуже да га изгубе. — Изђ Загреба: у Пенцани дођу око 1 сатЂ ноћи аидуци и продру у кућу некогЂ Жарковића, разцепе нћговои матери главу, пресеку нћговои жени грклннЂ, ране и кћерв и утеку са 500 Фор. у цванцикама. — Изђ Париза: Француска журналистика изгубила е млого сђ новимђ станћмЂ стварји. Велике новине ове главне вароши изгубиле су пету частв нбиови пренумеранта. Само ЖурналЂ де Деба задржао е старми брои пренумеранта т. е. 14.000 конституцтнелЂ има 28.000 СћклЂ 23.000. Преса 16.000. Пеи 12—13.000. ЕстаФвтЂ 12.000. Асамбле НацшналЂ 9.000. .Уш'онђ 5.000. — Изђ Штутгарта 4. Агхр. п. р. овдашнвји е дворЂ врло снино дочекао оба велика кинза Pycie. Одма после представленјл, посћтила су оба принца све чланове кралћвске ФамилЈе. ДанасЂ е у двору даванЂ ручакЂ за 60 лица, к010мђ приликомЂ буду представлћни високимђ гостима сви министри и генерали. — Изђ Темишвара: бдно дружтво, кое e пре неколико година наипре дало повода, да се овде гвоздени путови праве , и кое се сђ првкмЂ пословима тога предузећа занимало, дра«ало е после дужен, одмора опетЂ засћданје, у комђ е решило, да се министерству трговине молба оправи, како бм се грађевина гвозденогЂ пута своиски предузела. Гвоздени путови преко Темишвара за гоговосточну частЂ Aycipie бм ће одђ велике важности. — Изђ Париза: ЦиркуларЂ министра просвете довео е у велику забуну браде леногђ обичаванн. Пуштанћ целе браде, о noioK се мисли, да у свомђ густишу } соцјнлне идее подрангое, забранћно е: исто тако ни бркове нетрпе; и тако названа царска или кралћвска брада з 6 огђ непостоннм мнћшл ceoiK прогонћна е. Само се трпи шштђ бакенбартЂ, ерЂ држе, да се онђ са свима Формама правлен!« слаже. — Изђ Париза: Говорило се наипре, да се президентљ разболео, али садЂ опровргаваго новине таи гласЂ и веле, да е мало одђ млоги послова утруђенв, ослабт, али никако Hie пао у озбилЂну болестБ. ■— Новине ,,j?reujieitung" и берлинске „9?ationa(jcitutig" забранћне су у Францускои. — Изђ Ф1*гоме: У години 1851. дошле су овде 7.177 лађш сђ теретомЂ одђ 2,281.960. цент1и, а отишле су 7.284 са теретомв одђ 2,417.960 центш.

У Кнбигопечатни Кннжества СрБ!е.