Šumadinka

Ш 142 g&-

ихили у школу н радопали смо се, што ћемо и наше научно време на лађи заедно провести. Кадт, се наше научно време свршило, путовалн смо заедно у Лмерику и восточну Инд1К1, fl самв бмо унтероФицирЂ лађе : ми смо лловили у Смирну, кадг. насв увати една Француска лађа у Порт-Луизу. На несрећу. случило се то башљ у оно иреме, кадЂ Бунапарта Hie хтео мендти роблћ. Одведу насљ дакле далеко унутра и затворе насЋ утврдинго Бреалљ. fl васЂ нећу са приповеданКмЋ свирћпости забавлити, кош смо за време нашегљ петогодишнћгЂ робства искуснли, и одћ кое су млоге стотине Енглеза на оиаи светт> отишли ; доста н и Кубертсонг. издри;асмо. Два путЋ смо бегали, али свагда су наст, уватили, строгоств иадт. нама увећали и претили намЂ, да ће наст. одма убити, ако ioniTi. еданпутт. покушамо бежати ; при свемт. tomtj мм cmo се Јоштђ еданпутт. усудили. После едно.месечногЂ таиногт. и непрестаногЂ посла, изађе намЂ за рукомђ , да каменми патосЂ нашегЂ затвора провалимо, и лутл кђ бћгству крозЂ зидђ отворимо. Срећа насЂ послужи, те могосмо непримћћени крозЂ страже провући се, али путЂ насЂ доведе до едне стрмените стћне, кои е више (» дђ двадесетЂ стопа висока бмла. Ббјло насЂ е у затвору еданаистЂ дуиш, све готово изђ наше лађе. Мш разцепнмо наше креветне чаршаве и начинимо као лже; ло комђ смо се хтели спустити. Сви смо се невреднмо слустили доле, осимђ нашегЂ капетана , кои е самЂ зактевао да буде последнЂ|'и. Hie ioniTi. нн на половину пута дошао, а слабо се уже прекине и онђ се згрува на землм. СадЂ ше 6 бхло време за ставнћ; шумЂ паданн мого насЂ е лако стражама издати. Мм се сви разстанемо, да бм тако лакше нашимЂ гонителЂима измаћи могли, а кадЂ смо по еданЂ, лакше ћемо моћи и бегати. ТекЂ што смо н и ђорђе нагли да бежимо, задржи насљ слабми гласЂ капетапа : „Моване и ти Кутберсоне, зарЂ вбј обоица оћете као земалЂСКи лопови да побегнете, и ва. шегЂ старогЂ господара да оставите, а нећете да му помогнете до обале отићи!" Мм немогосмо далћ ићи, кадЂ смо ове речи чули; и премда смо скоро као извћстно знали, да се тимђ закосннванћмЂ непрЈателЂима у руке бацамо, опетЂ нисмо могли срцу одолети, да старца нћговои судби оставимо. Hie могао ни станти, ерЂ е леву ногу лодђ коленомЂ сломт. /1 га дакле узмемЂ на леђа и станемЂ сђ нбимђ тако брзо бћжати, као што ми е теретЂ, кои самв Hocio, дозволнвао. По кадкадЂ изменнвао ме е мои пр1лтелЂ и тако е еднако ишло, докле насЂ свануће дана непринуди, да се сакр1"емо. Мм се caupieMO у средини едне велике н1 .иве. КадЂ се почело сумрачити. кренули смо се опетЂ на путЂ, и зора другогЂ дана затече настз у еднои малои, усамлћнои долини, кош су надви. шавашћа дрва скривала, и кроЗЂ koio е еданЂ бистарв лотокђ жуборјо. СадЂ опазимЂ н, да се нзшђ капетанЂ неће шштђ дуго патити — нћгова е нога страшно отекла, и костђ е станла више палаца паполго; запаленћ помело е већЂ радити. „ Богђ васЂ обоицу благословјо, мол добра децо!" говораше онђ , кадт> смо га на едно угнуто место краи потока посадили. „ Богђ васЂ благослош'овм сте самномЂ као синовн поступили, онако исто , као што 6bi л у подобномЂ случаго сђ вама чин !о. Л осећамЂ мои е лоследнЂш часЂ куцнуо. МнлЈебм ми бмло, да почивамЂ близу мои рођени, али шта ћу , кадЂ мн е овако суђено. Поздравите кодђ мое куће и прнповедите имђ, како ми се догодило, а Вилхелму кажите, да иадгледа нћгову сироту маику и децу. СадЂ ми даите неколико ка. лл1.и одђ ове чисте воде, да угасимЂ мого горећу жеђв.

Сђ Богомђ остаите ioiuTt еданиутЂ и Богђ нека вамЂ е у ломоћи!" Онђ умре истогђ дана лосле лодне, ми га саранимо, и увече лродужимо наше бежанћ. „На таи начинЂ путовали смо осамЂ ноћи , избегавагоћи свако обиталиште и живећи само одђ воћа, кое смо у путу налазили. Девету ноћЂ стигнбмо у Св. Мало, башЂ кадЂ е свануло- Одемо одма у пристаннп1те, дочепамо еданЂ рибарскш чј нђ и подкрадемо се покраи Францускји батер!л, певагоћи неку Француску морнарску пе^ сму. ЗатимЂ окренемо чунЂ на ветарЂ и уђемо у широко море. Судбина беше намЂ наклонћна, ветарЂ е дувао по нашои волћи, и другји данЂ нанђемо на едну лађу, коп е за западну Индпо бмла онредћлена, а онда е пловила у Савану ЛамерЂ. КапетанЂ одкупи нашЂ чукЂ и примн насЂ радостно на лађу. КадЂ уђемо у пристаниште, разумемо, да е срдоболн тамо наинче беснила; и ми за кратко време изгубимо нашегЂ иижегЂ ОФицира сђ две трећине лгодства. КапетанЂ ме понуди ca упразнћнимЂ местомЂ нижегЂ официра, кое н ch радосћу примимЂ. Доб1*емЂ заповеств, да лађу У Мондего Баи упракимЂ, гди смо имали примитинашЂ товартЈ. КутбертЂ npHMio е такођерЂ управланћ едне друге лађе, кол е у Шо^ландјго пловила. бданпутЂ, кадв е цело лгодство наше лађе на обали бмло, посћти ме онђ. „Л бм желЈо 1оване, да те могу наговорити, да ову лађу оставишЂ и самномЂ пођешЂ" , говораше мн КутбертЂ. „бданЂ одђ ваши матроза казао ми е, да ова лађа неће нигда стару Енглезку видити, ерЂ су е сви пацови оставили; и теби е као и свакомБ дрјгомђ добро познато, да погибелЂ едне лађе nie далеко, кадЂ е та жииотинд остави." •— „Е, остави ifi некЂ одлазе, срећанЂ нмђ путт,' 1 , одговоримЂ му л; „мило ће мн бнти, кадЂ невидимЂ ни еднога више у лађи. барЂ нећемо месо и лебацЂ сћ НБима делити. Н знамЂ, да е то обште суевћрје кодђ морепловаца, но зарЂ ме ти држишЂ ча таквоп. будалу да ћу п веровати, да ова uoraHia моа.е пропастБ какве лађе чредвидити? Не, а самБ дао мого речБ, и .. — Али слушаи ioiuri, цешто, уђе ми онђ у речБ. „Пре- млого година пловила е ова лађа сђ еднимЂ товаромЂ злата за лондонске трговце. Лађари y6iro капетана, присвое злато и иостану морски разбоиници. Дуго су они таи занатт, радили, докле ift Hie една воена лађа уватила и савладала. Већа часгБ буде повешана. Одђ то доба понвлгое се духЂ капетана на лађн, алн недае се видити, пре него што предстои лгодству каква несрећа. МатрозЂ, сђ kohmi, самЂ roBopio, видјо га е оиу ноћБ, кадЂ смо ишли у Савану, и смртв наши матроза слћдовала е затимЂ." Слушагоћи н, сђ каквомђ ми озбилносћу онђ то прнповеда, нисамБ ce мого одђ смеи уздргкати, кое га налготи. Бадава самБ се трудго, да му доказиванћмЂ изб!емЂ изђ главе верованћ на гакове ствари. Напоследку досади ми се разговорЂ, н дамЂ донети вечеру, и кадЂ вечерамо, легнемо спаватн. НезнамЂ управо колико самБ спавао, кадЂ ме КутбертЂ нко гурагоћи пробудн и повиче : „устани Говане ! за име Eoasie устани! Н самБ га вид |'о!" — „Шта си ти видк> ?" запитамЂ га а. Али сирома КутбергЂ Hie ми могао одговорити. Пао е у несвеств на землго. Д га дигнемЂ и одведемЂ на кровт, лађе , гди е кђ себи дошао, — „кадЂ самБ лего спавати," говораше онђ , „бмло мн е тако врућина, тако несносно, да самБ морао устати и на кро†изнћи. МесецЂ е тавно светлго крозЂ разкидане брзо пролазеће облаке, беше тако Tio, да се могло шуштанћ лишћа чути, н чисто ми се чинило, да самг, чуо шумЂ гетећи облака. Почемт, самБ неколико пута горе и до-