Šumadinka

1в7

Нека, не ман*> драматическа noaopia случила су се у кули пређе, кадљ е Рутенг> кралн самогљ са Хендерсономг. ocTaeio. „Ако оћешљ, да ме ослободишЋ." . говораше Нковг., онда отвори пенџерЂ и викни мон) пратнго." Хердерсон1> послуша. Али онг. е norpeiuio у пенџеру и зато нису могли чути нћгову вику. КадЂ се о томх. veepio, уђе АлександерЂ РутенЂ опетЂ унутра, потруди се да веже кралн) руке и рекне му: „Нема другогт. cnaceiiia, вн морате умрети." „Л самЂ слободанЂ и владателг.", говораше А ковђ. Мене нетреба везивати." — Дко се 6opio сђ РутеномЂ, кои е хгео, да му запуши уста. ХендерсонЂ тргне конопацЂ Александру изђ руку, отвори пенџерЂ и повиче за помоћљ. „ђаво да те носи", викне созаклетникЂ." Дакле tw ниси одђ наши? То ће намЂ скр ати вратт,." Лковђ се трудјо, да изтргне мачЂ изђ руку Рутена. а у ходнику могао се чути шумЂ нћгове пратнћ, код е долазила, да га ослободи-

И Р В И Ц Б. За све живо на свету природа е створила неку цћл в и неко теженћ, и сваши ceoiofi намћри иде, трчи, гмиже, валн се, пузи, и обично у свету догађа се да онаи кои полако п у з и пре CBoiofi џћли дође одђ оногђ кои трчи. У вароши Н * * првостепенми судЂ осудт е едногЂ на вечну робпо и да му се удари сђ почетка po6ie 100 батина, ту иресуду ХерцогЂ одобри ct. томђ оштроумномЂ, нроменомЂ да му се 50 батина одма cb почетка а другж 50 при свршетку в ћ ч н е po6ie удари. ПандурЂ. Господине, онаи што смо му ударили 35. штапа. незна ништа за себе, оће да умре. Пургермапсторт, (управителЂ.) Па нек умре. Н неброимЂ онога да е човекЂ кои неможе отрпити баремЂ 80 батина, па кадЂ устане а онђ да се смее. ПандурЂ. Али оваи сирома nie бмо кадарЂ. ПургермапсторЂ. fl му нисамв кривЂ, што се родш и живи међ' лшдма, а nie човекЂ, почемЂ неможе да издржи све оно што се одђ човека тражи. ПандурЂ. Али оваи несрећникЂ ше се навикао на батине, ербо ово му е првћш путЂ сада. ПургерлапсторЂ. Ivo му е кри†што га нћгови родителви нису у школу слали. Да е у младости ипјзо у школу, онђ неби ни одђ 50 батина пао у несвеств, ербо у школи човекЂ изобрази не само главу него и душицу. КадЂ е бмла опаеност*. да Француска непропадне, изда правигелство строгЂ наметЂ, да свакЈи грађанинЂ за cnaceHie отечества даде у помоћЂ полонину свога имана; еданЂ пошлћ cboio зл _у жену, и каже да е то нћгова половина, ерЂ е познато да човекЂ беЗЂ жене само е пола човек-а. У Хини има еданЂ обичаи са свимв противанЂ европскомђ обичаго. Хинези пЈаћаго ceaniK своме лекару опредћлену суму, дотле, докђ се неразболе, а како се разболе, онђ престане плаћати лекару, и донде му ништа неплаћа дсгкђ е годђ болестанЂ, н тако лекарЂ гледа што пре да му болестникЂ оздрави.

Полицап. Хеи тн путниче, камо ти пасошЂ, неможешЂ без' пасоша овуда проћи. ПутникЂ (без' да има пасошЂ.) Л имамЂ пасошЂ, али на нћму стои записано да га никомђ непоказуемЂ. Полицап. То е што друго. — прођи слободно.

Вера. ЧовекЂ е створенЂ одђ пра и пепела и постае опетЂ пра и пепео, ако га нћго†духЂ неовековечи. СвакЈи човекЂ има свого веру. И наиневернш веруе онђ веруе, да неће никадЂ болвЈи бмти. Само едно неверуе нико, т. е. кадЂ ка;ку жене и девоике колико и »1ђ е година. У осталомЂ женске нису никаква божества, човектз iK може обожавати, безЂ да имђ веруе. ЧовекЂ веруе наирадје оно што жели. Особито се одликуго лгоди у вери; они немогу никадЂ доста зрели бшти да постигну женско лукавство, ерЂ веруго све. Рибе су неме одђ створена света; оне имаш дакле наивећу заслугу. Истину може ceaKifi чути, ал' е несд1е свакЈи изговорити. ЧовекЂ мора по нешто и за себе задрагати, што бм другима врло полезно бмло Време е озбилБно, ако намЂ се и смешно види. Лгоди бн желили напредЂ, и ако едва на ногама стое. Како ћемо ту искати, да еданЂ за другога добарЂ стои? Лшдима садЂ неоскудћва ништа, него новцм и поверенћ. бдни немаш новаца , дакле немаш ни поверени, други немаго поверенд, дакле немаго ни новаца. ЧовекЂ може далеко отићи ако и натрашке корача. Само кадЂ се човекЂ исповеда, онда му me забран Кно говорити. Богђ рече: „НекЂ буде свћтЂ.'" и свћт1. 6w, око нзсђ и надЂ нами, само не у нами ; за творца душевиогЂ свћта riocTaisio е Богђ човека и дао му е чусгва за орудје. Велика сниностђ квари очи, а кадЂ е помрчина, онда нашто намЂ очи. А шта е човскђ безЂ очјш ? ПутникЂ кои се на стази нћговогЂ живота у неирестаномЂ страу и туги вуче. НепостоанЂ е нћго†коракЂ и красота природе за нћга е затворена. О нтј неможе видити нћгове npisiTe^'l'., нити се уклонити одђ нћговн непр!птелн.

Д 0 М А fi Е Н 0 В 0 С Т il. — Нодпоручицм: 1ов. КонпуловићЂ началчикЂ среза РађевачкогЂ окр. подрин. — НесторЂ АврамовићЂ нач. среза црногорскогЂ окр. ужичкогЂ — Павле МутавчићЂ нач. среза крушев. и Вас. Цукићћ нач. среза козиичкогђ — произведени су у чинђ пор^-чика. — СекретарЂ иачал. окр. београдскогЂ подпоручнкЂ Милошђ СтаиковићЂ иостаилћнт. е за началн. среза пара. ћинскогЂ окр. ћуприскогЂ. — Иремештени су у истомђ 1£ачеству. НачалникЂ среза драгачевскогЂ окр. чачанскогЂ Maiop^ МилованЂ НеделЂковићЂ, у срезЂ туриски окр. беог. а началн. тога среза ПантелЈи Груићв за началн. ср. драгачевсиогЂ. Нач. среза посавско-тамнавскогЂ окр. шабач. ш.-капетаиЂ РадованЂ ђурићЂ у срезЂ Подцерски. а началн. ср. нодцер. подпоруч. Луиа СгоићевићЂ у срезт. темнићски окр. aroдинскогђ . — Началн. среза темнићскогЂ ш.-кан. Дим. МнленковићЂ у срезЂ ндравски окр. подринскогЂ, а началн. овогђ ср. ш.-капетанЂ Антон!е НешићЂ у срезЂ поеавскотамнавски окр. шабач.