Šumadinka

2

нео. преда uaimi : дре велике сребрне чшпе на подобЈб мћсеца нзрађеие. еданЋ сребрнт, позлаћен!) ибринЂ. едан-t сребрнт> позлаћен« иеђентз, едант> зиатанг. • атг>, и кг> томе ioiure у иовцу три хиладе талира. Паша прими дарове, и разговарао он дал 1. дуго ci> нашитгћ посланикомљ; кои е томћ нриликомћ mo.iio пашу, да недозволн турскимљ сол. датима у цареву зем.по ирелазити и марву одг> лшдји отимати. При томг> преда му пиемо одг> ерцхерцога Ернестакое nauia сг> радошћу прими , али му ону поместв неучини, као кадг. е царево писмо npiisiio IIp и полазку поклони паша посланику биићишг, златомг. извезенгЈ. koio е алг>ину поеланикг> одма огрнуо, к Hocio. Сутра данв пошлћ будимск^и паша еданг> леш> чал1ацг>, и позове r. посланика себи на ручакг>, кои сг> ioniTe пегорицоић одћ свое прагнћ оде. Онг> понесе еданг> врло лепг> пишто.н., и поведе едно бело велико енглеско псето, да паши одг> свое стране поклони. Докљ се посланик!) частЈо кодг> паше, мн смо разгледали нароик. и турске дућане; потомг> поодили смо турска купатила, коа су доста лепо начин1.на. Вода е одг> природе тако врућа, да се едва издржати мозке. 11. Октоб. 6bio е eam ;> петакЋ, кои данг> г Г'у|)ци ииазнук», и томг. приликомв видили смо будимскогг> пашу у свои нћговои торжествености, како е у uaMiio ишао, да се богу моли. Предг> н&имг> ишло е 300 гшичара, потомг> на конх.има неколико стотина cnaxia. — У Будиму су све старе куће. Турци неће куће да оправлшо: кадг. ирокисне на еднои страни, они се прем1>сте на другу страну, гд1, некисне. Овуда бмле су негда палате и дворови мапарски кралћва, но садг> in нема, само погдКкон развалина опоминг, човека на мацарске магнате. — Преко Дунава у равници лежи Пешта. Та е равницазнаменита. ihto су ту Mai,iapit бирали свое кралГ.ве. Кадг> прођемо поредв турске цам!е, видимо 10 турака. гдћ су се унутра уватили за руке, и тако се v колу вичући: „Ала-ха. Ала-ха- ; , обртали , докле годг> нису одђ умора па зем.ио попадали. Они вћруш, кадг, кои тако умореиг. у несв1>ст!. иадне, или што санл . да су та нћгова казнвана нророчества ипо томг> се после управлаго. •—• 15идт самв у Будиму и едну христ!инску богомолго, поредг> кое бнше еданг, одг, 150 степена високћ горонг,, на комћ cv звона стадла, али христЈинима nie никако дозво .lliHO на свое богослуасеше звонити, Нрло много има ма.11 ,1. танки торона (минарета), са noifi обично оџе по четири пута на данг, вичу, и зову Турке, да се Богу моле; и то код-1, нi,и зам 1,нгое звона. — бдаиг, Тал1ииацг> одг, наше пратн1, остави пасг>, оде међу лничаре, баци свои шеширг., изгази га ногама, — и изави. да хоће да се потурчи; и uoc.ie два дана вид1,ли смо га, гд 1. га ст> великомг> церемонјомг, воде у иамјго. Паша му е . кажу . поk .ionio кони — сва е та парада ишла поредг. наши лађа, да 6w валнда ioinri. кога изг> иашеп, друштва примамили. 6данг> чаушг,, кои намг> е одг, паше носланл, , да насг, спроводи, бмо е такође потурченлкч,, онг,, као што се самг, каже, 6wo е НЈ.мацг,, родомг, изг, Аугсбурга. — Ишли смо у будимскш градићг,: на KaniaMa сталл су туреке страже, а ио шанчевима лежало е млого топ >ва, кое су после освоена Сигета овамо пренели. — Видили смо собе, r,i;l, е сЈ.дјо Kpa.iij маиарскји .МатЈн Корвинг,, све су

собе лепо украшене и измоловане, али сада у нвима иаша буднмскЈи сћди, и држи воена савћтованн. Пређемо преко fivnpie у Пешту. гд1. е 6bi.io много турски и хриCTiaHCKii трговаца. 13. Октоб. Опрости се г. иосланикг, сг> иашоми. м после подне продужимо нашг, иутг>. Паша намг, да капиџЕи-башу, иеколико нпичара и четири чауша, да насг> ирате до Цариграда , кои се са 6 cBoifi шаикји придруже у нашу пратнго. 10. Октоб. У вече дођемо нрема варошици С и р м i н, гд1, су бмле две христшнске цркве, но ооадве cv готово сасвимг, пусте, и гогово разрушене. 18. Октоб. Нас1,дне намг> на пКсакг, она лађа, што е посланикова кола и конК возила, и едва е отиснемо. 19. Окт. Прођемо поредг, ушћа pl,i;e Драве; у вече дођемо у Валноварг,, а потомг, у село Содинг,. гд1, у купалиштама преноћимо. (Продужнће се.) ИСТОРМ еДИОГЂ МНША. Удублћнг> у мисли гледао самг, у мои писаћш асталг>, пла.менг, жижка нолако е тинао и тужно мого усамлћну собу освћтлавао. Поноћнми е час1, нрошао бмо, тиши. на е око мене бмла. а сатг, изби дванаестг, и ио'. fl станемг, на прозорг., звћзде су трептиле rio небу , улице су мрачне бмле, и осимг, усамлћне страже, никаквогг, човека писамг, могао видити. Тишииа е царствовала v наиотм1,н!им1, здарпама. а покои у радгоницама занатлЈн. Са.мо погдћгдћ видјо сам1, дугачку сћнку какове старе мршаве дадилћ, кон е плачуће д!,те на рукама nia .ia , и трудила се , да га успава. По крововима одао е noHeuiK меланхоличнии мачакћ , и крозг, димнике кућа жалостиво е распростирао маукомг, тужну свого лгобав!,. И се сг, прозора уклонимг,, и кадг, опеп, кг> асталу дођемт«, угледамг, едногг> мишића на жижку, како зеитинћ лиже. Задуго самг, га гледао и оставимг, ra некг> еде, нисамх> ra хтћо узнемиравати. Уживаи , добро живинче ! рекнемг,, и буди задоволвно. Малми мишићћ окрене се . иогледа ме и овако говорити почне. Muiin. В ти благодаримх> за рану, кого си ми дао, и ако ти мог у у чему c.iobomi , или дћломг, ползовати, заповћдаи самномг,. Н се не мало зачудимв , кадг> i.iaci, миша чуе.мг,. Шта, тм говоришг,? рекнемг, н, лгобезнми мишнћу. МишЂ, встБ. Мишеви, као и што caMi>, говоре тако као и лгоди; само што мм cr> врло мало нби говоримо; ерг, оне таине, кое мм знаио, cmI.mo само онима одкрити, кои су у часу поноћномг, будни, и правду и истину траже. Н самв мала животинн, продужи далћ, али можебмти могу ти велику ползу принети. Тм си често слушао, да лгоди желе иокадкадг,, да се мишомх, створе, како бм млоге таине одкрили; ово теби Hie нужно садг, желити, ерг> нзг, благодарности, што си ми зеитинг, са жижка одобрго, и ћу ти понеку таину лгодску приповћдити; кое самБ и, безг, да су ме опазили, очевидацг, бмо. Л сам1, у петои години старости мое, а млого самв искусјо , и кадБ ти мого истор1го нриновћдимг,, неће ти она зацћло непр!нтна бмти. — По томг, н начинимг, томг> мишићу на Moiofi рукавици мћсто да сћдне; и онг, почемг> сћдне. одпочне приповћдку овако :